logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Јерков Јован    пута прочитано    Датум: 17.09.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Вијање Божића

Недогледни простор. Хоризонт постаје скоро додирљив. Мориш и Тамиш, панонски лепотани, од памтивека красе бескрајну равнициу пресецајући и плавећи њена плодна поља. Тужне врбе и багреми, поносите тополе и небопарајући јаблани дремуцкају у каснојесењем сну.

Јован Јерков; Нови Сад

***

Земља масна, плодна и црна; бежи кроз прсте кад је мокру стиснеш. Највеће узвишење ?1? … е, баш мораш све да знаш: бундева – лудаја, па шта онда(к)?

… и то је Банат!

Kaмара сламе, пажљиво саденута после вршидбе, на њиви, у време снегова, личи, онако са белом шубаром, на Вршачку планину. Ако се у разору плодне банатске равнице, у време касног јесењег дубоког орања, случајно са плуга, дрљаче или бране изгуби цртало или неко друго парче метала, о Ивањдану наредне године, ту израсту гроздови прапораца раскошног звука. Њима Дешчани, Сирижани, Батањци и Сентиванци ките горопадне мркове и жераве, упрегнуте у саонице пуне раздраганих девојака и момака у време вијања Божића, или их стављају на врат бесним вранцима, скрећући тако девојкама пажњу на нову кошуљу уштиркану белином осунчаног облака, на тамни пр(у)слук са дугмадима опточеним сребром, а богами и златом; можда на ‘страганску шубару, бричес чакшире и нове чизме са намерно зарозаним сарама. Кажу да су многи очеви, за ту прилику, продали пола котарке кукуруза да би ћерима купили срму, бришим и најлепше материјале за хаљине, у чувеним сегединским, печујским, пештанским или бечким дућанима.

… и то је Банат.

Вијање Божића

Мора да се зна и утуви да је Банат последња српска земља која је пала под турску власт (1552). Двестотинедесет година пре Карађорђа (1594) Банат је изненадио Европу устанком и протеривањем, тада, најмоћније империје, носећи барјаке са ликом Светог Саве. Тек продор и долазак 30.000 Татара, елитне турске војске, имало је кобне последице за српско становништво. Сурова је била османлијска одмазда: живи су завидели мртвима. Тај исти народ кажњен је још једном, исте године, спаљивањем моштију Светог Саве на Врачару.

Белешке људи из ових крајева врло речито казују о стању у Банату и Бачкој оне 1594. године:…Оле, тогда потраније и беда церквом, и свештеником од Исмаителниј србскеј земли…и убиства бесчисленија и запуштенија многим светими обитељем… и церкве многие опустоше, и светие икони покраше, и светија места оскрнавише и ископаше, и тогу в љутое зимее свлачише нагие на земли бијаху, или же нагие свезани на опаши конски везаху ови е же сечени. И не би места идјеже не лежаше, брди, долине, врти, поли, все бјаху исплнена тогда мртви телес. Бје тогда горко ридание и плач и друг от друга, брат от брата, син от оца, мати от сина. Горе нам и уви, глаголаху болше бје нам да један гроб всех приемлет неже си отводиме биваем у туждују землу… и бист запуштенија земли тој конечно…

….и то је Банат!

А чељад радна, вредна, честита, мирна, питома и духовита. Седео крај Мориша, скривен у шаши, Синтиванац да одмори душу после напорног дана и стрпљиво чекао да загризе. Скоро је задремао. У једном тренутку пецаљка је задрхтала у руци. Повукао је снажно, а на удици рибица мала, малецка; пресијава се на скоро залазећем сунцу. Златна? Није, јесте! Проговорила је и изненадила тек израсле палацке, врхове метлица трске, али и полууснулог пецароша.

Молим те немој ме појести испунићу ти три жеље! Проговорила је.

Пецарош и није баш нешто очекивао рибу, а кад се заломила златна, нека буде како она жели.

Моја прва жеља би била да од ове долме иза мене направиш брдо лепиња и корпу врућих чварака. Изусти доброћудни пецарош… и настаде гомила тражене посластице.

Волео бих, осмелио се, код друге жеље, да овим Моришем, уместо ове мутне воде, потече вино. И деси се тако!

Рибица га подсети да има још једну неиспуњену жељу! Буновни риболовац није се много двоумио:

Ма, дај још литру и соду, па куд пукло!

… и то је Банат!

Рогљеви, прела, славе, сватови, бубалице, ускршње поливање девојака, вијање Божића, плетење ужа, косидба, вршидба, моба, берба грожђа, љубав, рађање, задње причешће… били су одувек повод за мудру беседу, здрацицу, духовит диван, веселу и тужну песму, неодољиву игру која плени око. Тако се некада, у условима које је живот носио и доносио, развила, остала и опстала култура једног народа. А он, народ, вредан је толико колико је сачувана и вредна његова култура.

Одувек је у Банату кога пресецају питоми Мориш и нешто јужније Тамиш (од Бачке га дели… е, да није те Тисе…) посебно поштован комшија који хлеб, Божић или Ускрс назива другим именом, али на славама и сватовима није се питало чија је него су сви певали Овим шором јагодо, играли Чардаш, Велико банатско коло, Де дои, Танцуј, танцуј…

 

… и то је Банат!

 




2 коментара у вези “… а дугмад на прслуку”
  1. … [Trackback]

    […] Find More to that Topic: novinar.de/2012/09/17/a-dugmad-na-prsluku.html […]

  2. … [Trackback]

    […] Find More Information here to that Topic: novinar.de/2012/09/17/a-dugmad-na-prsluku.html […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

„СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ“
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo