Вести

Прогнани епископ Артемије

На дан Усековања главе св. Јована Крститеља, безбожничка германска армија још једмо је разјапила чељуст урличући на Србе. Та германска армија није више ни нацистичка ни фашистичка, она је радила на себи и за све ове године битно је напредовала. „Нисам паметан“ да дефинишем ово у шта се претворила.

„Кари Бадер“, Стара Србија 14.09.2012

***

Тако је у име савремене Аустро-угарске империје, један бригадир, Србе у Србији назвао – сепаратистима! Оне Србе који живе у својој држави и на барикадама стоје на бранику отаџбине. Оне Србе по којима окупатор пуца кад му се прохте па чак и на децу која у страху пливају преко Ибра, бежећи!

Ова вест о изношењу скривеног и искривљеног чињеничног стања напаћеног Косова и Метохије и овдашњих Срба, пренета је у медијима врло конфузно. То уопште није случајно. Важни детаљи су намерно запостављени. Ипак, како није свима све од важности тако се из различитих медија врло лепо могла склопити читава слика. Сакривена је најбитнија, нацрња и најгора чињеница о којој би СВИ СРБИ МОРАЛИ ДА ГОВОРЕ!

Окупатор, злочинац, пљује на своје жртве заборављајући своје поразе на којима може захвалити пре свега Господу Христу а све то управо изговара у земљи Србији са прага цркве Христове коју баш Срби раздробише и покидаше!

Преносећи вест, многи се позивају на ТВ МОСТ из Звечана. Тачно је, та телевизија је проследила информацију са терена. Из „непознатих“ разлога изоставила је факат да су речи аустријског бригадира са литургије из Пећке Патријаршије а на коју је дошао по позиву безаконика Теодосија!

А све се ово дешава на празника поводом кога св. Јустин Ћелијски беседи: „И зато је данашњи дан мали Велики Петак. Гле, безумни људи убили су највећег Праведника. Смета им? Да, смета развратном цару Ироду и разблудној Иродијади. Правда Божија и Истина Божија смета безаконицима, смета убогим грешницима, смета свима опијеним разним страстима. Гле, зар и данас христоборци не вичу: Распни га, распни! Зар и данас христоборци не траже главу Исуса из Назарета? Његову главу траже, а камоли главу Јована Крститеља.

Шта је то? Да ли се овај свет претворио у лудницу? Људи неће Бога, неће највећег Праведника у овоме свету. Кога хоћете? Кога желите? Чиме ћете Христа заменити? Чиме Светог Јована Крститеља? Собом!? О! мољци, о! комарци смртни! Да људи кад полуде од гордости, када полуде од самољубља, онда им не треба Бог, онда им не треба Правда Божија. Они себе проглашавају за богове. Они своју малу лажну истиницу предлажу за велику истину, спасоносну истину. Они своје мале земаљске, губаве правде, проглашавају за највеће правде: Христове Правде не треба нам, Божије Правде ми нећемо! Да, људи слепи умом, слепи душом, не виде, и неће да виде, да у овом свету човек, прави човек, не може да издржи без Бога“.

Св. Јустин Поповић – Беседа на Усековање главе Светог Јована Крститеља, 1977. године.

Да ли „случајно“ тек – у истом дану, емитује се и интервју са газдом Владине канцеларије за КиМ, Вулином. Најављује скори попис на КиМ (биће о томе још речи ускоро), контролу „косовског додатка“, „трошења пара“, давања пара… паре, паре, паре… Шта у време „економске кризе“ овом духовно раслабљеном српском народу може највише скренути пажњу и одвратити га од најбитинијих ствари – паре!

А одакле сад он? Да ли је био или није био на КиМ? Ништа није јасно. Тек Вулин и новинарка седе у некој кафани и опуштено ћаскају за телевизију коју баш Газда Вуле жели да прошири Србијом! Телевизија која, као пљувачком, намешта фризуре вестима које пушта као децу на корзо. Опуштено и са усхићењем. Да их народ види лепе и сређене а да се свака бољка сакрије. Тако Теодосије остаде без термина на ТВ-у којима се радује као дете! На свом сајту безаконик не пропушта прилику да се похвали сваком „првом литургијом“. Овај пут на сајту ни словца о томе чак до синоћ у два по поноћи. Да ли зато што се чекало да се види како ће медији пренети тај догађај па да се извештај усклади са њима или не, тек вест је на званичном сајту Узурпатора трона Епархије рашко-призренске објављена после два дана али са датумом 11.09. уместо 13.09.-ог када је објављена!!!

