logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Зоран Јанковић    468 пута прочитано    Датум: 14.12.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Авдо Хусеиновић, “помиритељ” балканских народа

Ех што нисам бар повукао један дим, прегриз’о језик што сам рек’о хвала не пушим“ (линк1) написао је и отпјевао, својевремено, један новокомпоновани, кафански, са шишкицама и плавим, извученим праменовима. Стихови, по личном суду моје маленкости, спадају међу најглупље икад „умузичене“ и снимљене. Одмах иза оних: „што си мала плакала на прагу, па су врата повукла ми влагу“ (линк2).

Пише: Зоран Ј. Јанковић

***

За ове друге чак нисам ни сигуран да су „отишли“ у праву продукцију. Први јесу. Ко не вјерује нека клинкне на линк и сам нека провјери.

Пријератни кафански пјевачић ранга махалске и домахалске популарности и није се баш најео сомуна (а ни ћевапа) од ових својих пјесмуљака па се онда бацио на „ауторски рад“. О том свом „ауторском раду“ сам каже: „Рад на документовању, документа… Рад на документа… Документовању најновије хисторије, најкрвавије истор… Хисторије у истор… У хисторији бошњачкон народа за оне који не знају, а знам, поуздано знам да је много оних који знају…“ (линк3) Опет ко не вјерује нека провјери минутажа од 0: 55 до 01: 20 на наведеном линку

Ако је то један те исти човјек, а мислим да јесте, и да суботом пише колумну у „Авазу“, онда ћу приповиједање кренути отпочетка; од мог упознавања са (дотичним) Авдом.

ДВА СУ СРЦА У БОСАНЦА

Као првог човјека (мале, приватне, не моје) радио станице некад недуго послије рата позва ме Ферид Авдић на промоцију свог новог албума. Мада су моји први брчићи и еротски снови били праћени звуцима „Азре“ „Чорбе“ „Стонса“ „Дорса“… А не народњака, знам ја ко сам и гдје живим. Нисам ни слијеп ни луд.

Авдић је био, како то сад кажу – бренд – у својој бранши, још док се име градило гласом и радом а не ПР – ом и кампањама. А ми смо мала, незнатна, локална станица, те нам је позив импоновао. Па кад нас позва још неколико познаника из ових „вода“ чврсто одлучисмо да идемо. Уредница програма по функцији, моја драга пријатељица у реалном у животу – Сандра, и меа парвитас. Моја маленкост.

Дођосмо у угоститељски објекат у коме се одржавала промоција. Домаћин нам се искрено обрадова. Позвао је много људи из медија, а ми смо били једина екипа из РС (да не кажем – српска) која је дошла. Кад мало одмаче протокол приђе нам Назиф Гљива, сједе за наш сто, позва конобарицу и рече: „Слушај мала ’вамо, ови људи су Срби из РС. Дај им шта једу и шта пију, немој да им нешта зафали, или да им, не дај боже, неко ружну ријеч каже, имаће посла са мном. Јес’ чула! Кад су једини имали му*а од свих Срба да дођу у Сарај’во они су вечерас моји почасни гости“. И стварно: тако и би. Како Назиф рече.

Упознах ту и Авду Хусеиновића. Договорисмо гостовање неких младих пјевача у успону на радију чији сам био директор. Све – гратис. Они ће доћи у студио, мало ћемо причати, пјевати, зезати се, а све ћемо „пребити“ маркетингом: неће ништа плаћати, али ће име наше станице спомињати кад год им се за то укаже прилика. Поштена сарадња малих и нејаких.

Гостова та дружина код нас у Рогатици. А предводио их је Авдо Хусеиновић. Лијепо се дружисмо, као и код њих у Сарајеву. Иако од рата није било много одмакло. То сам већ нагласио.

