Вести

Насловна франкфуртске ВЕСТИ од 05.2012

У једном Сартровом комаду неког Црнца јуре са свих страна, и он успева једва да се склони код неке проститутке, која га прими и сакрије. А касније му каже: „Мора да си кривац, чим те с в и јуре!“Нема друге, ми Срби сад смо тај – Црнац! Само, с том разликом, што смо успели да пронађемо међу нама оне, који помажу осталима да нас јуре.

Проф. Др. Слободан Турлаков 09.12.2012

***

Почнимо са Дорис Пак, немачким послаником у Европском парламренту, дакле представником оне земље које је Вучић недавно прогласио нашим главним стратешким партнером! То јест, кад се испоставило да званична Србија осуђује ослобађајућу пресуду Хашког трибунала, представница нашег главног стратешког партнера, отвори уста и рече: „Олуја је била легитимна, јер се њом ослобађала хрватска територија, коју су Срби окупирали. Хашки трибунал је пресудио исправно, и било би добро за српску јавност, да то што пре увиди.“

То што је она рекла, нас не изненађује, јер данашња демократска Немачка и даље штити савезнике нацистичке Немачке из Другог светског рата, који су били савезници и милитаристичке Немачке у Првом светском рату.

Међутим, постоји, госпођо Пак, један део хрватске територије коју су Срби заузели за сва времена, и коју чак ни савезничка захвалност Немачке неће помоћи у ослобађању од њих.

То је Јасеновац, који бране 700.000 побијених Срба, у присуству Ваших сународника, Немаца. А мртви нит се предају, нит беже! И био би ред да и немачка јавност то већ једном увиди.

Наравно, Немачка то никад неће схватити, и то не само што је доживела сатисфакцију тиме што је учествовала у бомбардовању Србије 1999, већ и тиме што је показала свету да је она опет и војнички, а не само економски, спремна да докаже своју супремацију. Што, наравно, ништа није ново у бити немачког народа, на коју је указао, још крајем Првог светског рата, наш научник Коста Стојановић. Наиме, он је још тада најавио све оно што ће збити две деценије касније, указујући на нужност изолације Немаца и Немачке, као што се чини код погибељних епидемија, ако се жели спас од њих.

Али, ето, ми немамо историјско памћење, ни из најближе прошлости, па Немачку проглашавамо, што, наравно, она није ни тражила, за свог главног стратешког партнера, да би сад Вучић најавио да су „врата у САД отворенија него што су била раније“, уз напомену да је „ЕУ једини избор Србије“.

Чули смо већ како је Дачић прогласио Мексико за „тежиште спољно политичке активности Србије“, а ових дана и председника Скупштине београдске, Ал. Антића, како је Аустрија „најзначајнији партнер Србије“… Просто распродаја.

Вучића у вароши зову „Два – три дана“, којима иначе често најављује „нове акције“, које, наравно, редовно изостају, а десило се да је након последње најаве „за два три дана“ – нова акција био његов изненадни пут у Америку.

Публика је већ имала прилике да се начита и наслуша његових изјава у Америци, између осталог да ће се наши официри убудуће школовати у САД, да ће економска помоћ бити издашнија, али и да ће се послужити америчким искуством у борби против корупције и организованог криминала. Међутим, биће да је америчка турнеја, имала управо за циљ да се тражи одобрење за борбу против корупшције и организованог криминала, тј да се том борбом не повреде они који су, мада срушени, и даље на америчком списку. Јер, ако је ЕУ већ одавно послала попис 24 нерегуларних приватизација, а до сада никако да оне уђу у „два-три дана“ Вучићевих акција. Нема сумње, мора да има неки ђаво, што омета те „акције“.

Све су то озбиљне и чупаве ствари. Али у исто време и јако видљиве и уочљиве.. Јер, као што се зна, ако је основа политике „претходне гарнитуре“ била прозападна, ако се у свему пазило на испуњење сваког прозападног мига, а камоли захтева, шта онда значи Вучићева прокламација, да је „прошла гарнитаура само обећавала, а ништа није извршавала, док су они ти који ће извршавати“, него недостојно, додворавање и удварање свему оном што има да дође као америчка потреба или чак као амерички хир. А ко зна, можда и извршење онога што је „претходна гарнитура“ обећала, па њима оставила у аманет да изврши!

