Вести

Размисли: Србин “сања” Божију Правду и Истину

Некад је Мудрост коју филозови одувек покушавају да држе под кључем, била “народска мудрост”… бар у нашем Србском Народу. Данас сe та “Народска мудрост” срозала у некакву “такозвану мудрост” које се као некаквих “народских узречица” малобројни сећају с поштовањем, али многобројнији са ниподаштавањем, а многи је чак и презиру и користе као некакав квази-“доказ” некакве наше наводно “урођене глупости” и наводне “урођене затуцаности”!

Часлав М. Дамјановић; 10.фебруар 2013

***

Префригани најамници Зла иду чак толико далеко да ту Мудрост “покршћавају” у некакв “доказ” наше некакве урођене оданости агресивности нацистичког стила – и то чак и прије настанка Нацизма као таквог – и као некакав “доказ” некакве наше урођене оданости клању, фашизму, ружном национализму, шовинизму… Увијајући све те измишљене “доказе” те њихове грандиозне лажне оптужбе у обланду некакве наше наводно лудачке залуђености нашим наводно измишљеним националним постојањем које наводно ми – а не они који су то измислили, не провокатори најмљених измишљивача – наводно дижемо на некакав пиједестал наводно некакве митологије! Све те своје измишљотине – најмљени пропагатори обзнањују као некаквe наводнe “доказe” да смо не само заглупљени и затуцани већ и “расно неподобни” за равноправне учеснике у такозваном цивилизованом животу – и да смо као такви, као расно нижи избљувци – наводно неспособни да учествујемо и у такозваном наводно званично прописаном клерикализму, који – иако лажни квази-ерзац – уништиоци Вере натурају под називом некакве религије и религозности!

Дуго путовање рационалне интелигентне мисли, која иако јесте досегла узвишене успоне и предивна достигнућа, данас је углавном пресалдумљена у писану реч која је корен многих падова јер се писана реч углавном користи за масовно затуцавање које се данас тек понеко усуди да назове “испирањем мозга”! И што је поготово данас најтрагичније – ми то испирање мозга – не примећујемо! Толико га не примећујемо да чак и не схватамо да смо не само заморчићи којима се испира мозак – већ уопће не примећујемо да већ постајемо заморчићи који су толико умишљено деформисани да – чак и сами себи испирамо мозак!

Међутим, “старинска” “српска народска мудрост” била је уствари сублимирани концетрат Врлине насупрот лажима Зла… Бар ћу покушати да то искажем “народски”: попут шљива препечених прво у четири литара брље, па поново препечених у два литра ракије, па поново у један литар препеченице, и најзад… препечених у свега четврт литра божанствене и здраве медовине… тако је “народска мудрост” нашег Народа сублимирала Дубину и Суштину Поштења, Морала и Доброг… не ни као каву идеологију нити догму, напротив… временом, спонтано, и слободно изградила је Мудрост, и то и у Слободи али и под ропствима и окупацијама, и то од нараштаја до нараштаја, кроз добро и кроз зло… Та спонтаност Народног Духа није то изградила у некакву простачку узречицу – већ је Моралну Вредноту Доброг превело у сублинирани концентрат Ветикале Поштења и Поштене Одговорности Поштеном Родољубљу… И као таква – “народска мудрост” је прерасла у психу Народа – прерасла је у Вертикалу постојања идентитета његове целине. Наравно, одувек је било и “вјера” и “невјера”, али, пошто су се и “вјера” и “невјера” спознавале и препознавале јасно и гласно, непобитно и неприкосновено, баш том урођеном Вером усађеном у психу народа као целине, током те спонтане народске Вертикале Националног Постојања – било је наравно мање “невјера” и мање грешника… него данас.

Зашто? Па наравно због много чега… али можда баш и зато што је Вертикала “народске мудрости” живела спознајом која је била спонтани и искрени Дух Народа… као на пример “ко с ђаволом тикве сади – о главу му се лупају”!

