Вести

Милијана Стојановић Фото: Милош Мишков

Тужилац Александар Петровић, запослен у Вишем тужилаштву у Крагујевцу, а раније општински тужилац у Свилајнцу, изгубио је спор против новинарке Милијане Стојановић из Параћина.

02 – 12 – 2012 12: 01 | Друштво | Аутор/извор: Шумадијапресс, ртс

***

Апелациони суд у Крагујевцу правоснажно је пресудио да новинарка Милијана Стојановић својим текстом од пре четири године, којим је довела у питање тужиочеву одговорност у истрази злостављања девојчице Анђеле Бунчић, није оклеветала некадашњег општинског тужиоца у Свилајнцу Александара Петровића.

Крајем 2008. Године, новинарка је довела у питање тужиочеву одговорност због злостављања тада двогодишње Анђеле Бунчић, која је, изнурена гладовањем умрла почетком ове године.

У тексту се Милијана позвала на лекарске налазе, службену белешку тужиоца и анонимну пријаву радника Центра за социјални рад који је дете још, крајем 2007. Године затекао са јастучницом преко главе, подливима и поломљеном руком. Тужилац је истрагу, која је убрзо затворена, покренуо тек годину дана касније.

– Показало се да су једино новинари у овој земљи штитили малу Анђелу, показало се да ни тужилац ни полиција нису обавили свој посао. По мом мишљењу сада би неко тебало можда озбиљно да размишља о кривичној одговорности тужиоца, који је само напредовао – истакла је председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић.

Мајка Анђеле Бунчић је због занемаривања детета у затвору, а Милијани Станковић је пре три месеца стигла пресуда да тужиоцу, због клевете, плати 30. 000 динара одшете.

После две ослобађајуђе и две окривљујуће пресуде, коначно, правоснажном одлуком Апелациони суд новинарку ослобађа кривице. На то је чекала скоро четири године. Сада има само једну дилему.

– Кад ми је тужилац Петровић упутио тужбу, ја сам престала да пишем о томе. То је била претња и то озбиљна претња. Можда да сам писала више, можда би то дете било спасено – каже Милијана Стојановић.

Тужилац Александар Петровић ни овога пута није желео да говори о пресуди. Пре три месеца, када је она била у његову корист, изјавио је да се судске пресуде не коментаришу.

Новинарка из Параћина није једина која је писала о Анђели. Због сличног текста, који је у“Политици” објавила дописница из Јагодине, по пресуди Апелационог суда у Београду, тај лист је тужиоцу исплатио готово пола милиона динара одштете.“Политика” се жалила Уставном суду, чију одлуку још чека.

У овом случају, на испиту су пали породица, Центар за социјални рад, тужилаштво, полиција, судство. Када је умрла, Анђела је имала непуних шест година и мање од десет килограма.

http://www.sumadijapress.co.rs/index.php/tuzilac-izgubio-spor-protiv-novinarke/

***
***
***

Милијана Стојановић није клеветала тужиоца Петровића

Трећестепено веће Апелационог суда у Крагујевцу правоснажно је одлучило да новинарка из Параћина Милијана Стојановић текстом „Мајка покушала да обеси дете“ није оклеветала тужиоца Александра Петровића.

Ослобађајућа пресуда донета је након што је новинарка по два пута проглашавана кривом и ослобађана кривице по тужби Петровића, који је у време покретања поступка 2008. Године био в. Д. Тужиоца у Свилајнцу, а сада је у вишем јавном тужилаштву у Крагујевцу.

Текст „Мајка покушала да обеси дете“ Стојановићева је објавила децембра 2008. Године у сада угашеној „Правди“, у ком је навела да је тринаестомесечну Анђелу Бунчић злостављала њена мајка Тања Бунчић, због чега је дете било и у болници. У тексту је навела да упркос лекарским налазима тужилац Петровић није нашао основа да мајку гони по службеној дужности, као и да је против њега поднета анонимна кривична пријава због злоупотребе службеног положаја.

