Вести

1. Kalimero, 5.02.2013, 11:55

   вечан му спомен у царству Христовом !!!

2. mislilac, 5.02.2013, 13:04

   Веселин је цијели свој живот живио истину, и увијек је сматрао да се од ње не смије одустајати чак ни када се све околности живота устреме против. И у свом животу је доживио да је морао пуно пострадати држећи се ријечи истине, милости за њега није било, као ни за српски народ. Али смо добили још једног великог молитвеника пред престолом Свевишњега, што јесте радост, али још увијек не може покрити празнину коју је Веселин оставио. Тврдо је држао Српство и Православље, сматрајући највећим чином издаје скидање српског имена са имена православне цркве у Црној Гори 2006. када је дато веће небеско царство за мање – земаљско. Одрекли су се архипастири имена свог народа у Црној Гори, скинули су српско небо над овим српским живљем, па сада Џомић изјављује – ово је међународно призната црква православних Црногораца, Срба и осталих. Ми, Срби у Црној Гори, морамо имати своју цркву СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ.

3. mislilac, 7.02.2013, 21:17

   Василије Шћепановић, Мојковац
   Говорити о Косову ријечима могуће је, ли рећи о Косову дјелом онда је то начин на који је и Милош Обилић срочио Косовску причу. Веселин Маџгаљ, теолог, игуман како га је и његов живот срочио дјелом и молитвом признао и устоличио, говори о Косову начином јединства човјека и Створитеља. Мисао коју је развијао, сложена је и симетрична баш као и вријеме када се појаве поново свеци и када ми обични људи сањамо њих и њихове поуке.Од како се умиропокојио, Веселина су многи сањали и у тим сновима нашли да је и овај живот без сумње речено само параван за неке више снове и циљеве и у њих је Веселин вјеровао, дивећи се још за свога овоземаљског оном небеском зраку који нам је послао и Цар Лазар и отац Лазар својом топлом добротом и племенитошћу. Када се Веселин одгурнувши се у свом старом једрењаку, завјету, Српској православној цркви, по овом мору људског неморала и лажи усидрио на Паштровској гори, додајући име свом имену – Спиридонски, дозвао је и олују и пјесму баш као што је и Христа срела наша огреховљеност и сумња. Остале су молитве и оне су незаборав и ехо у свима нама и није сумње у то. Да ли је било игдје Веселину Маџгаљу мјеста у Српској православној цркви питам се и постављам питање онима који су га познавали, онима од којих је могло бити одговора. Е то питање је и Милоша Обилића учинило јунаком, а да није то био рођењем не би ни са дјелом. То исто је и Веселина Маџгаља учинило свецем и рођењем и дјелом. А бити човјек, е то је задатак за нас покајнике и обичне људе да сва признања морамо изнијети пут сунца и одсјајима се радовати, вјери и љубави у којој нас је својом добротом оставио Светац нашег доба Веселин Маџгаљ. Када кажем да ријеч није форма и изговор није савршен онда не могу наћи ниједну скакаону да скочим носећи пламен и буктињу коју је Веселин запалио на Паштровској гори за све нас, да нас у тами нађе и да нас се сјети, а патњом врати пут Косова и пут српске тихе и нажалост велике колоне жртвеника и мученика. Сва њихова озареност чини ме Србином чије име са радошћу носим, а Светог Саву налазим у свакој цркви у Црној Гори, у нама. Веселин Маџгаљ – Светац нашег доба, знам да би рекао: Христос васкрсе, Радости моја! и у својој скрушености и скромности са осмјехом на лицу обавезно би се оградио цитирајући небеску братију нашу.

