logo logo logo logo
Рубрика: Религија, Србија, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Преузето    609 пута прочитано    Датум: 5.02.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

+Веселин Маџгаљ+, теолог; упокојио се у Господу 09/23. јануара 2013 године на дан Светог Григорија Ниског; преподобни Дометијан  у јутрањим часовима у својој 39-ој години.

Шта данас рећи о Косову? Несумњиво, од 1389. године и речи светог кнеза Лазара „земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“ чиме је установљен Косовски завет, Косово је најсветија србска земља.

+Веселин Маџгаљ, теолог+ 23, фебруар 2008. године

***

Снажно веровање у то да се Бог брине о свом народу и живљење у складу са Његовом вољом дало је снаге србском народу да очува дух националног јединства у временима тешког турског ропства и да дође до слободе. Увек је чување истинског духа једног народа давало му снаге да преброди и најтеже тешкоће које су га сналазиле у времену и простору.

Да би се један човек или народ надвладао, треба га прво духовно покорити. Ако се у томе не успије, ништа се неће постићи. Због тога мудро и темељито и честито чувајте дух своје православне вјере и дух своје србске нације и у овим тешким временима на простору Косова и Метохије. Косово по увијек важећим законима свагда присутне духовне вертикале, без обзира ко га тренутно насељава, свагда ће бити света србска земља и србски духовни простор. Због тога ће правилно усмеравање србског духа, између осталог, васкрснути и његово физичко постојање на простору Косова и Метохије.

До тада мудро осмишљавати свој животни простор и правилно живјети, с несумњивом надом да долази вријеме васкрсења. Уз вас смо,

Веселин Маџгаљ, теолог,
тешко покретан због церебралне пареализе од рођења
Мојковац, Амбарине бб
23, фебруар 2008. године

Веселин, дубоко потрешен догађајима на Косову исписује ову поруку србском народу и шаље је на више адреса и јавно је објављује у листу „Дан“ у Подгорици. Пошто је порука богословски утемељена и важи и јуче и данас и сутра, увијек је актуелна.

 

Прича о Борку, кога је држава заборавила
Прича о Борку, кога је држава заборавила
Posted 2 weeks ago

У 6:10 стигне ми СМС од мог пријатеља Борка са непознатог броја јер нема кредита на свом:

-Брате мој,знам да си и ти у проблемима али молим те ако можеш купи…

Прича о Борку, кога је држава заборавила
Комунистичка слика рата у Југославији је обичан мит?
Комунистичка слика рата у Југославији је обич…
Posted 2 weeks ago

Гледам како на комунистичким страницама стално иде прича о некаквој националистичкој ревизији историје, о ширењу псеудоисторије, о повампиреном четништву и слично. Не, другови, није ту посриједи никаква ревизија историје, већ…

Комунистичка слика рата у Југославији је обич…
Поклоничко путовање у Русију
Поклоничко путовање у Русију
Posted 2 months ago

Вратила сам се из Русије у недељу увече, 13 маја где сам била две недеље на поклоничком путовању, обилазећи руске светиње са руском црквом из Торонта.. Пут ме је много…

Поклоничко путовање у Русију
Тихи талас Православља на Тихом океану
Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
Posted 5 months ago

Један од ретких православних Филипиница које сам упознао овде у Даету је брат Атанасије (Ромуло Б. Темплонуево). Има 70 година, а већ 20-ак како је крштен. Док је живео у…

Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
О Хрватима други не треба да пишу, они су сами већ све написали и доказали!! И још доказују…
О Хрватима други не треба да пишу, они су сам…
Posted 5 months ago

Jaсно каже Колинда: „Сви грађани Хрватске су – Хрвати!“ А још јасније АВ: „Идем у Загреб, у најбољој вери!“ А најјасније: „Тражиће да оживе – српска села! Идем у Загреб…

О Хрватима други не треба да пишу, они су сам…
Протокол са последње демонске скупштине
Протокол са последње демонске скупштине
Posted 6 months ago

Причао ми један прозорљив човјек, а касније још многи други да је једном, датум се не зна, одржана демонска скупштина на којој је донијета одлука, односно одређене смјернице како да…

Протокол са последње демонске скупштине
Струка исправила бирократску неправду
Струка исправила бирократску неправду
Posted 6 months ago

Поштовани, на дан Светог Саве, 27.1.2018. године, у просторијама градске општине Звездара, на редовној годишњој скупштини Кик бокс савеза Београда уручене су плакете у старосним категоријама најбољим кик боксерима на…

Струка исправила бирократску неправду
Патријарх тврди да нам је бог дао вучића, а ко нам је, онда, дао – патријарха?!
Патријарх тврди да нам је Бог дао вучића, а к…
Posted 6 months ago