Успут поменуто је да је Пећка Митрополија страдала у налету албанских екстремиста 1999. А „након чега је дошло до ИСЕЉАВАЊА Срба из Пећи. Дакле нисмо прогнани већ смо изгледа својевољно одлучили да се иселимо, ваљда из оних истих сепаратистичких разлога!

А ти бригадиру, шта си ти хтео? Јеси ли хтео да нас заплашиш? Хоћеш ли да лажима заведеш нас или себе? Када се то Немачка поносно вратила из Србије па да се имаш чему надати? Знаш ли ти, јадо, где си дошао? Ти ниси пошао „ни на италијански, ни на руски, ни на француски фронт. Пошао си у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Пошао си на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се жртвује до последњег. Пази да ти овај мали непријатељ не помрачи славу и не ископромитује досадашње успехе славне немачке армије“. Поручио ти је давно Аугуст фон Мекензен, немачки фелдмаршал.

А после славних победа далеко слабијих српских војника у Колубарско битци из Беча поручују Оскару Поћореку да се убије. Као и ти данас тако и они тада безбожници омамљени величином гвожћа, крпа и меса којим командују неспособни да прихвате пораз, позивају сопственог генерала на најтежи и неопростив грех пред Господом, на самоубиство! Знаш и сам да је Поћорек одговори да хоће, да ће се убити! „Али тек када ма који други Аустријски генерал победи српску војску“. Неславни Поћорек је био заслепљен мржњом према Србима, говорио је да Аустроугарска све дотле неће имати мира док Србију не баци на колена, баш као и ти данас. А он је, за разлику од тебе, важио за најбољег војног стручњака.. Сада сам процени је ли ти доста сличности јер битнију разлику не можеш очекивати.

Свему се овоме може смејати, гадити негодовати али имамо ли снаге за Истину? Имамо ли очи да видимо?

Наш народ каже „није луд онај који је појео девет проја него онај ко му их је дао“! Ми, браћо и сестре дајемо девет пута по деведесет девет проја и Теодосију, и бригадиру и разним страним службеницима у српској Влади! Ми смо ти који ћуте пред издајом, под окупацијом. Ми Срби смо ти који окрећу главу од брата кога нам кољу држећи пешкире у рукама да се кољач умије након свог пира! Чему се онда надамо?

У таквој ситуацији бригадир можда и може да се нада некој победи о каквој су његови преци сањали. Јер ми смо побеђивали са Христом а без Христа губили. Данас смо, углавном, и ми и они отпали. Какву победу можемо да очекујемо када смо избрисали разлику између онога са ким и онога против кога се боримо. Може ли у тој тами да изгреје Сунце слободе?

• Црни дане, а црна судбино!
• О кукавно Српство угашено,
• зла надживјех твоја сваколика,
• а с најгорим хоћу да се борим!
• Да, кад главу раздробиш тијелу,
• у мучењу издишу членови…
• Куго људска, да те Бог убије!
• Али ти је мало по свијета
• те си својом злошћу отровала,
• но си отров адске своје душе
• и на овај камен избљувала?
• Мала ти је жертва сва Србија
• од Дунава до мора сињега?
• На трон сједиш неправо узети,
• поносиш се скиптром крвавијем;
• хулиш Бога с светога олтара,
• мунар дуби на крст раздробљени!
• Али сјенку што му шће тровати
• те је у збјег собом унијеше
• међу горе за вјечну утјеху
• и за спомен рода јуначкога?
• Већ је у крв она прекупата
• стопут твоју, а стотину нашу!

• „Глухо доба ноћи, свак спава.“
• Владика Данило (сам собом)

„Кари Бадер“, Стара Србија