Образлажући пресуду суд је подсетио на члан 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, којим је загарантовано право на слободу изражавања, што је један од суштинских темеља демократског друштва, и на члан 46 Устава Србије, који гарантује слободу мишљења и изражавања, и навео да текст не представља произвољни напад на Александра Петровића као физичко лице.

„Када се информације саопштавају у доброј намери, о питањима од јавног интереса, чак и када то подразумева штетне изјаве појединца, границе прихватљиве критике су увек још шире када је у питању личност која обавља јавну функцију“ навео је суд.

Због текста истог наслова и сличног садржаја објављеног у „Политици“ 10. Децембра 2008. Године правоснажно су осуђени дописница из Јагодине Зорица Глигоријевић, главни и одговорни уредник Драган Бујошевић и „Политика новине и магазини“. По пресуди Апелационог суда у Београду из априла 2011. Године проглашени су кривим за клевету тужиоца Александра Петровића и на име повреде части и угледа већ му је плаћено 459. 395 динара. О жалби „Политике“ на ову пресуду Уставни суд Србије још није одлучио.

После поступака које је против новинарки покренуо тужилац Александар Петровић, новинари и јавност су заборавили на малу Анђелу која је у највећим мукама умрла јануара 2012. У мајчиној кући, у шестој години живота, тешка мање од 10 килограма.

Детаљније о овом случају писао је стручни часопис за медијску заједницу Линк у тексту под насловом „Анђела, у паклу умрла“ у свом последњем броју.

извор: УНС.ОРГ

http://uns.org.rs/sr/desk/UNS-news/14046/milijana-stojanovic-nije-klevetala-tuzioca-petrovica-.html

***
***
***

Веровали или не

Јагодина – Свилајнац – Крагујевац: потера за вишим тужиоцем

Општепознати анонимац

Александар Петровић, виши тужилац у Крагујевцу, по потреби постаје и лице у бекству, слободно време прекраћује израдом мртвачких сандука, а од монструозне рођаке своје супруге не жели да заштити ни тринаестомесечно дете. Права слика и прилика реформисаних тужилаца

Игор Милановиa, TABLOID 225; 03.02.2011

Александар Петровић рођен је у Свилајнцу, где је још увек уредно пријављен. Тамо је био општински јавни тужилац, а данас је на месту вишег тужиоца у Крагујевцу. У каријери је променио неколико тужилаштава из Шумадије и Поморавља, оставивши свугде свој неизбрисиви траг.

Тужилац Петровић, који је у приватном животу добар пријатељ двојице Драгана из врха Демократске странке, Шутановца и Ђиласа, познат је по бројним хобијима. Један од њих је да тужи свакога ко се усуди да помене његово име. У овом тренутку на судовима има петнаестак тужби и захтева за одштету поднетих од стране грађанина Александра Петровића, а откуцаних од стране писара запослених код тужиоца Александра Петровића.

У свим одштетним захтевима тужилац Петровић тражио је пола милиона динара, на колико је сам процењивао своју част и душевни бол који су му нанели тужени. У свим случајевима у којима су тужене биле велике медијске куће блиске режиму, пресуђивано је у корист тужиоца Петровића, па зли језици по Свилајнцу тврде да му актуелна власт на овај начин плаћа услуге из прошлих времена.

Одаће га сандуци

Тужилац Петровић, тада још на службовању у Свилајнцу, био је један од првих који је кренуо у обрачун са у опозицију одбеглим Добривојем Будимировићем, популарним Биџом, дугогодишњим градоначелником Свилајнца. Против Биџе, тужилац Петровић подигао је шест оптужница и све су одбачене.

