Јован Ћулибрк foto-djordje-kojadinovic
Бивши рок критичар Ритма, хроничар и припадник прогресивних, алтернативних уметничких пракси са подручја бивше Југославије осамдесетих, загребачки студент књижевности, сада је владика на Косову. Тако би некако, у најкраћим цртама, изгледао животни пут епископа липљанског Јована Ћулибрка, викарног епископа патријарха српског у Пећкој патријархији ког је недељник Време изабрао за особу године, због позитивног доприноса унапређењу друштвених институција у јавном интересу, тј. Рада у Пећкој патријархији.
Autor: jutarnji.hr | 03.02.2013
***
Владика Јован, који следеће недеље у организацији Српског националног већа представља свој магистарски рад, књигу “Историографија холокауста у Југославији”, разликује се од стереотипног црквеног лица. Актера београдске, љубљанске и загребачке сцене, људи с којима се сусретао, излазио и сарађивао 80 – их, радо се присећа. С бројнима је остао у добрим односима и били су његови гости. На пример, у емисији „Деца Апокалипсе“ коју је водио на црквеном Радију Светигора.
Како је, дакле, рок критичар постао владика?
– И ја бих волео то да знам. Не управљамо ми баш у потпуности својим животом. Постоји тајна струја живота која се осећа интуитивно. Оно што сам и сам осетио било је целим бићем и сумњам да би се могло објаснити рационалним разлозима. У том смислу, покушавам и да не објашњавам, али сам Христа доживео на безбројне начине.
„Прича наше генерације се може упоредити са оном сценом из ‘Бладе Руннера'“ | Фото: Ђорђе Којадиновић
Рођен 1965. Године у Зеници, Јован Ћулибрк за себе каже како је припадник прекретничке генерације, генерације која је гледала крај једног света.
– Нисам сигуран, додуше, да смо видели почетак другога. Прича наше генерације може се упоредити са оном антологијском сценом на крају „Бладе Руннера“ кад Рутгер Хауер седи на крову и говори како је видео читав космос у само четири године живљења; сведочио рађању супернове, седио на рамену Ориона, видео Таннхаусерову капију… Тај филм настао је у тренутку кад се свет радикално мењао, не само свет социјализма и комунизма, него и Запад. Та сцена срж је приче о мојој генерацији.
Прве године живота, као Невен Ћулибрк, провео је у Травнику, основну и средњу школу завршио је у Градишки. Прозор у свет били су му филмови, књиге и музика, а свет се вртео око часописа Џубокс. Љубав према уметности, жеља да проникне у суштину уметничког дела и открије кључ његовог тумачења, били су разлози због којих је уписао књижевност у Бања Луци. Последње две године студија завршио је у Загребу где га је, прича, привукла јака катедра тадашње југославистике, али и сцена око Полета и њихов начин писања о поп – култури.
Љубав према књижевности нека је праисконска жеђ за спознајом коју никада до краја не можете угасити.
Из тога доба остала је и фасцинација Јоy Дивисионом и Ианом Цуртисом.
Нешто је космички нестало са његовом смрћу. Мислим да стоји она да је тада поп – култура какву познајемо завршила. Дејан Кршић својевремено ме упозорио на најважнији текст Фредрикаа Џејмсона „Постмодернизам или културна логика касног капитализма“. Џејмсон у том тексту, уз остало, говори како сваки нови медиј мора проћи целу историју да би заузео своје место и дошао у фазу да може да рециклира сопствену историју. Поп – култура, тј. Музика, у само двадесетак година од појаве рока до појаве панка и новог таласа успела је да компромитује целу историју Запада и дошла у фазу да се може бавити сопственом историјом.
На том се тлу појавио Иан Цуртис, млади човек са хиљаду година бремена историје на својој души.
преузето са портала дневних новина АЛО
http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/rok-kriticar-koji-je-postao-vladika/10358
изворни текст ОВДЕ (http://www.jutarnji.hr/jovan-culibrk–na-kosovu-do-podne-zivimo–apokalipsu-danas—a-onda–allo-allo-/1082635/)
Јеванђеље је пуно примера, као и светоотачке књиге уосталом, о преобраћенима, попут овога. Ипак, какво је и у шта преобраћење ако неко крене путем Христове истине а онда дође у епрхију коју је узурпирао оцеубица починвши до сада невиђени грех у СПЦ да њему буде у послушности?
А знамо да узурпатор Теодосије ради на коначној издаји и отцепљењу Косова.
мислим да не треба ни једну једину реч више трошити на ону расколничку пудлицу теодосија.он је за мене једна обична ванцага и преварант жељан сЛаве и титула,али рече Господ “ко хоће да се узвиси понизиће се а ко хоће да се понизи узвисеће се“…
Па видели смо и остале „анђеле“, који су некако нашли своје место у ђаволштини. Нека овај изабраник покаже себе, иако је имао прилике да постане рок-звезда. Не надам се да ће изабраник Иринеја да постане спаситељ Српског Косова, али пристајем да му дам прилику да га ошацујемо! Верујем у Бога, и можда ће бити Божји изабраник!
Ivan Kos,kakv si ti hriscanin kad pre svih sudova,a pogotovu pre Strasnog Suda,proglasis nekog za“ocaubicu“?
Tacnije,ko si ti da tako strasno presudjujes ovako javno.
Po osnovu kojih cinjenica i ko ti je dao kompentenciju?
Mislis da su svi citaoci i komentatori isti?
I jos nesto za ne-upucene.Ovaj covek je uvek bio hriscanin tako da se on nije ni u sta preobratio.On je to uvek bio.
Sada je samo umeslo laik,klirik.
A najbitnije,njegov lik i delo su velicanstveni.Nikakva jadna klevetanja ne mogu to pomutiti.
С ким си – онакав си!
А владика Јован је тренутно у друштву са владиком Теодосијем!
Слика говори много више од речи!
А на слици се уочава префињен укус за лепо и веома вредно:
владичанска штака /Златна ли је? Сребрна ли је па позлаћена?/ –
украшена са четири позамашна тиркизна камена;
а на панагији /Златна ли је? Сребрна ли је па позлаћена?/ са четири
позамашна рубина и около још подоста „ситних“, „драгих каменчића“!
А ланац…?
Судећи по дужини, сигурно није испод пола килограма злата или
позлаћеног сребра, али свакако није бижутерија са „бувљака“!
А чему све то сувишно истицање, нарочито ако се има у виду да је
тамо на Косову и Метохији велика већина србског живља корисник
услуга СИРОТИЊСКОГ КАЗАНА, тзв. „НАРОДНИХ КУХИЊА“!
Драган Славнић
Што више оваквих „владика“ унијаћење Срба ће бити брже и безболније за тренутне челнике СПЦ.
Kad neko za sebe samog kaze da je znalac……
… [Trackback]
[…] Here you will find 73969 additional Information to that Topic: novinar.de/2013/02/04/jovan-culibrk-rok-kriticar-koji-je-postao-vladika.html […]
… [Trackback]
[…] Read More on on that Topic: novinar.de/2013/02/04/jovan-culibrk-rok-kriticar-koji-je-postao-vladika.html […]
… [Trackback]
[…] Read More Info here on that Topic: novinar.de/2013/02/04/jovan-culibrk-rok-kriticar-koji-je-postao-vladika.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Information here to that Topic: novinar.de/2013/02/04/jovan-culibrk-rok-kriticar-koji-je-postao-vladika.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Information here to that Topic: novinar.de/2013/02/04/jovan-culibrk-rok-kriticar-koji-je-postao-vladika.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Info here on that Topic: novinar.de/2013/02/04/jovan-culibrk-rok-kriticar-koji-je-postao-vladika.html […]
… [Trackback]
[…] Find More here on that Topic: novinar.de/2013/02/04/jovan-culibrk-rok-kriticar-koji-je-postao-vladika.html […]
… [Trackback]
[…] Find More to that Topic: novinar.de/2013/02/04/jovan-culibrk-rok-kriticar-koji-je-postao-vladika.html […]