Вести

Како је функционисало или како функционише…?

Нико ко познаје прилике у Србији не може да нам оспори то да смо један од нај талентованијих народа на свету. По својој бројности спадамо у бројчано мале народе али Светској науци, култури и спорту дали смо велики допринос до скорије прошлости.

Пише: Драгомир Билић 08.01.2013

***

Ово што се сада догађа са нашим талентованим сународницима и оваква „брига“ државе за исте нас и доводи на ивицу имбецилности. Брига политичких партија за тамо неке њихове рејтинге и доводи до тога да целокупно друштво срља у просечност. А просечност без изузетности не води до напретка. Просек је заблуда губитника. Да ли су успели да од нас направе тоталне губитнике? По мени још мало и крај. А толико талената имамо. Само просечни и они испод просека су преузели све кључне позиције у друштву и не дозвољавају да се ово друштво отргне из те летаргије која га је захватила. Садашња и прошла политичка „елита“ је само бедна копија западних идеја, које су у многоме непримењљиве у нашем друштву. Зато се и вртимо у круг. Не постоји Национална стратегија и доктрина за дужи временски период, него само „Ресавска“ школа преписивања Европских закона. А ни то не раде доследно, па мењамо те законе ко „Циганин коње“. Извињавам се Ромима. Наши „наменски“ закони и јесу плод те просечности која се дочепала власти и не пушта. Јесу у прошлости и сељаци долазили на власт али су ти „сељаци“ били господа за ову садашњу „господу“.

Таленат је као нај лепши цвет, ако га не заливаш вене. У земљи Србији та суша траје већ тридесет година и ником ништа. Још кад појединце гледам,онако важне, на телевизији и читам по новинама, њихова усхићења и планове за бољитак Србије дође ми да пукнем од муке. А хиљаде младих талентованих Срба расуто по свету и унапређују туђа друштва а ови наши политичарчићи као нам праве просперитетно друштво. Толико напредујемо да нам је и корњача умрла од старости. И све то због чега? Због тога што је наш просечни гласач баш то желео да види. Па јесмо ли поносни због тога? Не верујем.

Али понос нас обузме када гледамо „Ја имам таленат“ и ове наше врхунске спортисте у које држава готово ништа не улаже. О талентованим математичарима, физичарима и осталим да не говоримо. Они просечним политичарима служе само за сликање. А слике постају све блеђе и блеђе. Такође и наша улагања у науку су минимална а поједини научи институти нам личе на руине.
И шта нам је сад чинити?

Превише имамо писаца, оваквих текстова, са закаснелом памећу. Сада о прошлости сви знају све и нај љући су критичари те и такве. А где су били када се та прошлост догађала и била садашњост. Теорија историја се понавља,и сви су они исти ми се попела на врх главе. Јесмо ли и ми сви ини. Нисмо има и те каквих паметних и талентованих људи у Србији али не желе да буду резерве резервама.

У почетку сам мислио да део нове владајуће структуре не мења оне прошле због континуитета, али сам схватио да они и поред нај боље жеље, не могу да лоцирају те изузетне који могу да помогну стварном оздрављењу друштва због своје просечности.

Сад могу да кажу „ма ко си бре ти“, а ја им одговарам да сам ја изузетан у својој маленкости а да су они просек у својој величини, па ком обојци ком опанци. Али и то би им била још једна грешка у низу јер треба да усмере своју енергију на те мале изузетне и омогуће им да постану изузетне величине. Иначе бољитка нема. Мени помоћи нема јер мене и моју генерацију су скоро сву већ потрошили неки други политичари.

Хапшења и осуде морају да се спроводе ради чишћења демократски запрљаног друштва али стварни прогрес се догађа тек када политичари постану сервис таленту и стално се труде да га унапреде и доведу до изузетности. Та изузетност онда повећава ниво просека и ето бољитка целом друштву. Овако ми доносимо законе да би штитли просечне барабе и „потрошаче“ друштвених добара крадући са тим од тих талентованих који су једини спас за све нас. Шта значи „рестриктивни буџет“ кад он штити само ваше просечне нагомилане бирократе из државног и јавног сектора. Доносите неке законе који као растерећују привреду а педходно сте им ставили сто непотребних намета на грбачу а сада им ви добри скидате десет. Господин Динкић се сада представља као неко ко брине о Српској привреди а предходно је ту исту привреду уништио,и не само он, кроз банкарски систем и пљачкашку приватизазију и фискалне намете које ретко да може и Немачка привреда да издржи. Шта су ми аргументи? Скоро ништа не ради од када сте ви непромењљиви (само имена партија) дошли на власт. Та и таква ваша политика отерала је и заувек изгубила хиљаде младих талентованих које су политички мудрије земље знале да искористе и унапреде своје земље. Још као неки тамо „сеоски“ полицајац врши политички притисак на препоштене функционере ваших партија. Да није жалосно било би смешно.

Као ваш партијски новац у питању па нема везе што то не иде легалним током, а мене ћете да процесуирате што ми покојни деда оставио кућу која сад вреди 500.000 евра. Па и таленат и изузетност наших деда хоћете да спискате на тамо неке стратеџик маркетинге, пројекте без реализације и слатке „потребне“ лажи бирача.

Господине Вучићу са оваквим друштвом се не ствара јединство и до год будете занемаривали чињеницу да сте у „братству“ са овим просечним а не проналазите и афирмишете прволигашке играче и Ви и Србија је на ивици нестанка. Таквих талентованих остварених људи у Србији још увек има али неће да им резерве кроје капу. Објавите стварне конкурсе за праве менаџере поставите праве људе на права места и видећете колико ћете уштедети и себи и нама, и енергије и времена. А и време је новац. Са овим садашњим, ако наставите, биће ћао, нема више.

А сад овим мојим националистима. Зашто се обраћам Вучићу?
Коме ћу јел ви знате неког сад ?

Пише: Драгомир Билић

илустрација новинар.де