ЧОВЈЕК У ЦРНОМ

Кад сам по медијима почео налазити и читати текстове које потписује „Авдо Хусеиновић“ ништа ми није било јасно. Распитах се код колега ко је тај човјек, кажу – он је. А и кад видјех сличицу: исте шишке и исти раздељак насред главе, исти плави праменови, као да су извучени 1980 и неке године, нема који други Авдо бити. Он је. Пише.

А ово што пише Авдо Хусеиновић страва је и ужас. Крв и гној. Говор мржње и позив на нови рат. Ја ту ништа друго нисам успио наћи. А трудио сам се из петних жила. Баш трудио.

То што се његово свируцање помјерало од гитаре и хармонике према тандркању шаргије, цијуку зурли, овнујскога рога (ваљда) и осталих звукова оријента и Стамбола, а тематика текстова од љубавних јадиковки према Хусрев – бегу и Аљи Соколу, или темама које сам позајмио у наслову и поднасловима овог текста, чисти је популизам. Додворавање времену и тренутном расположењу свјетине. И то је Авдин избор. Нико му то не оспорава. Новоговором би се рекло – тржишна орјентација. Лијепо је или није, али није опасно.

И документарни филмови, веома сумљивих домета и још сумњивијег квалитета, које ауторизује, а гдје се говори искључиво и само о страдању Бошњака у протеклом, несретном сукобу у региону, његов су лични избор. Мада је и птицама на грани јасно да су у рату страдали сви народи, ниједном аутору се не може замјерити ако одлучи да говори о страдању само свога.

Међутим, то што пише Авдо Хусеиновић у Авазу и по интернет порталима није безопасно; нимало није безопасно. Иако сам противник сваког вида цензуре ова писанија су за сваку осуду. А богами и суд. Само да је правне државе. Ка што је нема (иако је и сам термин „правна држава“ плеоназам, јер држава је систем заснован на праву, тако да или јесте правна или није држава). Довољно је да укуцате „пише: Авдо Хусеиновић“ и добићете десетине, можда и стотине текстова овог аутора. Сви до једног су ратне тематике, а у сваком су Срби дивљачки кољачи а Бошњаци жртве. Као да је 1992. Година све је написано у стилу „бошњачким стазама револуције“. Зар је могуће да аутор није у стању да напише било шта осим величања учешћа једне стране у рату и прљања борбе друге стране, а да се, при томе, сматра да је новинар, писац, аутор или већ – шта?

Не успјех да „изгуглам“ један његов текст који је, прије извјесног времена, објавио у „Авазу“ а гдје је побројао имена многих Срба и етикетирао их као ратне злочинце, од којих неки заиста и јесу пресуђени ратни злочинци, а други са оптужница и са потјерница, али неки су злочинци само зато јер је тако „Фата исрпичала Кати“ а Авдо је то написао. Објавио је и адресе ових људи, што су многи разумни протумачили као отворених позив на линч. И осудили.

Недавно објављеним текстом „Бошњаци са кокардама на главама“ (линк4) поново је „испрозивао“ све Бошњаке за које је дошао до података да су били припадници ВРС. Наслов текста не кореспондира са пратећом фотографијом, јер тробојница није исто што и кокарда. А и овај текст је говор мржње према свима који у рату нису били припадници идеологије чији је Хусеиновић фан, па макар они били и припадници Бошњачког народа. И поново је латентни позив на линч те групе људи.

Негдје сам, у пролазу, (на) чуо да је Савјет за штампу узео у разматрање садржај овог текста. Мада у рубрици „актуелни случајеви“ на њиховом порталу нисам успио пронаћи податак о томе. А било би добро да ово импотентно „вијеће стараца“ (са големим апанажама) Хусеиновићу каже макар: „немој више тако писат’ Авдо, матере ти, љуте се ови неки тамо“ јер досадашња искуства моје маленкости са овим саморегулационим тијелом за штампане и он – лине медије је такво да би ме изненадило да макар и ово ураде.