Пошто се више не говори о тзв. „унутрашњем дијалогу“ то је и Патријарг изјавио да неће бити Сабора СПЦ о Косову, што би значило да СПЦ оставља Вућића да се…

Патријарх тврди да нам је Бог дао вучића, а к…
С.Тулаков: Обнова српске институционалности
С.Турлаков: Обнова српске институционалности
Posted 6 months ago

Поштована и драга Госпођо Професор, sа великим болом и исто таквом радошћу, читао сам Вашу књигу Постхеројски рат Запада против Југославије, јер наша је трагедија без преседана, већ и зато…

С.Турлаков: Обнова српске институционалности
Душе неше немојмо губити!
Душе наше немојмо губити!
Posted 6 months ago

''Иако смо царство изгубили душе наше немојмо губити'' (порука народног гуслара) ''Не стражарите пред туђом кућом док вашу лопови харају''. Сазнајемо кроз штампу о Апелу за очување Косова и Метохије…

Душе наше немојмо губити!
PreviousNext

Related Images:




6 коментара у вези “Веселин Маџгаљ: Косово – најсветија Србска земља”
  1. вечан му спомен у царству Христовом !!!

  2. Веселин је цијели свој живот живио истину, и увијек је сматрао да се од ње не смије одустајати чак ни када се све околности живота устреме против. И у свом животу је доживио да је морао пуно пострадати држећи се ријечи истине, милости за њега није било, као ни за српски народ. Али смо добили још једног великог молитвеника пред престолом Свевишњега, што јесте радост, али још увијек не може покрити празнину коју је Веселин оставио. Тврдо је држао Српство и Православље, сматрајући највећим чином издаје скидање српског имена са имена православне цркве у Црној Гори 2006. када је дато веће небеско царство за мање – земаљско. Одрекли су се архипастири имена свог народа у Црној Гори, скинули су српско небо над овим српским живљем, па сада Џомић изјављује – ово је међународно призната црква православних Црногораца, Срба и осталих. Ми, Срби у Црној Гори, морамо имати своју цркву СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ.

  3. Василије Шћепановић, Мојковац
    Говорити о Косову ријечима могуће је, ли рећи о Косову дјелом онда је то начин на који је и Милош Обилић срочио Косовску причу. Веселин Маџгаљ, теолог, игуман како га је и његов живот срочио дјелом и молитвом признао и устоличио, говори о Косову начином јединства човјека и Створитеља. Мисао коју је развијао, сложена је и симетрична баш као и вријеме када се појаве поново свеци и када ми обични људи сањамо њих и њихове поуке.Од како се умиропокојио, Веселина су многи сањали и у тим сновима нашли да је и овај живот без сумње речено само параван за неке више снове и циљеве и у њих је Веселин вјеровао, дивећи се још за свога овоземаљског оном небеском зраку који нам је послао и Цар Лазар и отац Лазар својом топлом добротом и племенитошћу. Када се Веселин одгурнувши се у свом старом једрењаку, завјету, Српској православној цркви, по овом мору људског неморала и лажи усидрио на Паштровској гори, додајући име свом имену – Спиридонски, дозвао је и олују и пјесму баш као што је и Христа срела наша огреховљеност и сумња. Остале су молитве и оне су незаборав и ехо у свима нама и није сумње у то. Да ли је било игдје Веселину Маџгаљу мјеста у Српској православној цркви питам се и постављам питање онима који су га познавали, онима од којих је могло бити одговора. Е то питање је и Милоша Обилића учинило јунаком, а да није то био рођењем не би ни са дјелом. То исто је и Веселина Маџгаља учинило свецем и рођењем и дјелом. А бити човјек, е то је задатак за нас покајнике и обичне људе да сва признања морамо изнијети пут сунца и одсјајима се радовати, вјери и љубави у којој нас је својом добротом оставио Светац нашег доба Веселин Маџгаљ. Када кажем да ријеч није форма и изговор није савршен онда не могу наћи ниједну скакаону да скочим носећи пламен и буктињу коју је Веселин запалио на Паштровској гори за све нас, да нас у тами нађе и да нас се сјети, а патњом врати пут Косова и пут српске тихе и нажалост велике колоне жртвеника и мученика. Сва њихова озареност чини ме Србином чије име са радошћу носим, а Светог Саву налазим у свакој цркви у Црној Гори, у нама. Веселин Маџгаљ – Светац нашег доба, знам да би рекао: Христос васкрсе, Радости моја! и у својој скрушености и скромности са осмјехом на лицу обавезно би се оградио цитирајући небеску братију нашу.

  4. Veselin Madžgalj, stradalnik jovovskih razmjera. Oblagodaćen Duhom Svetim prenosio je radost neba na zemlju. A kada se blagodat useli u čovjeka onda zle sile spolja nezaustavljivo udaraju. I Veselin se nezaustavljivo borio, nijednog trenutka ne odstupajući od blagouhanja Duha Svetoga u svome srcu. Kako se to moglo desiti da teologa sa paralizom cerebralnom progoni episkop, sabraća, satjeraše ga u pustinju Paštrovske gore gdje je 4 godine svojom ogromnom voljom i ljubavlju prema Hristu Spasitelju savijao svoja spastična koljena na poklonjenje. Prebivajući u neprekidnim molitvama, Veselin nije znao za ograničenja. On je izdržavao više od drugih, ranio je prije drugih. Nepokolebljivo je otrpio dramu oca na samrti, pokušaja ubistva sestre i majke, mitropolitovog odricanja, prikrivenog progona, ljudske nemilosti, nakon čega je nastupilo njegovo tjelesno stradanje. I dok se sve to dešava, Veselinov unutrašnji svijet ostaje nedodirljiv i nepokolebljiv – vjera u Božiju promisao i Božiji blagoslov službe kojoj se posvetio, do zadnjeg daha izgovarajući molitvu. Vjerovao je da Bog neće zakasniti da napavi ravnotežu. Duboko saživljen sa srpskom tragedijom, znao je da se horizontala u nekoj tački pretvara u vertikalu i da život ovoga vijeka prelazi u budući vijek koji je vječan i bez slabosti. Ovovremenim zlim događanjima nije pridavao pažnju znajući da su prolazni a da će preživjeti samo ono što je u sili Božijoj sazdano. Jednom je otac Sava duljevski rekao Veselinu – ti si jak pa ti je Bog dao veliko breme da nosiš. Veselin je to breme iznio i pored paralize ostajao uvijek na nogama, na svim crkvenim službama prestajao, ne dozvoljavajući da mu spoljni uticaji poremete unutrašnju vezu sa vječnim Bogom. Zato i ova Veselinova apologija Kosova ima ontološki karakter.

  5. Vesko je bio potpuno neiskvaren i nedodirnut u svojoj unutrasnjosti zlom i kvarenjima ovoga svijeta,zivio je monaski (u smislu cistote i de facto a ne u formalnom smislu,gdje je god bio tu je bio manastir ,monada Jednoga Boga,Jedan sa jednim,Jedan sa Veskom i Vesko u Jednom i Jedinom),ispunjavao zakon i Starog i Novog zavjeta.Gledao na svijet uvijek cisti i milim ocima i umom.Mislim da ne mozemo sagledati ni djelic njegove borbe i duse sem slabim ljudskim ocima.Kako sam ga prvi put vidjela tako ga i sada vidim-sirom otvorenih,djecijih a zrelih ociju,svjetlosan.A prvi put sam ga vidjela prije oko 24 godine.Otada pa do dana njegovog upokojenja proveli smo puno sati u razgovoru i cutanju.Sagledavajuci iz perspektive najnovijih dogadjaja na Kosovu (napad na Gracanicu) mozemo samo jos dublje da uvidimo dubinu Vekovih rijeci”Да би се један човек или народ надвладао, треба га прво духовно покорити. Ако се у томе не успије, ништа се неће постићи.”Porusi ovcama obor,ostavi ih bez pastira-lak su plejen i vukovima i (ne)ljudima.Ne mora se biti ni posebno pametan a ni prozorljiv (kako lijepa rijec,prozor u…onostrano) pa uvidjeti da je ,sto se Kosova tice,stvar jace i drugacije i dublje prirode nego “samo” otimanje zemlje,pravno otcjepljenje.Stvar je duhovne,eshatoloske (za nas narod a,Boga mi,i za Albanski narod) prirode.Ovakvo nase vidjenje nas svrstava u grupu “neprosvecenih;fanatika;tradicionalista;antievropejaca;”itd,itd.Ali-radije cu biti na toj strani,na strani Istine i sa Veskom (ako Bog da)nego na strani…onih drugih (i prvih,i trecih…).

  6. Vlastimir Ignjatović
    Veseli, Bog te veselio. Bio si svetlo u tami tunela i izašao kao luča pred sunce Božje. Bio si krh po telu, a srca nesalomiva u veri hrišćanskoj.Videli smo se po mom povratku sa svetog Kosmeta koji si ljubio vise od sebe. Videcemo se, molim se Gospodu, pred vratima kroz koja si prošao milošcu Božjom. Ostavio si srce na Zemlji i odlepršao medju andjele koji su te čuvali i uzneli tvoj sveverujući duh, tamo gde su vernici reči hrišćanske, Srbske i Kosovske.Neka ti je laka zemlja, gde ti je zemaljski život bio težak, a lako si ga podnosio sa verom u Boga.Nosiću te u srcu, Vlasta


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo