Вести

Објављујемо у преводу на Српски језик одговор преосвећеног епископа господина Амвросија на непотписано „Саопштење за јавност“ тзв Митрополије СПЦ у Аустралији. Напомињемо да је званична верзија одговора оригинални текст на Енглеском језику.

извор: СПЦ-а општина Свети Николај Жички, Сиднеј, 08, јануар 2013

***

Ја ћу покушати да одговорим на многе неистините тврдње садржане у поменутом документу, док ћу у исто време гледати да се не спуштам на ниво аутора ових изјава.

Мој одговор је писан форматираним плавим* словима.

***

+ Амвросије
Епископ Слободне СПЦ
Епархије за Аустралију и Нови Зеланд

Саопштење Митрополије аустралијско новозеландске

27. December 2012

„Заклињемо вас Свемогућим Богом да ничим не умањите вредност, величину и значај нашег измирења. Нека ни једна празна и непроверена реч не пређе преко ваших уста. Наше измирење нека буде за углед и свим осталим Србима, свуда где год живе. Не дозволите да макар ко од нас својим поступком овој заједничкој светињи одмогне. Наше измирење је тек почело. Ми смо засадили младу биљку коју треба да негујемо и чувамо као зеницу ока, да порасте на понос свима“ (Митрополит новограчанички Иринеј – 19. фебруар 1993. г.).

У протеклих неколико недеља у медијима, посебно на Интернету, поново се појављује мноштво непроверених, нетачних и често злонамерних текстова везаних за судски спор којим Српска Православна Црква у своје окриље враћа тренутно узурпирани манастир Нови Каленић код Канбере.

Тим поводом Митрополијски управни одбор Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве жели да нагласи следеће:

1. Управа Имовинског повереништва манастира Нови Каленић тврди да делује у име тзв. „Слободне српске православне цркве“ али нема апсолутно никакве везе са оригиналном Слободном српском православном црквом која је пре неколико деценија постојала као привремени плод несрећних времена и још несрећнијег раскола који је тада задесио Српску Православну Цркву.

У име Слободне Српске Православне Цркве Епархије за Аустралију и Нови Зеланд, делује њен Епархијски Савет, тако да ова Епархија као призната деноминација и институција никада није престала да постоји.

Несрећне околности на које се у овом Саопштењу позива, везане су за период када је Српска патријаршија била под директном контролом комунистичке власти у бившој Југославији и њихове зајденичке и познате одлуке да се оклевета и деградира епископ Дионисије, првојерарх Слободне Српске Православне Цркве.

Да би се ово правилно разумело, комунистичка држава и њени црквени званичници сарађивали су у клеветању и смени Епископа Дионисија.

Раскол је литургијски превазиђен на Сретење Господње, 15. фебруара 1992. године када су Литургију помирења заједно служили блаженопочивши Патријарх српски Павле и Митрополит новограчанички Иринеј. Тиме је, уместо Слободнe српскe православнe црквe, настала Митрополија новограчаничка која се вратила у окриље Српске Православне Цркве.

Напротив, Литургијска заједница је заиста тада успостављена, али на основу потпуне аутономије, административне самоуправе, контроле имовине, итд. од стране Слободне Српске Православне Цркве. Тада је договорено да се интерно користи титула „Митрополија новограчаничка“ у пословима и комуникацији са Српском патријаршијом.

2. Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве је наследник бивше Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке и бивше Епархије аустралијско-новозеландске. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 10. маја 2011. године Митрополија аустралијско-новозеландска је установљена уместо тих бивших двеју паралелних епархијâ Српске Православне Цркве.

Не постоји правни наследник Слободне Српске Православне Цркве Епархије за Аустралију и Нови Зеланд, јер она наставља да постоји, као самостална и аутономна од свога оснивања 1964. године. Напомињемо да је акција предузета од стране Српске патријаршије за административно обједињавање била:

а) у супротности са Предлогом о помирењу,

б) без потпуне сагласности заинтересованих страна, и

ц) без икаквог основа у аустралијском законодавству.

Подсећамо Српску Патријаршију, да је наводно уједињење две Црквене Општине у Водонги, недавно од стране Врховног Суда у Викторији проглашено за нелегално и неважеће.

3. Управа Имовинског повереништва узурпиралa je манастир Нови Каленић и покушала да га oдвоји од Српске Православне Цркве и њених верника и уступи га јурисдикцији канонски непризнате тзв. „Истинске Православне Цркве Грчке“, у мору међусобно посвађаних фракција познатој као „Синод у опозицији“ и „Кипријановци“.