А Хусеиновића лијепо молим, онако људски, да напише макар један текст у коме Срби нису све поклали и силовали, док су Бошњаци брали јорговане по башчама. Тек онако за промјену. Ради урока. Мада… кад мало размислим, и не мора. Јер неке птице никад не пропјевају. А камо ли да пропишу.

 

1) http://www.youtube.com/watch?v=fBV3WG3_3Lo

2)http://www.youtube.com/watch?v=B0HwvIMi-bc

3)http://www.youtube.com/watch?v=pTwuQs4i9L4

4)http://www.avaz.ba/vijesti/teme/bosnjaci-s-kokardama-na-glavama

 

Пише: Зоран Ј. Јанковић

 

Клетва четири: Муљ…
Клетва – четврти део. Муљ!
Posted 1 week ago

Одговарајући на питања која неумитно намеће данашњица можда је најдостојанственије одговорити на питање: чему су нас учили... или можда: чему су нас научили... или можда на пресудно питање: чему нас…

Клетва – четврти део. Муљ!
Клетва: Трећи део
Клетва: Трећи део
Posted 4 weeks ago

Ко заслужује да оптужи коју кривицу... Баш на дан када су наслови Freak-измишљотина, 12 августа 2018 преплавили америчку јавност измишљеном фатаморганом да су наводни “контра-протестерс надмашили по броју наводне беле-националисте”…

Клетва: Трећи део
мртво море
Mртво море
Posted 1 month ago

Другог јула ове године, сведоци смо још једног немилог дагађаја, боље рећи новог скандала који, по ко зна који пут, потреса СПЦ, а то је физички обрачун епископа милешевског Атанасија…

Mртво море
Клетва Други део
Клетва – други део
Posted 1 month ago

Раскринкавање Лажи - Раксринкавање Зла: Раскринкавањем вуновлачарења! "Take pride in being the bureaucrat, for clerks rule the world...” This Rule is representing the perfect canvas of political imagery of unfathomable…

Клетва – други део
Бранко Драгаш МРЖЊА
Бранко Драгаш: Мржња
Posted 2 months ago

Зашто Србе мрзе? Неки разлог мора да постоји. Данас је сасвим јасно да је мржња према нашем народу отворена. На Вемблију се осећала у ваздуху мржња Британаца према Новаку. Зато…

Бранко Драгаш: Мржња
Клетва лажне вести
Клетва лажне вести
Posted 2 months ago

The Everlasting Curse of the Freak News. “Оглупи народ”, и “спречи помињање прошлости да не би дискредитовала садашњост.” (“Make the people ignorant”, and prevent the “use of the past to…

Клетва лажне вести
Прича о Борку, кога је држава заборавила
Прича о Борку, кога је држава заборавила
Posted 2 months ago

У 6:10 стигне ми СМС од мог пријатеља Борка са непознатог броја јер нема кредита на свом:

-Брате мој,знам да си и ти у проблемима али молим те ако можеш купи…

Прича о Борку, кога је држава заборавила
Комунистичка слика рата у Југославији је обичан мит?
Комунистичка слика рата у Југославији је обич…
Posted 2 months ago

Гледам како на комунистичким страницама стално иде прича о некаквој националистичкој ревизији историје, о ширењу псеудоисторије, о повампиреном четништву и слично. Не, другови, није ту посриједи никаква ревизија историје, већ…

Комунистичка слика рата у Југославији је обич…
Поклоничко путовање у Русију
Поклоничко путовање у Русију
Posted 4 months ago

Вратила сам се из Русије у недељу увече, 13 маја где сам била две недеље на поклоничком путовању, обилазећи руске светиње са руском црквом из Торонта.. Пут ме је много…

Поклоничко путовање у Русију
Тихи талас Православља на Тихом океану
Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
Posted 7 months ago

Један од ретких православних Филипиница које сам упознао овде у Даету је брат Атанасије (Ромуло Б. Темплонуево). Има 70 година, а већ 20-ак како је крштен. Док је живео у…

Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
PreviousNext




Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo