Света Архијерејска Литургија, Мелбурн
У недељу 25. новембра Слободна српска православна Црква “Свети краљ Стефан Децански” из Мелбурна прославила је своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију служио је његово преосвештенство владика грчке старокалендарске Цркве господин Амвросије уз саслужење протојереја Звонимира, јереја Бојана, протођакона Василија и јеромонаха Јована из руске цркве, а у олтару су помагали иподјакон Симеон са синовима Александром и Ђорђем. На јектеније је одговарао новоосновани хор парохије.
Предраг Вучинић, 26.11.2012
***
У својој беседи после освећења славског знамења епископ Амрозије је говорио о чуду када је Свети Никола вратио вид Светом српском краљу Стефану Дечанском, а истакао је историјски значај Српске династије Немањића која је дала већи број светитеља.“Онај који није православан не може да буде Србин јер су Православље и српство везани као кости и месо код човека” рекао је Преосвећени владика. После трократног опхода око светог храма прешло се у црквену салу где је послужен богати славски ручак.
И црква за време архијерејске литургије и црквана сала у време ручка били су препуни тако да је било за сваког задовољство видети толико гостију, око 300, на овогодишњој прослави.
Драге гошће славе биле су сестре из православне хришћанске мисије Сестринства Св. Јована Милостивог на челу са сестром Јованом Дијавитис које годинама преко владике Артемија шаљу помоћ за српску сирочад на Косову И Метохији. Присутни су били и представници ЦШО, националних организација, спортских и пензионерских удружења који су дошли и из удаљених Ђилонга, Баларата и Водонге., уредници српских радио програма из Мелбурна, Кренбурна и Водонге, виђенији српски друштвени радници (Тома Бањанин, Милан Вековић, инз Ковачевић, Чедомир Вуловић …) , већи број успешних српских бизнисмена међу којима и господин Милорад Тркуља.
У пригодном програм бурно поздрављен наступио је гуслар Ђорђије Копривица.
У овим временима великих искушења за Православље када је јерес екуменизма и новотарења као рак ушла у биће српске цркве било је велико охрабрење видети видети велику посету у заједништву Правосалваца из Србије, Русије и Грчке који непоколебљиво стоје на путу истинског изворног православља и представља бедем пред надолазећом свејереси екуменизма.
Предраг Вучинић
G. Vucinicu, prvi macici se bacaju u vodu, pa tako isto i prva zapazanja mogu da budu sa vana prividno lijepa, a iznutra da se kriju velike lazi i grozne prevare. To se najbolje vidi po nezakonitoj odluci clanova Slobodne SRBske Pravoslavne Crkve u Australiji da se stave pod jurizdikciju grcke starokalendarske crkve, sto je protivno odlukama 10 Crkveno-narodnog Sabora, odrzanog u Americi 1963 g.
Po odlukama toga Sabora koji je posluzio kao primjer SRBima Australije, da osnuju svoju Slobodnu SRBsku Pravoslavnu Crkvu, Eparhiju za Australiju i Novi Zeland, stoji jasno napisano da Slobodni SRBi do oslobodjenja zemlje ispod komunistickog robstva nece primati nikakava naredjenja od „Majke Crkve“.
Posle njezinog oslobodjenja ispod komunizma, da imaju tada da se uspostave takvi crkveni odnosi koji ce biti na obostranu korist. To nije tako uradjeno zbog nepostovanja Ustava prije svega od strane pojedinih clanova Eparhijskog Savjeta i Uprava CSO, a zatim zbog ljigavog ponasanja samih svestenika koji su bili u crkvama u kojima su sluzili narodni najamnici, a ne sluge Bozijeg oltara.
Na taj nacin koji su izabrali Slobodni SRBi Australije, ne brani se nasa Sveta vjera Pravoslavna, niti Crkva Gospoda naseg Isusa Hrista u narodu Svetog Save, nego samo crkvena imovina koja se mogla odbraniti i na drugi nacin, postovanjem prije svega Crkvenog Ustava Slobodne SRBske Pravoslavne Crkve, a ne izdajom SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja!
Ovo je zato samo jos jedna prevara i obmana naseg neobavestenog SRBskog Naroda u Australiji, koja se po nicemu ne razlikuje od dosadasnje prevare „Majke Crkve“ i obmana SRBa Australije od strane njezinog Episkopa Mirka Dobrijevica, poznatog americkog zbira i spijuna.Vreme ce pokazati da vodeci „Srbi“ i sa jedne i sa druge strane nisu bili SRBski Rodoljubi i Svetosavci kako su oni voljeli sebe da prestavljaju, nego da su oni bili i ostali najobicniji prevaranti i izdajnici Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja.
Mnoge narodne i crkvene „vodje“ danas zive od Crkve i SRBstva. Oni su „Veliki Srbi“ samo na jeziku, a na djelu samo toliko koliko od SRBstva imaju koristi. Za mnoge „Srbe“ sada se zna, da su bili i ostali tudji najamnici, i veliki grobari SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, a kada se cijela istina sazna i objavi o nasim crkvenim i narodnim „vodjama“ mnogi ce da se cude kako su bili slepipored ociju i gluvi pored usiju!
Одговор Србину Светосавцу.
Драги брате Србине; нерођени као и рођени. Пратим Твоје коментаре и препознајем идеализам који носиш у срцу. Вјерујем, ако би се само 10% Твојих жеља остварило да би Српству друге “птичице пјевале”. Многи од нас такође нису далеко од Твог идеализма. Али кад се пусте жеље не дају остварити, онда се мора тражити други излаз. Народ каже: кад се неко топи – хвата се за пјену.
Знаш сам да је Мирко у својој офанзиви да преузме власт у своје руке ућуткао сво свештенство и многи честити светосавски српски народ који је против Мирковог јавашлука, али ето повили су врат у јарам, јер “неће да се цепају од Мајке Цркве”. Једно вријеме Мирко је мислио да је толико паметан те да ће успјети да забарикадира све легалне путеве онима које је прогнао из Цркве и да ће својим октроисаним уставом покорити све под своју команду.
Слажем се, Руси и Грци су наша браћа по вјери, али да српском народу није била потребна национална Црква, Свети Сава је неби ни тражио од Грка. А од тада историја нас учи да није било Светосавља српски би народ већ давно нестао. Па онда, ако желимо дуг живот Православном Српству – Светосављу нема алтернативе.
За вријеме комунизма мислили смо да је се српска јерархија ућутала о Светом Сави и светоотачком Православљу из страха од комуниста и зато смо били многи похитали да се уједињујемо и миримо. Толико смо били увјерени да ће се на пречац Мајка Црква исписати из чланства Свјетског Савјета Цркава. Међутим, послије слома комунизма, не само да се то није догодило него су ствари у Цркви кренуле од зла на горе. Многи свештеници, Удбини доушници преко ноћи посташе екуменисти и паписти.
Владика Артемије је ударио чистијом светосавском стазом него многи од нас што се волимо тако да легитимишемо, па ипак још не видимо да ће се ускоро дићи “кука и мотика” да се тријеби “коров из торине”. А, истини за вољу, нисам упознат ако и како је Артемијева организација правно заштићена, а знамо да монопол СПЦ чврсто држе три Иринеја и њихова екуменско-папска булумента. Ако би Артемија подржавала држава Србија то би била друга ствар. Нажалост, Мајка Црква се повињава државној политици а државна политика, најблаже речено, је нездава.
Пре неки дан нас неколико смо имали разговор са владиком Амвросијем, кандидатом за Епископа Слободне Српске Православна Цркве.Шкотланђанин је, није Грк. У грчком манастиру провео 20 година. Говори грчки, руски и још четири језика течно. Сада учи српски. Служи Литургију правилно по старом служебнику српско-црквено-словенски. Није екумениста ни паписта, воли Србе. Нема никакве своје услове а на мене је оставио утисак врло скромног монаха. Речено му је да Срби најрађе слушају Литургију на црквено-словенском и он се слаже.