4. sfera slovesnog, 8.02.2013, 18:47

   Veselin Madžgalj, stradalnik jovovskih razmjera. Oblagodaćen Duhom Svetim prenosio je radost neba na zemlju. A kada se blagodat useli u čovjeka onda zle sile spolja nezaustavljivo udaraju. I Veselin se nezaustavljivo borio, nijednog trenutka ne odstupajući od blagouhanja Duha Svetoga u svome srcu. Kako se to moglo desiti da teologa sa paralizom cerebralnom progoni episkop, sabraća, satjeraše ga u pustinju Paštrovske gore gdje je 4 godine svojom ogromnom voljom i ljubavlju prema Hristu Spasitelju savijao svoja spastična koljena na poklonjenje. Prebivajući u neprekidnim molitvama, Veselin nije znao za ograničenja. On je izdržavao više od drugih, ranio je prije drugih. Nepokolebljivo je otrpio dramu oca na samrti, pokušaja ubistva sestre i majke, mitropolitovog odricanja, prikrivenog progona, ljudske nemilosti, nakon čega je nastupilo njegovo tjelesno stradanje. I dok se sve to dešava, Veselinov unutrašnji svijet ostaje nedodirljiv i nepokolebljiv – vjera u Božiju promisao i Božiji blagoslov službe kojoj se posvetio, do zadnjeg daha izgovarajući molitvu. Vjerovao je da Bog neće zakasniti da napavi ravnotežu. Duboko saživljen sa srpskom tragedijom, znao je da se horizontala u nekoj tački pretvara u vertikalu i da život ovoga vijeka prelazi u budući vijek koji je vječan i bez slabosti. Ovovremenim zlim događanjima nije pridavao pažnju znajući da su prolazni a da će preživjeti samo ono što je u sili Božijoj sazdano. Jednom je otac Sava duljevski rekao Veselinu – ti si jak pa ti je Bog dao veliko breme da nosiš. Veselin je to breme iznio i pored paralize ostajao uvijek na nogama, na svim crkvenim službama prestajao, ne dozvoljavajući da mu spoljni uticaji poremete unutrašnju vezu sa vječnim Bogom. Zato i ova Veselinova apologija Kosova ima ontološki karakter.

5. varnica, 9.02.2013, 12:45

   Vesko je bio potpuno neiskvaren i nedodirnut u svojoj unutrasnjosti zlom i kvarenjima ovoga svijeta,zivio je monaski (u smislu cistote i de facto a ne u formalnom smislu,gdje je god bio tu je bio manastir ,monada Jednoga Boga,Jedan sa jednim,Jedan sa Veskom i Vesko u Jednom i Jedinom),ispunjavao zakon i Starog i Novog zavjeta.Gledao na svijet uvijek cisti i milim ocima i umom.Mislim da ne mozemo sagledati ni djelic njegove borbe i duse sem slabim ljudskim ocima.Kako sam ga prvi put vidjela tako ga i sada vidim-sirom otvorenih,djecijih a zrelih ociju,svjetlosan.A prvi put sam ga vidjela prije oko 24 godine.Otada pa do dana njegovog upokojenja proveli smo puno sati u razgovoru i cutanju.Sagledavajuci iz perspektive najnovijih dogadjaja na Kosovu (napad na Gracanicu) mozemo samo jos dublje da uvidimo dubinu Vekovih rijeci“Да би се један човек или народ надвладао, треба га прво духовно покорити. Ако се у томе не успије, ништа се неће постићи.“Porusi ovcama obor,ostavi ih bez pastira-lak su plejen i vukovima i (ne)ljudima.Ne mora se biti ni posebno pametan a ni prozorljiv (kako lijepa rijec,prozor u…onostrano) pa uvidjeti da je ,sto se Kosova tice,stvar jace i drugacije i dublje prirode nego „samo“ otimanje zemlje,pravno otcjepljenje.Stvar je duhovne,eshatoloske (za nas narod a,Boga mi,i za Albanski narod) prirode.Ovakvo nase vidjenje nas svrstava u grupu „neprosvecenih;fanatika;tradicionalista;antievropejaca;“itd,itd.Ali-radije cu biti na toj strani,na strani Istine i sa Veskom (ako Bog da)nego na strani…onih drugih (i prvih,i trecih…).

6. mislilac, 10.02.2013, 08:34

   Vlastimir Ignjatović
   Veseli, Bog te veselio. Bio si svetlo u tami tunela i izašao kao luča pred sunce Božje. Bio si krh po telu, a srca nesalomiva u veri hrišćanskoj.Videli smo se po mom povratku sa svetog Kosmeta koji si ljubio vise od sebe. Videcemo se, molim se Gospodu, pred vratima kroz koja si prošao milošcu Božjom. Ostavio si srce na Zemlji i odlepršao medju andjele koji su te čuvali i uzneli tvoj sveverujući duh, tamo gde su vernici reči hrišćanske, Srbske i Kosovske.Neka ti je laka zemlja, gde ti je zemaljski život bio težak, a lako si ga podnosio sa verom u Boga.Nosiću te u srcu, Vlasta

7. you can try this out, 2.09.2024, 15:28

   … [Trackback]

   […] Read More on to that Topic: novinar.de/2013/02/05/veselin-madzgalj-kosovo-najsvetija-srbska-zemlja.html […]

Да би сте послали коментар морате бити улоговани