Међутим, давно је почело рушење Чистоте те спонтане “народске спознаје” – и наравно, почело је издајством, издајством Вредноте! Али… сетимо се и нечег другог, уласка актуелног догађаја у “народску мудрост”: колико давно је Јазавац пред судом спознао “кадија те тужи – кадија ти суди”; колико је давно “вођа” спознан као “слепац” који води “народ” у “трњак”; колико је давна Лазарева клетва “неверних”; колико је даван лом који је Исус починио испревртавши лихварске тезге фарисеја у Храму који би требало да је Храм Поштеног Поштовања Бога; колико је даван лом који почини Немањин најмлађи син научшивши Србски Народ да чита и пише – да мисли својом “здравом памећу” и својом Поштеном Одговорношћу Врлини… и то, и па чак – и великаше, па и црквене одоре – све их млађани Растко натера да мисле “здравом памећу” Поштене Одговорности Врлини и Божијем Добру – и то читав Народ… и то у Слободи! Јер… па без Слободе је “здравој памети” све теже да опстане!

И све то насупрот… насупрот чему? Па наравно: Насупрот “сађењу тикава са ђаволом”! Јер… “тиква” као таква у “народској мудрости” јесте симбол и симбиоза… чега? Па наравно симбол и симбиоза шупљоглавости!

Глава празна као празна “тиква” – јесте шупљоглавост! Зар то није Мудрост?

Према томе – “тиква” се “лупа се о главу” јер “сађење тикава са ђаволом” – јесте шупљоглавост! Та сублиминација мудрости, или ти пак медовине, та Вертикала Добра, то Поштење Родољубља, та Слобода Постојања, та Здрава Памет, та спонтана спознаја оног што заиста јесмо – то је оно што доиста јесте не само Чистота Вере, и не само Небесна Србија – већ је то оно што доиста јесте:

Србски Национални Дух!

Може се данас причинити такозваним “филозофима”, такозваним некаквим “врхунским умовима” да је препотентна чак и помисао да је Поштеном Чистотом Вере психа Српског Народа извршила некакву психоанализу сама над собом… и поготово им се може причинити препотентним закључак да “ко с ђаволом тикве сади” да му се те “тикве” – “о главу лупају” – управо зато што је “сађење тикава са ђаволом” – шупљоглавост! Али… свакако да Божија Воља јесте негда и некако усадила у Душу Србског Народа некакав божански генетски импулс или ко зна шта – како би Србски Народ за вјеки навјек ослободила од порока лажи… јер легло и порока па и лажи јесте… у површности! И свакако да је Свети Дух завештао Дух Народски као такав да у бремену овоземаљског живљења – опстане као Носилац Опстанка Победе Истине Добра – или, речено “народски” – Носилац “Правде Бога Истинитог”!

Међутим, пошто Духовно Бреме очас може да се заглави у каљузи порока… из тог данашњег заглављена чуће се наравно протест: па оваково резоновање је препотентно! Ја међутим, верујем да није! Јер данас Мистификатори Зла навелико неправедно каљају и историјско и модерно постојање Срба – “лудилом” – не залуђеношћу митологијом епике – него баш “лудилом” – и то “лудилом” некаквог “геноцидног национализма” – који је управо злонамерна измишљотина управо њихове површности! И тако тим измишљеним “лудилом” Мистификатори Зла наводно “доказују” своје лажне “доказе” управо расистички: да смо ми наводно некакви расно нижи, и да смо као такви наводно расно недорасли за “углађеност савременог света” од Беча до Бечкерека! И као за пакост, те лажи као такве – јер друго и нијесу – данас су проглашене за кажњиве па је стога Србски Народ баш због тих лажи напакованих и упакованих лажи – стављен на ломачу:

И то јавно: расизам је Србски Народ ставио на расно погубљење истребљењем из корена! И баш зато расизам то истребљење Срба тим данашњим холокаустом – обавља… јавно! Зато да сви виде – али да нико да запамти… јер истребљење је до корена – а то значи – истребљење је из памћења! Можда као доказ праведничарства овог расизма на дугмићима гуњева са ликом Франца Јозефа пише да је то Богу угодно… Ко то зна, а носе се и дан-данас гуњеви са таквим дугмићима… зар не?

Међутим… зар оно што заиста јесте препотентно – зар то није баш та Лаж коју почињавају провокатори Зла? Јесте наравно, јер… намет Лажи – каквом год “углађеношћу” да се етикетира – не почињава нико други… до Зло!

Али… али… али… па зашто све те некакве назови “велике идеје” долазе баш од некаквих назови “наших” и то назови “врхунских умова” – а уствари су резултанта интелектуалних евнуха стерилизираних од Поштене Спознаје Истине и од Поштене Спознаје Лажи која је… па наравно Истину… фалсификовала и дисквалификовала?

Према томе, да ли је питање… да ли сам препотентан? Или… не-“академичан”? Или… “србијански простак”? Ако је то питање – онда је одговор: Јесам!

Али… а зашто јесам? Зато што читам? Зато што размишљам о ономе што читам? Зар то не значи да је наводно препотентно управо, да није “углађено” – размишљати о ономе што се чита? Зар то не значи да смо налетели на камен спотицања, управо на међу – шта дозвољава “прописана углађеност”? Можда… али… ето прочитам на пример громогласан наслов: “САНУ шмугнула са Косова – СПЦ је крива за све”!

САНУ јесте “шмугнула”! Али није “шмугнула” само са “Косова”! Нити је “шмугнула” само од Српског Националног Духа! Поштено речено, верујем да је САНУ “шмугнула” и од Истине – али и од Лажи! И бар по мојем поимању – то је оно што заиста значи – “шмугнула”! А… тиме што је “шмугнула” – онако како бих ја то назвао – “шмугнула” је – од “идеје”! Иако би САНУ… бар како ја схватам, требала и морала да постоји само због једног јединог разлога – због поштене сазнаје “идеје”, зар не? И ето ти, схватим тако да је нешто што је “шмугнуло” од поштене спознаје… чега? Па наравно од поштене спознаје идеје, да то – управо САНУ – тврди “Црква је крива”! Па сходно Јазавцу пре Судом – пошто је Црква “крива” – према томе – “шмугнути” нису “криви”! Па сходно томе верујем да није препотентно покушати спознати – шта је то доиста “шмугнуло”? И ето тако, читајући наизглед изванредно вицкаст интервју под горе наведеним громогласним насловом, у подељку “Држава је дигла руке од културе”, прочитам и врло вицкаст одговор: “Србија је стала и себе тражи у својим дубинама. Поклопило се оно што је сањала и оно што јој се дешава”, изјавио је академик Матија Бећковић у интервјуу за “Блиц” описујући данашњу Србију.” Дакле, иако сам лаик, и иако нисам академик, ипак… ценим да ми у “тикви” није баш шупљоглавост па… па зато приупитам: Да ли је доиста тачно да је Србија “стала”? Или је можда тачније – да је Србија заустављена?

Или… без обзира да ли је Србија “стала” или је “заустављена” – да ли је стварно питање: Зашто је Србија “стала”? Ако је “стала” сама од себе – зашто болан сама себи почини такву глупост? Али… ако је “заустављена” – ко је и зашто Србију “зауставио”? То само по себи поставља чудесна питањца: Да ли је Србија “заустављена” зато што је “држава дигла руке од културе”? Или зато што је САНУ “шмугнула” са Косова? Или зато што је “Црква крива за све”? Међутим, пошто свака крпа има такрпу… те зато нема разријешења овим загонеткицама… испада онда да је најлогичније питање:

У којим то “својим дубинама” Србија “тражи себе”? Да ли у оним “дубинама” у којима је неко “зауставио” Србију зато да би је тако натерао да “стане”? Или “тражи себе” у неким стварним “својим дубинама” – неконфискованим упркос свијем конфискацијама? Али… пошто питање није нити ко је “зауставио” стварне “дубине” Србије, нити због чега је то учињено – јер то хвала Богу сви знамо и без да нам то разјасни прописана академска културологија… онда… шта значи закључак да се “поклопило оно што је” Србија “сањала” са оним “што јој се дешава”?

Пре свега, пошто од дана када су инострани манипулатори инсталирали антисрбски терор партизанштине – намерно, због прецизности, нисам рекао “поставили на власт” – од тада је Србији забрањено чак и да “сања”, зар не! Према томе, иако Србија јесте у почетк ”сањала” – она је “сањала” о Ослобођењу Слободе! Доцније међутим, Слобода је постајала све недоступнија, поготово због умирања здравих нараштаја… наметнута “заустављеност” се уцарила у душу Србије… а “сањање” се наводно свело на “не липши магаре до зелене траве”!

Дакле… па шта се онда… “поклопило”?

Само наизглед је вицкаст закључак да се “поклопило” оно “што је Србија сањала” са оним “што joj се дeшава” јер – није питање шта Србија “сања” или шта је “сањала” – већ је питање управо проблем условљености фразе – нелогичношћу:

Како је “заустављена” Србија могла да “сања”?

Међутим, пошто је очигледно јасно шта се Србији “дешава” – да се окупираној Србији “дешава” тотално истребљење холокаустом… онда је свакако нелогично да је Србија “тражећи себе у својим” стварним “дубинама” – “сањала” своје истребљење… зар не? Дакле… пошто је логично да је сањао неко други – онда је питање ко је “сањао”? И шта је “сањао” тај “неко други” који је “сањао”?

Да ли je на пример “сањао” Милован Ђилас када је био прунуђен да се обезбеђен од окупатора повуче из Србије… и то у НДХ, којом је пригодом записао историју: “Србија је четничка”? Да ли зато данас Србији нема спаса зато што он записа да је “Србија четничка”? Да ли је он зато бјежа из Србије у НДХ зато што НДХ није “четнички” – или зато што НДХ мрзи све што је српско? Можда… али ко иоле поштен бежи у мржњу? Можда је одговор у одговору на питање “ко је најодговорнији за такво стање?”: “То је постигнуто дугим укрштањем врхунских умова многих нараштаја традиционално окренутих самима себи. Све у име великих идеја”! Зар то не значи да је “најодговорније” због чега је Србија “стала” – или је “заустављена” – зато да би била доведена пред тотално истребљење? Зар то не значи лажну оптужбу Србије да је баш “укрштање врхунских умова” и то “многих нараштаја” и то “традиционално окренутих самима себи” – да је Србија свим тим крива сама себи због некаковог развлачења целине “у име” некаквих наводних “великих идеја”? Иако то може да значи да се Срби не истребљују зато што су по ријечима Миловановог пријатеља Пијаде “бескућници” – већ зато што су сами себе довели на жртвеник својим “великим идејама” – што је наравно измишљотина подлаца… али ипак… баш због већ поменуте условљености нелогичношћу – питам:

Којих то “великих идеја”? Али, пошто су умови “прописани” за “неприкосновене” “шмугнули” зато одговор трчка “к’о Јања око пања” како то ријече нечија бака… и свака част баки за то. Али… на питање “стиче се утисак да је и СПЦ остала по страни?” песник одговара “залуду се труди да остане по страни – крива је за све.” “Ви то озбиљно мислите да је СПЦ крива за све?” Наравно одговор је највицкастија нелогичност јер… па сви знају зашто Јања трчка око пања:

“Па зар има супротних мишљења.”(1)

Иако је логично из свијега закључити да је на удару Србски Национални Дух – управо у овом конкретном случају – несхватање тог Духа – ипак је од свега најчуднији овај директан ударац на Цркву: јер није то ударац нити на узурпацију Цркве, нити на поудбљивање свештених кадрова, нити на рушење литургије и богословског образовања, нити на… него напротив:

Ударац је на Сушанство Постојања Цркве као такве!

Заведени овом фразом – а нажалост ради се о фразама, и то шупљоглавим фразама – требало би наводно да се утопимо у фразеолошка пропитивања да ли је Црква требало на пример да буде “мудра” попут митрополита Амфилохија – не попут Његоша него попут Амфилохија – и да “мудро” окреће ћурак како год то одговара… чему? Па наравно: како год то одговара идолопоклонству? Међутим… још је чуднији виц да “нема супротних мишљења”! Тај виц би требало да значи: тако је и тачка! Поготово што говорник каже да је тако – према томе “нема супротних мишљења”! Наравно фраза као фраза, закрпа као закрпа, “тиква” као таква, али – осим супротних знања – не “супротних мишљења” него супротних знања – шупљоглавост ове фразе – оповргавају не само дискутабилна “мишљења” – већ… чињенице:

Колико је нараштаја свештеника Цркве побијено? Колико удаљено са посла? Колико избачено из Цркве па чак и анатемисано? И то не само у доба усташког клања, и то не само у доба разбојништва партизанштине – него и дан-данас… од Аустралије до Косова? Колико је нараштаја свештеника “преваспитано” у “прописане” “врхунске умове” присилним “укрштањем” – калемљењем у њих антисрпске мржње? Колико је српских цркава уништено, затворено, претворено у коњушнице, у домове културе? Колико нас је нараштаја одрасло да нам је било забрањено да закорачимо у цркву?

Међутим… Црква није умрла: наравно да има “супротних мишљења” које нису никаква дискутабилна фразеолошка “мишљења” – него напротив – која су чињенице:

Насупрот пробљеној Цркви у поробљеној отаџбини постојала је – и постоји и дан-данас – Слободна Српска Православна Црква!