Вучић који воли да истиче да је он правник, са десеткама, требало би да се распита постоји ли негде факултет за достојанство, за поштовање самог себе, да проба да ли би тамо могао да добије бар прелазну оцену. Јер, ако изборно тело може да пренебрегне или бар да га учини самилостнијим у погледу толиких лажних обећања у погледу промена и бољег живота, морао би бити свестан да тај „механизам“ не пали у односу на Запад. Тешко је предпоставити, да му се они не смеју, чак и у лице, због свих тих слуганских понуда и обећања, додворавања и удварања..

Некада, 1896, „Мали журнал“ је имао рубрику која је имала наслов „Рекли су пре годину дана“, опомињући владу и политичаре како и колико држе до својих речи и обећања.. А данас би се тај „рок“ морао вишеструко смањити и прилагодити новим временима, можда чак и на „Рекли су – јуче.“

Ђилас кога су са свих страна обасули новинари са свакојаким питањима, свакојако се сналазио, али је ипак, кад је било у питању вила одн. изнајмљени стан, рекао, да он није као „неки“ који „купују станове по Паризу или Њујорку“. Наравно, новинари нису били овлашћени да га приупитају и који су то „неки“. Али, Вучић као протагониста у борби против корупције и криминала, јесте. И како је реч јавно пала, Вучић би могао да приупита Ђиласа, који су то „неки“ и да их приведе правди. Али, та и таква правда, једноставно, не постоји. Није постојала ни раније, па неће ни сада. Одиста, специјални тужилац Миљко Радосављевић, „у новим друштевним условима“, како се изразио један управник који је искористио те „нове услове“, пошто је претходно напустио стару странку, и постао напредњак, могао је већ да приведе правди оних 11 лопова у Министарству здравља, које је још пре годину дана открио саветник Љуба Милановић! Али, како да их хапси, кад је „Таблоид“ открио да је управо тај Миљко, у комбинацији са министарском Маловић, купио стан усред Њујорка, што, дабоме, нити је демантовано, нити је „Таблоид“ тужен за клевету.

Који су то лавиринти!

И шта ће Вучићу и овој влади америчка искуства у борби против корупције и криминала, кад се сва борба састоји само у откривању оних који су у те лавиринте зашли! Ето, рецимо Динкић и Ђелић, који су место четири београдске банке основали „Националну штедионицу“, коју су посла продали Грцима! Проф. др Јован Ранковић тврди, а то је потписник ових редова лично чуо од пок. Борке Вучић, да су ликвидиране банке биле солвентне, и да дан данас имају већа потраживања, но дуговања! Па зар то није довољно, као материјални доказ, да се приведу правди они који су те „послове“ обавили!

Како, кад је један, благодарећи вољу народа, члан коалиционе владе, а други новоизабрани координатор ДС за привредна питања. А ко зна, можда је и неко из СПС – а умешан. Тешко је поверовати да у СПС сви имају чисте руке!

И тако Ђилас на седници Главног одбора ДС–а, у присуству почасног председника Тадића а дојучерашњег газде Србије, изјављује: „У Србији ће се живети све лошије, плате ће бити све мање…“, што, дабоме, није могло настати преко ноћи, а што Триванка крсти – „економским тензијама“… (Како ли се осећао почасни председник, док је слушао ове неопрезне изјаве, које у највећој мери оптужују његову владу?!)

Срећом, Дачић није остао без текста. У Никозији је изјавио – да Србија није била никад ближа ЕУ! То јест, датум за преговоре о уласку у ЕУ – ил март, ил најкасније у јуну месецу!

То се зове оптимизам.

То јест, премијер је већ у јуну месецу идуће године! Успео је да прескочи и зиму, која је тек почела… са свим својим неизвесностима.

Аферим!

Слободан Tурлаков