Да је био Бог дао, што није, да је Мирко био у пола овога човјека ја му никад неби окренуо леђа.
ODGOVOR ZABRINUTOM MIRJANINU! Postovani i dragi mi brate SRBine, ja u potpunosti razumijem pravne zavrzlame o kojima Vi govorite i pisete, ali ja ne mogu da se pomirim sa time, da ostaci ostataka nekada velikog i slavnog naroda Svetog Save, nemaju danas dostojnog SRBina koji bi mogao da bude vladika. Zar je nas narod duhovno toliko nisko pao, da on vise nemoze da rod ni rod dostojan pokajanja i SRBskog imena, koji treba da nastavi tamo gde nasi stari zakonom zivota budu stali?!
Ono malo SRBa sto je danas preostalo poslije svih stradanja i masovnih pokolja u ratovima koji su vodjeni protiv SRBa sa blagoslovom rimskog Pape; poslije svih izdaja, prevara i obamana od potomaka Jude Izdajnika i Vuka Barankovica; kao Sveti Rabi (Narod) Boziji, kao vojska Cara Nebeskoga nalazi se sada u duhovnom ratu sa silama tame, lazi i obmane. Od ishoda toga rata koji se vise ne vodi samo na neba izmedju Arhandjela Mihaila i njegovih Andjela sa Luciferom i njegovim palim slebdenicima nego i na zemlji izmedju sinova Bozijih i sinova ljudskih, sinova Svjetlosti i sinova tame, zavisi opstanak i buducnost Vaskolikog SRBstva!
Zato svaki onaj SRBin koji iz ovog duhovnog rata kao vojnik Hristov pobjegne sa fronta i zastitu potrazi kod drugoga Cara, u tudjoj vojci pa makar ona bila i hriscanska, jeste dezerter i izdajnika i Boga i SRBstva. Iznad svega, takav „Srbin“ je izdajnik naseg milog i Bogu dragog Svetosavlja, kao vrhunca hriscanske pravoslavne nacionalne ideologije!
Svaka izdaja se uvijek moze pravdati, ali nikada i opravdati. Ko od SRBa izda jednom, izdace i drugi puta, jer od „Srba“ Izdajnika nema ti brate vece nevjere. To proslost SRBa najbolje potvrdjuje, i ona dokazuje, kada od SRBa neko postane milom ili silom IZDAJICOM svoga Roda, da takav „Srbin“ IZDAJICA – ostaje do kraja zivota samo IZDAJICA. Potvrda za tu zalosnu osobinu „Srba“ IZDAJNIKA za koje nema pokajanja jesu poislamiti Srbi – muslimani, pokatoliceni Srbi – hrvati, komunisti i njihova kopilad: makedonci i crnogorci.
Moze neko da voli SRBe koliko god hoce, ali samo SRBin: Pravoslavac i Svetosavac moze da osjeti svu ljepotu duse Svetosavske, i da vodi narod Svetog Save putem Hristovim. Da nije tako, nebi Jedna Sveta Saborna i Apostolska Crkva Hristova kroz trnovitu i slavnu proslost svoju cinile od sebe sve sto je znala i mogla, da svakom narodu koji se rodi u Hristu, cim on malo duhovno sazre i poraste, odmah organizuje njegovu POMJESNU PRAVOSLAVNU CRKVU, da ona vodi borigu o njemu i njegovom spasenju.
Tudja ruka jos nikada pocesala nije tamo gde nekoga zaista svrbi. Isto tako tudja ruka pocesati nece ni „Slobodne“ SRBe u Australiji, tamo gde njih sada svrbi i boli. Mirko u Australiju nije ni dosao da SRBe svoje timari i cese, nego da zavrsi svoj antisrbski posao. Zbog toga na njegove „sluzbe“ nije trebalo ici, niti sa njime se Bogu moliti, a pogotovo sa njime tikve saditi. One su pocele veoma brzo da se lupaju od glave onima koji su zaboravili na tu staru SRBsku narodnu mudrost, i koji su zbog toga sa Mirkom bili i poceli tikve da sade.
Imovinu je bila Ustavom Slobodne SRBske Pravoslavne Crkve pravno zasticena od otimacine i pljacke iz Beograda, i zato njezin Ustav nije trebalo menjati niti u njega dirati, kao sto nije trebalo od Crkve nikuda dalje ici. Trebalo je graditi od naroda Svetog Save Zivu Crkvu Hristovu. Narod Boziji, koji ce da bude Bogu vjeran a SRBstvu odan, koji ce da bude svestan svoje SRBske narodnosti, i Pravoslavne Svetosavske pripadnosti. SRBi su svojim neprijateljima dozvoliti da oni neoetano od bilo koga u zemlji perfidno ispod zita stvaraju bezboznike, a tudjini strane najamnike. Zato su SRBi i prosli kao bos po trnju. Ali to je samo pocetak njihovog stradanja!
Evo kome se Srbi Australije klanjaju i desnicu celivaju a kome svestenici udbasi i novotarci nesebicno pomazu da zajedno sa neprijateljima ubrzaju genocid nad Srbima.Srbi Australije sve ovo znaju,pa su jedino uskratili darivanja i finansijsku pomoc pa se on dosetio da sa Novim Ustavom otima imanja od Slobodne srbske crkve kako bi nadomestio sigurnost i nekretninama.U otimanju imanja su mu pomogli svestenici izdajnici i glupi parohijani koji su po koeficijentu inteligencije vesto izabrani za izdajnike.Hvali se da njegova civilna sudjenja protiv Slobodne SPC placaju srbski privrednici,sto mu ne treba verovati,jer kao americki dousnik je dobro placen od zlotvora da unistava Pravoslavlje i Srbski rod ma gde bio.Da li ovo znaci da se Patrijarh SPC zove Americka Bela kuca a ne G.Irinej Gavrilovic?
07.12.2012.
.Naslovna Vesti
.Istraga SAD protiv Asanža bez presedana
..Važne Irinejeve veze sa finansijama dijaspore
Vikiliks je predočio i depeše iz američke ambasade u Beogradu u kojima je, uz ostalo, vladika australijsko-novozelandski Irinej (Dobrijević) označen kao osoba „strogo zaštićenog identiteta“, koja je snabdevala Amerikance poverljivim informacijama o ličnostima iz vrha Srpske pravoslavne crkve.
Vladika Irinej (Dobrijević)S njim su, prema tim depešama, Amerikanci računali i kad dođe na položaj u dijaspori, „čime je efikasno izveden iz centra vlasti u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali će za to vreme zadržati svoje korisne veze sa pravoslavnom dijasporom (i njenim izvorima finansiranja)“.
„On (Irinej) nas je uverio da će tražiti da ostane angažovan na Kosovu i u Beogradu sve do konačnog rešenja“, pisao je u Vašington 2006. godine tada američki ambasador u Beogradu
Vašington 2006. godine tada američki ambasador u Beogradu Majkl Polt.
Ni gospodin Irinej ni Srpska pravoslavna crkva se o ovome nikad nisu javno izjasnili.
(Izvor Vesti))
… [Trackback]
[…] There you will find 19149 additional Info on that Topic: novinar.de/2012/11/27/australijana-braniku-pravoslavlja.html […]
… [Trackback]
[…] Read More on that Topic: novinar.de/2012/11/27/australijana-braniku-pravoslavlja.html […]
… [Trackback]
[…] There you can find 24361 more Info to that Topic: novinar.de/2012/11/27/australijana-braniku-pravoslavlja.html […]
… [Trackback]
[…] Read More Info here on that Topic: novinar.de/2012/11/27/australijana-braniku-pravoslavlja.html […]
… [Trackback]
[…] Find More to that Topic: novinar.de/2012/11/27/australijana-braniku-pravoslavlja.html […]
… [Trackback]
[…] There you will find 65952 additional Information to that Topic: novinar.de/2012/11/27/australijana-braniku-pravoslavlja.html […]