Ово што је изнето у горњем параграфу је потпуна бесмислица. Имовинско Повереништво (Проперти Траст) једноставно само управља манастирском имовином као власник, и то не за сопствену корист, нити за било које друге сврхе, осим за оне за које је намењена; а то су – Епископска Резиденција, Дечије летовалиште, манастир, гробље, српски социјални центар, итд.

Што се тиче прекида односа и одвајања „од Српске православне цркве и српских верника“, ово питање је потребно поделити у два дела.

Истина је да Имовинско Повереништво није под директном управом органа Српске Патријаршије (или „Српске православне цркве“). Ипак, потребно је да нагласимо чињеницу да је манастир изграђен трудом, напорима и доприносима искључиво чланова Слободне Српске Православне Цркве Епархије за Аустралију и Нови Зеланд. Српска Патријаршија није учествовала у оснивању и подизању Манастира ни са једним једним доларом.

Није нам јасно где се налази основа и оправдање за тврдњу Српске Патријаршије, која се овде наводи да је Имовинско Повереништв (Проперти Траст) „узурпирало“ Манастир од ње?

Друго, тврдња и оптужба, да је манастир одвојен од српског народа је такође бесмислена. Манастир је био и он остаје доступан свом српском народу, са изузетком само епископа Иринеја, и наставља да буде центар српске културе, језика и традиције.

Та „црква“ створена је 1984. године у Грчкој када се једна група расколника одвојила од такође расколничке дружине тзв. „Авксентијеваца“ и основала „Синод у опозицији“, како се и данас званично представља у јавности. Ово тело није у јединству са Православном Црквом.

Није нам намера да се овде бавимо комплетном апологијом везаном за делатност нашег Синода, јер би то захтевало једну целу посебну публикацију. Довољно је рећи да је „Свети Синод у Отпору“ тело, које се одвојило од иновативне Ново-Календарске Грчке Државне Цркве, а које се бори да одржи најчистије стандарде у исповедању наше православне вере.

„Свети Синод у Отпору“ је у пуном општењу са онима који имају исто мишљење на територијама других цркава, као што су оне у Русији, Румунији и Бугарској, као и у обављању широке мисије у различитим деловима света.

4. Управа Имовинског повереништва, под покровитељством те „Истинске Православне Цркве Грчке“, тј. „Синода у опозицији“, тј. „Кипријановаца“, најавила је недавно да намерава у храму Светог Саве у манастиру Нови Каленић, на сâм празник Светог Саве, за свог „Владику“ да устоличи извесног Енглеза, Амброза Баирда (Ambrose Baird), обраћеника у „православље“ из Лондона.

Проперти Траст нема право у делокругу своје надлежности да донесе такву одлуку. Напротив, одлука је донета у строгој сагласности са регистрованим и важећим уставом Слободне Српске Православне Цркве Епархије за Аустралије и Новог Зеаланд. Новоизабрани епископ није Енглез, него Британац. Аутору ова тврдња може бити опроштена, пошто овај проблем уобичајено код многих изазива конфузју!

Исто тако, ако неко заиста пређе у Православље, нама није познато шта аутор овде конкретно подразумева под појмом „Православље“ . Сви знају да он није Србин , a штавише још је и преобраћеник, што може да отежава његов положај.

Један од највећих српских светитеља, Свети Симеон, отац светог Саве је такође преобраћеник у Православље.

Ја овде желим да наведем сасвим отворено да сам са дозволом нашег Синода, прихватио ову номинацију, са надом да могу да помогнем Слободној Српској Православној Цркви Епархији за Аустралију и Нови Зеланд, док се не нађе српски кандидат који ће моћи да прихвати овај положај.

Митрополијски управни одбор још једном подвлачи да је Црква овај спор покренула тешка срца, након што је управа Имовинског повереништва одбацила обавезу да цркву Светог Саве у манастиру Нови Каленић држи у повереништву за верне Православне Србе. Митрополијски управни одбор подсећа да је са прошлогодишњег Сабора Митрополије аустралијско-новозеландске упућен јавни позив целој овој групи да се са покајањем врате Српској Православној Цркви која ће их са радошћу дочекати и примити.

Опет још једна бесмислица. Проперти Труст признаје да је Манастир Нови Каленић намењен српским првославним верницима јер се поставља питање, коју би заиста другу намену могао да има?

Међутим, Имовинско Повереништво га не држи за Митрополију Аустралијску СПЦ. Услови који се нуде од стране ове Митрополије да она прими Траст и имовину под њену јурисдикцију су не само неприхватљиви већ и увредљиви.

Митрополиjа је захтевала да странке иду у процес „Судске медијације“ како би се спор разрешио. Управа Имовинског повереништва се опирала овој иницијативи. Суд је прихватио предлог Митрополије и наредио странкама да учествују у процесу медијације. Митрополија је учествовала у медијацији са директорима Имовинског повереништва у покушају да се спор разреши и парница оконча.

Није истина да је Митрополија тражила да учествује, нити је учествовала у било којим судскм преговорима, већ је то био епископ Иринеј лично. Он је учествовао као појединац, односно као први тужилац и као директор новоформиране имовинске компаније, која се у овом случају појављује као други тужилац.

Имовинско Повереништво (Проперти Трaст) је увек настојало и увек било опредељено за решавање овог питања колико год је то било могуће путем преговора. Имовинско Повереништво је прихватило и било спремно да присуствује наставку преговора на Врховном Суду који су били организовани за понедељак 3. децембра 2012, али је епископ Иринеј био тај који је лично отказао овај наставак преговора, и то на само један радни дан пре него што су били заказани.

Нажалост, не само да су сви наши позиви на покајање, повратак и помирење са Црквом, били игнорисани и одбачени, него се овим сада најављеним „устоличењем“ господина Баирда за „епископа“, уместо њиховог канонског српског Владике, коначно и јавно раскринкала намера да се манастир Нови Каленић трајно отме од српског народа и Српске Православне Цркве.

Овде долазимо до највеће тачке једне хистеричне демагогије.

Нећу имитирати аутора, прозивајући епископа Иринеја као „господин Добријевић“. Овде желим да напоменем, да се ни Српска патријаршија не односи тако чак ни према папи Бенедикту и не ословљава га са „Хер Рацингер“, иако је Папа Бенедикт засигурно бескрајно удаљенији од Српске патријаршије него ја, као православни брат.

Изјава да ми намеравамо да „трајно одвојимо манастир Нови Каленић од српског народа“ је монструозна неистина, за коју би њени креатори требали да буду позвани на одговорност.

Наш побожни српски народ треба да зна колике су дубине у које су наши противници пали.

Ми и даље остајемо у нади да ће се планери и организатори овог бласфемичног скупа у међувремену дозвати памети и одустати од своје намере и даљег скрнављења манастира Нови Каленић, као и да ће се вратити Православној вери и Српској Православној Цркви. Но исто тако остајемо решени и да свим снагама бранимо и чувамо како имовину тако и углед Српске Православне Цркве и да се боримо за право да манастир који су подигли православни Срби остане светиња православних Срба.

07. децембра 2012. г.

у Сиднеју

Ово горе наведено желим да преведем на једноставан енглески језик.

„Српска Православна Црква не жели да дозволи законитим власницима манастира, који су га сами изградили и одржавали без икакве помоћи од стране Српске патријаршије, да користе манастир онако како они желе. Српска Патријаршија ће настојати да искористи манастир на било који начин, и потрошиће ако буде потребно огромне суме новца у ту сврху, и то новца који је поклон за унапређивање мисије Цркве и који дефинитивно као такав, није намењен за судске спорове или за остваривање циљева и личних амбиција само једне особе „..

Манастир Нови Каленић остаје, и увек ће остати Српско православно Свето место. То је и наша намера, и нека Бог опрости свима онима који су лажно приказали наше циљеве, који нас клеветају и који нас прогоне.

Ми не тражимо ништа више, него да будемо остављени на миру, како би смо могли да следимо истините циљеве Цркве; да упражњавамо нашу Истинску Православну веру а на спасење свих оних који верују у Спаситеља Христа, Његову Пречисту Матер , Светога Саву и све свете!

+ Амвросије
Епископ Слободне СПЦ
Епархије за Аустралију и Нови Зеланд

Извор: http://www.svetinikolajzicki.com/index.php?option=com_content&view=article&id=946:-q-q

08, јануар 2013

*У Оригиналном тексту пише  „подебљаним црним словима“. Због боље прегледности смо подебљани текст променили у плаву боју – екипа новинар.де