Важна је добра воља, а не крајњи исход, резонују жути владари, па одлучују да свог верног сарадника награде, и у финансијском смислу и напретком у служби. Поред Петровића, аванзовао је и тадашњи окружни тужилац из Јагодине Горан Бусарчевић, данас у Апелационом тужилаштву, који је у свом захтеву за спровођење истраге од 4. Децембра 2009. Тражио и одређивање притвора за Биџу. Ни од захтева за притвор, као ни од саме оптужнице, никада није било ништа.

Бусарчевића и Петровића добро упућени доводе у везу и поводом још једног случаја: мистериозног преправка извештаја о раду Петровића, када је преко ноћи број одбачених оптужница овог тужиоца смањен са 78 на 38, што му је помогло да буде реизабран и постављен на место вишег тужиоца у Крагујевцу.

Чак и када се деси да систем погреши па одбије неку од приватних тужби, исти свом верном сараднику пружа заштиту од плаћања судских трошкова. Тако, по потреби, од вишег тужиоца Петровића постаје лице у бекству, као што је био случај после пресуде Основног суда у Јагодини К. 347/10 од 11. Фебруара 2010. Године. Трик, који је познат Петровићу, састоји се у томе да после наступања застарелости трошкови падају на терет судског буџета, а не странке која је изгубила спор. Требало је, дакле, само сачекати застарелост и дотле одуговлачити са пријемом поменуте пресуде.

Телефаксом, управница поште 35210 Свилајнац Живадинка Јанковић 6. Априла 2010. Извештава суд у Јагодини да пошиљка не може да буде уручена, јер „корисник Петровић Александар ради у суду у Крагујевцу као судија (?!) , а мајка одбија пријем исте“. Дана 30. Априла 2010. Судија Наташа Савић – Зарков тражи од управнице поште поновну доставу и напомиње: „Уколико прималац или одрасли члан домаћинства одбије да прими писмено достављач ће забележити на доставници дан, час и… Писмено ће оставити том лицу“. Од тог момента, у кући више нема ни мајке Александра Петровића.

Јуна 2010. Основни суд у Јагодини се досетио да затражи асистенцију полицијске станице у Свилајнцу ради проналажења одбеглог Александра Петровића, који је и даље уредно долазио на посао у тужилаштво у Крагујевцу. Командир станице Дејан Микић 4. Јула 2010. Извештава суд „да су полицијски службеници ПС Свилајнац у више наврата у поподневним и преподневним часовима покушали да пронађу лице Петровић Александра из Свилајнца у Ул. 7. Јула бб/4 ради уручења пресуде, где том приликом исти није пронађен“. Главни инспектор Микић напомиње да у стану није затечен ниједан одрасли члан Петровићевог домаћинства.

Никоме од мудрих јагодинских судија није ни пало на памет да би достава пресуде у овом случају, када прималац није на адреси на којој је пријављен, могла да се обави и путем њеног истицања на огласној табли суда. Што да сиромашног грађанина Петровића бацају у трошак плаћањем судских дажбина за спор који је изгубио?

Да би цела ујдурма била још смешнија требало би знати да је целом Свилајнцу, а и околини, добро познато где тужилац Петровић може да буде пронађен скоро сваког послеподнева. Он, пошто заврши своје тужилачке и остале обавезе у Крагујевцу, долази у радњу погребне опреме коју у центру Свилајнца држи његова супруга и тамо се занима закивањем мртвачких сандука.

Злостављање дететa

Супруга тужиоца Петровића је значајна особа у једном случају из 2007. И 2008. Године када је њен муж из само њему знаних разлога одбио да подигне оптужницу против извесне госпође Бунчић, иако су постојали основана сумња и читав низ доказа (између осталих и пет лекарских извештаја) да је тешко злостављала своје тринаестомесечно дете.

Радница Центра за социјалну и дечију заштиту, која је хтела да остане анонимна плашећи се да би монструм (како ју је сама назвала) могао да уништи њен живот, о свему писмено обавештава окружног јавног тужиоца. У свом допису она га моли да одмах изврши увид у списе предмета КТР 400/07 и 313/08 и објашњава да је општински тужилац Петровић предмет архивирао јер је осумњичена Бунчићка пријатељица његове жене. Наши извори, међутим, госпође Бунчић и Петровић доводе у фамилијарну везу, док се са социјалном радницом слажу у томе да је Бунчићка Петровићима раније позајмљивала паре.

Анонимна социјална радница обавештава окружног тужиоца и да је Бунчићка својој беби наносила тешке телесне повреде по целом телу, са преломима руке, и да ју је гушила навлачећи јој пластичну навлаку на главицу, због чега је Центар поднео захтев за одузимање старатељства мајци. Тим поводом Центар је ургирао код тужиоца Петровића да пожури са обрадом предмета, како би могао да буде закључен и у Центру за социјалну и дечију заштиту. Уместо тога, Петровић одбија сваку даљу сарадњу са радницима Центра које 1. Децембра 2008. И избацује из своје канцеларије.

Срећна је држава која за вишег тужиоца има хуманисту као што је Александар Петровић.

Читав Свилајнац зна где је могуће, и то скоро сваког послеподнева, пронаћи човека за којим држава трајно безуспешно трага.

извор: ТАБЛОИД

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=225&cl=15

***
***
***

Мајка покушала да обеси дете

И раније је ћерки наносила тешке телесне повреде, поломила јој руку, гушила је и навлачила јастучницу на главу

Свилајнац – Када су приликом редовне контроле радници Центра за социјални рад ушли у кућу Т. Б. (31) из овог града, њену двогодишњу кћерку А. Б. затекли су са конопцем око врата. Због сумње да је мајка покушала да убије девојчицу, коју је, према наводима једне социјалне раднице и раније злостављала, из центра је Окружном тужилаштву у Јагодини и Републичком тужилаштву достављена кривична пријава против општинског тужиоца у Свилајнцу Александра Петровића због злоупотребе службеног положаја. Петровић се у пријави терети да није предузео ништа да спречи да мајка и даље злоставља своје дете.

У пријави се наводи да је „мајка наносила тешке телесне повреде још када је девојчица имала 13 месеци, поломила јој руку, гушила је и навлачила јастучницу на главу”. Подносилац пријаве наводи и да је социјална радница затекла дете са јастучницом на глави, што је навела у свом извештају. Центар је интервенисао и затражио да се мајци одузме старатељство, а свилајначка полиција је октобра прошле године против Т. Б. поднела кривичну пријаву због насиља у породици. Пошто је тужилац одбацио кривичну пријаву свилајначке полиције, јер је оценио да нема дела за које се мајка терети, радник Центра за социјални рад поднео је прву кривичну пријаву против њега.

„И поред свих приложених доказа о оваквом бруталном понашању мајке, тужилац Александар Петровић 26. новембра 2007. године доноси решење да нема места покретању кривичног поступка, јер нема доказа да је Т. Б. починила кривично дело, иако је уз кривичну пријаву достављено више лекарских извештаја и отпусних листи болница из којих се види стварно стање бебе”, наводи се у тој кривичној пријави.

Алармантно је што су уз обе кривичне пријаве достављени и лекарски налази ћупријског Здравственог центра у којем је девојчица лечена од 30. октобра до 5. новембра прошле године. У тим извештајима се наводи да девојчица има „хематоме различитих величина и старости по лицу и телу, трагове сасушене крви испод носа, огреботине на врату, модрице на бутинама”. Лекари су констатовали да је неуролошки преглед горњих екстремитета девојчице отежан због лонгете на десној руци.

И у извештају лекара Службе хитне помоћи у Свилајнцу, који су девојчицу упутили на ортопедију и неурологију ћупријског Здравственог центра, наводе се сличне повреде. Иначе, како се истиче у том извештају, мајка је довела девојчицу у пратњи раднице Центра за социјални рад, због пријаве да је дете злостављано.

З. Глигоријевић

објављено: 10/12/2008 ПОЛИТИКА

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/66506.sr.html