Вести

Востани Србијо!

На главном тргу „Шумадија“ није било ни више ни мање људи него иначе. Расположење је било опште. Понижење је остало само у покушају. Од безаконика Срби ништа друго нису ни добили нити се може очекивати.

Заставе су беснеле на ветру. Као да су се узнемирили духови ратника који су за њих дали своје животе. Увек са мотивом „за крст часни и слободну златну“. Григорије Степанович Шчербина је на место конзула у Косовској Митровици постављен почетком марта 1903. године, како би Руска влада имала праве податке о страдању Срба у јеку стравичног терора Албанаца с краја 19. и почетка 20. века., као да и данас опомиње, позива. Са споменика њему у помен готово да се могу чути мисли овог страдалника кога је 1903. године с леђа убио Ибрахим Халит, Шиптар са Косова.

Споменик, на Митровдан 2007. године освештао владика рашко-призренски Артемије, постављен у центру северног дела Косовске Митровице, тог дана као да се сам, поново открио. Да подсети, позове, крене у борбу за одбрану земље и части.

Пламен прошлих битака, проливене јуначке крви, узнемирио је прошлост, садашњост, будућност… И небо и земљу.

Срби знају коме припада овај град и земља на којој се налази. Сваки слободан кутак користе да то и покажу. Смерно, достојанствено, недвосмислено.

Борба, отпор, спремност. Овде се, за разлику од остатка Србије тачно зна ко су пријатељи а ко непријатељи.

Ако и постоји неко да му није баш све јасно овде лепо пише „Србски град“. На главном тргу „Шумадија“.