Вести

Ko je ove lud. Ja...?

Predsednik parlamenta Švajcarske Hansjerg Valter, ocenio je u Beogradu, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić Dejanović,

пише Драган Видаковић, 10.04.2012

***

da „ne treba očekivati da će međunarodna zajednica pokrenuti nove projekte u vezi sa izveštajem Dika Martija.“

Niko više na svetu i ne očekuje da „međunarodna zajednica“ može i hoće da razreši i jedan zločin na štetu Srba, a slušajući Gintera Grasa-koji je podržavao bombardovanje Srbije- i njegove sažaljive stihove o Irancima, postaje jasno, da čak i za tako velikog „humanistu“-koji se kaje za sve i svašta, i dalje samo za Srbe nema ni slova razumevanja.

Ako ništa drugo, bar bi mogli da očekujemo da uvaženi gost iz demokratske i pravne države Švajcarske zna da se ne radi o izveštaju Dika Martija, već o rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) zasnovanoj na izveštaju Dika Martija-specijalnog izvestioca PSSE po pitanju trgovine ljudskim organima na KiM.

Pogotovo što treba ima na umu da se ne radi o nekom divljaku iz Srbije, nego uvaženom članu švajcarske zajednice, koja bi trebala da se ponosi njegovom hrabrošću i Valter bi morao sve da učini da „međunarodna zajednica“ ipak poradi nešto na „projektu zasnovanom na Martijevom izveštaju“, pa čak i da ga nije usvojila PSSE. Jer Dik Marti nije bilo ko. On je veliki zemljak velikog Arčibalda Rajsa.

Sam Dik Marti je odmah po izglasavanju rezolucije bio veoma skeptičan jer se već tada plašio da ona ne ostane “mrtvo slovo na papiru”, pa je, ne želeći da gubi vreme na jalove rasprave sa onima koji misle da je moguće i dalje držati ruke na “očima, ušima i ustima”, recimo, engleskog poslanika u PSSE g. Henkoka i mnogih koji ne žele više da učestvuju u bezočnim izmišljotinama bezbrojnih spin doktora, velemajstora laži predvođenih Kembelom, Kristijan Amanpur i Džejmsom Rubinom, odmah zatražio poseban mehanizam za istragu u vezi sa optužbama o trgovini ljudskim organima na Kosovu, koji isključuje Euleks, kako je pisalo prištinski dnevnik Koha ditore.

Valterove reči su potvrdile opravdanost Martijeve skepse jer je u Beogradu samo ponovio već poznat stav Zapadnih sila da nezavisne istrage neće biti, i osnovni red bi bio da to saopšti sa govornice PSSE, i da poslanicima koji su se zgražavali nad stavkama Martijevog izveštaja i obrazloži zašto.

Pre toga bi, pošto verujem da zna nemački, trebalo da pročita tekstove u raznim nemačkim novinama u kojima se sa brutalnom otvorenošću (a i kako bi drugačije) govori o onome čime „međunarodna zajednica“ uopšte ne namerava da se bavi: ni UN, ni Crveni krst, ni Unmik, a Euleksu koji nije uspeo za sve ove godine da reši i jedan slučaj u kome su Srbi oštećena strana, to ionako ne pada ni na kraj pameti. Uostalom oni o tome o čemu govori pomenuta rezolucija nemaju pojma. Nikad čuli, kažu.

„Vesti“ podesćaju (1) da je za vreme i nakon sukoba na Kosovu nestalo je više od 1.200 Srba. I tvrde da su “Međunarodne institucije znale gde pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova drže Srbe koje su kidnapovali tokom i nakon sukoba 1999. Saznanja potvrđuje i uvid u dokumenta Ujedinjenih nacija.”

I bez uvida u dokumente UN sasvim je jasno da se pored svih satelita, špijuna, snaga na terenu i bliske saradnje sa OVK toliki broj ljudi se nije mogao sakriti kao igla u plastu sena, tako da Valterove pretenzije da govori u ime “međunarodne zajednice” i nisu preterane, pošto bi bilo naivno i pomisliti da iole ozbiljna zemlja, a kamoli najveće-od istoka do zapada, uključujući i Rusiju i Kinu, nisu tačno znale šta se događa sa kidnapovanima na Kosovu.

I to je najtragičnija činjenica u svemu tome, i glavni razlog što Valter u Beogradu sme istragu, bez imalo nelagodnosti, da preimenuje u projekat međunarodne zajednice, na kome ona uopšte ne namerava da radi. Naravno ne u dogledno vreme, jer su ruke onih širom sveta koji su omogućili tako stravične stvari toliko prljave da ih nikakvo sredstvo, osim protoka vremena, ne može oprati.

Ujedinjene nacije će arhive otvoriti kroz pedeset ili sto godina, ako svet uopšte uspe da nađe spas od ludila najmoćnijih, a to tada, osim za znatiželjne i istoričare, neće imati nikakvog značaja.

Istina, koju znaju i naši neprijatelji ali i naši prijatelji nalazi se pod strogim nadzorom projektanata i izvođača naše nesreće, tako da je u ovom svetu pomerene logike sasvim moguće godinama rapravljati pred Haškim tribunalom o jednom Šešeljevom političkom govoru u Hrtkovcima, a praviti se lud pred rezolucijom PSSE zasnovanoj na izveštaju specijalnog izvestioca od koga se led krv u žilama i diže kosa na glavi.

Dragan Vidaković

(1) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/215998/Znalo-se-gde-OVK-drzi-zarobljene-Srbe