Онај ко верује у Бога зна то! Зна и зашто постоји и шта постоји: у напису “Владика Артемије у посети САД”, хвала Богу поново је изречена једина стварна и једина истинита дефиниција СПЦ: “Србска Црква је Србска народна институција”!(2)

Онај ко то не зна, или ко неће да зна… нек’ му је алал – али то што тај такав то не зна – то нема веза са Стварношћу Постојања Србске Цркве! Нема зато јер онај Србин који зна – тај зна то јер зна Веру – али зна и зато што зна колико је монаха Србије у Другом светском рату убијено! Везани за дрво испред манастира, посипани водом која се на њима ледила – зато што су знали шта је Вера – зато су ти монаси изрджали да крвницима не одају јатаке… зато су издржали до последњег даха, док нису изданули Богу на Истину! А залеђивањем леденом водом нијесу се у овом случају иживљавали усташе – напротив: иживљавао се један од “врхунских умова” – Милован Ђилас! И најзад, зато што Србска Црква јесте Србска Народна Институција –и зато што Србин зна шта је Вера, и зато што зна шта је Србска Чистота Вере – зато данас постоји владика Артемије! Зато га све већи број Срба поштује јер Народ спознаје да није Артемије прогнан – него да је Вера прогнана из СПЦ! Зато све већи број младих нараштаја ступа уз владику Артемија – зато јер су они уствари интелектуални “врхунски умови” Србства – зато што одбијају да се “укрштају”, одбијају калемљење са лажју, одбијају понизни живот превртача недолично “окренутих самима себи” – и зато што осим свега тога што одбијају – спознају да је стварни живот Србинов… узношење Божијем! Једном речју – зато што спознају шта доиста јесте “дубина” Србије – зато одбијају демагогију фразе и керефечење извртањем ћурка:

Док за то вријеме дискутабилна мишљења фразеолога навелико расправљају да ли је хаљина прослављене “селебрити” Џенифер Лоренс направљена од клозет-папира, и док су фразеолози “шмугнули” чак од испразног дискутабилитета од чега је на пример направљена одора митрополита Амфилохија; или да ли је Рамбуије био мање или веће зло од оног које оног које нам је закувао Ахтисари чији татко биваше есесовац одликован за оданост расизму…

…за то време на пример “Веселин Маџгаљ, теолог, игуман како га је и његов живот срочио дјелом и молитвом признао и устоличио – говори о Косову начином јединства човјека и Створитеља…” – мишљу која је “сложена и симетрична баш као и вријеме када се појаве поново свеци и када ми обични људи сањамо њих и њихове поуке.”(3) Ето од такве Мисли о којој Срби заиста “сањају” своју стварну стварност – задужени фразеолози су “шмугнули”, зар не? Али – наведени Мислилац, иако није накинђурен САНУ дипломом – јесте Србски Мислилац. Али… јесте мислилац и Збигњев Бжежински који крајем прошле године нагласи да му смета комешање непокорних маса за националним идентитетом јер одуговлачи глобално завладавање манипулације осећања и тоталне контроле мисли! Е сад… иако се зна којој од ових мисли митрополит окрену ћурак… али – поштено речено – то нема баш никакве везе нити са Постојањем Србске Цркве нити са Постојањем Србског Националног Духа – јер баш и зато, што иако ненакинђурени нити академским фразеологијама нити узурпаторским одорама, нити митрополитским ћурцима за свакојаку пригоду – нити углађеним дугмићима са ликом Франца Јозефа… они који Веру – они знају и спознају:

Србин “сања” Божију Правду и Истину.

Вертикала “народске мудрости” није нити “стала” нити су “тикве” успеле да Србију “зауставе”! Зашто? Баш зато што Мудрост Србског Националног Духа не “сади тикве са Ђаволом”! Зато Мудрост Србског Националног Духа није “шмугнула” – зато јер Мудрост Србског Националног Духа траје жива спознајом:

“Ко с ђаволом тикве сади – о главу му се лупају”!

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com

_____________

(1)”Матија Бећковић: САНУ шмугнула са Косова, СПЦ је крива за све”, Ненад Чалуковић, Блиц, 02/03/13, 10:08

(2) “Владика Артемије у посети САД”, Србин Светосавац, Новинар.де, 0210/13

(3)”Мислилац”, коментар на “Веселин Муџгаљ: Косово – Најсветија србска земља”, Новинар.де, 02/07/13, 21:17