Брђани, дан после наоружаног шиптара

Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво Аутор: Иван Максимовић пута прочитано Датум: 28.11.2012 Одштампај

Да то није само празна прича стално доказују групе сумњивих цивила који, намећући се националистички, стално обилазе, круже, посматрају и планирају. (Додуше, ситуацију им олакшава и неприсуство представника српских институција као и готово потпуна незаинтересованост Срба за овај угрожени део).

Дан након опште напетости – Агресије и провокација Шиптара и протеста Срба, у Митровичком насељу Брђани све изгледа мирно… Напетост се и даље осећа у ваздуху а сумњиви цивили (у цивилним путничким аутомобилима преко којих су налепљена обележја ЕУ, без регистарских ознака патролирају насељем).

Иван Максимовић 28.11.2012

***

Срби у околним двориштима обављају уобичајене послове, Шиптари несметано а уз јако полицијско обезбеђење настављају са зидањем, док се Срби у пар стамбених зграда у насељу које је никло око њих, труде да буду што неприметнији. Живот наставља да тече…

Празно брдо које се наслања на српски део најпогодније је за ширење и досељавање Шиптарских породица. То је тактика по којој су деценијама познати. Одатле пуца поглед на српски део који то показује „пригодном сценографијом“.

Прилазећи насељу наишао сам на старијег Србина који је окопавао башту припремајући је за наредну годину. На питање – да ли ће бити проблема ако уђем у тај део насеља одговорио је „слободно иди“. Мислим, није слободно али иди“… Одговор у коме се крије сазнање о ситуацији, саживљеност са њом, отпор и неодступање. Ипак је додао да није морало овако да буде. „Уместо да наши купе све ово, а била је то српска земља, они су купили само оно (показује простор на коме су три – четири стамбене зграде) и оставили ово Шиптарима. Ево, сад су дошли, купили, зидају и опколили и то мало Срба“. Како каже – ниједна власт није урадила довољно, од Човића па до данас. Није га страх да јавно говори, он је „своје проживео“ али због деце и могућих проблема за њих ипак одбија.

На самом улазу у насеље налази се контејнер пун косовских полицајаца, бивших УЋК припадника. Не реагују, виде фото апарат и „све им је јасно“. Преко пута контејнера паркиран тамно плави Опел из деведесетих година а на предњим вратима налепљен венац жутих петокрака – ЕУ. Крај њих цивил који оштрим погледом „сече“ све који улазе у насеље али се и брзо склања од објектива – бежећи кроз групу полицајаца.

Стиже се до зграда око који готово да нема никога – ту живе Срби. тек две омање групице. На моју појаву окрећу се леђима. Нису агресивни и не буне се, пре су опрезни. Помало уплашени… Препричавају догађаје од пре пар дана ни по коју цену не желећи да се нађу испред објектива „чувај се и ти, полако“ додају. Група Шиптара пролази улицом изнад зграде. Окупљени Срби се труде да остану непримећени. Један од Шиптара набио на главу белу капицу коју је, по свему судећи, купио баш за овај долазак овде. Од силине навлачења на главу обод капе је готово расцветан. Кренем за том групом а Срби добацују „немој тамо да идеш, седи овде“.

Ваљда зато што не живим ту и знам да ћу ипак отићи, прилазим им… али ипак на удаљеност за коју процењујем да је безбедна. Направим пар снимака, прошетам крајем још мало и назад у град. На изласку из насеља мала кафаница из које се чује гласна музика. Питам момка који ради у продавници поред – шта се дешава. „Један одавде добио сина“. Како се зове, кажем а он се мало збуни па дода „па, нема још име,данас се родио“ и осмехне се. Неко из кафане изађе и док су на кратко била отворена врата чуле су се речи неке песме „остао сам сам, туго моја, туго једина“…

Брђани, 26 новембар, 2012.

Иван Максимовић

***
***
***

ФОТОРАПОРТ, БРЂАНИ, ДАН ПОСЛЕ НАОРУЖАНОГ ШИПТАРТА

Одавде, кад се скрене лево, улази се у критични и – од када су Албанци почели да зидају – опасан део насеља.

Поглед из српског дворишта на ново изграђене комшијске куће са којих се вијоре црвене, албанске, заставе.

Одмах на почетку налази се разрушена кућа и неколико нових, још неусељених. На овом месту дошло је до каменовања Срба и Шиптара који су радили на тим кућама док цивили са аутоматским пушкама нису запуцали на Србе.

Кућа на којој су разлупани прозори током сукобљавања две стране.

Поглед пуца на широку долину по којој су збрда-здола начичкане нове куће.

Једна од кућа на којима се ради. Овде је свако празно место погодно за нову кућу.

Уместо да, по договору, обнављају старе и порушене куће, Шиптари зидају сасвим нове.

Између зидина српских зграда.

На сваком кораку претња, опомена, провокација.

Кућа у којој се сместило неколико Албанских цивила са аутоматским пушкама који су, наводно, обезбеђивали раднике. Присуство су посведочили овдашњи Срби.