Вести

Ко буде...

Неко је рекао „Државу не чини становништво које је насељава, већ они који управљају њоме“. На њену срећу или несрећу. Искусили смо, не једном– на несрећу, чак тако и толико, иако је народ ту, држава не постоји.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 10.04.2011

***

Помислите сам ко се све није усудио да говори „у име“ Србије. „Србија хоће – Србија неће!“, одн. : „Ја – нећу, ја-хоћу!“.

То што се, иначе, обичним језиком зове – диктатура, владајућа коалиција, која несметано и неометано влада по свом ћефу, наравно под диктатом Запада и САД, убеђујући нас да је то демократија. Међутим, ови, које је Запад довео да владају нама, показало се да су већи мангупи и преваранти од својих спозора. И уместо да шире тзв. њихову западну демократију, они су се, сви од реда, бацила на ширење свог богатства, као сви голанфери кад им се укаже прилика.

Нисам киван, док ово пишем, само им се чудим, како се већ не приближе памети. Наравно, далеко сам од тога да им не признајем памет. Каже Горки: „Добри људи могу да буду и глупи, али покварењаци обавезно морају бити паметни!“ Па да помисле, шта ће и где ће са тим парама које су напљачкали. Банке нису сигурне, јер оне морају да мисле на сопствену и трајну стабилност. Оне се нађу на привременој услузи, наравно, док имају користи. Али, кад се једном појави огољени и измождени народ са моткама, тај их неће оставити на миру и у заветрини, па макар се склонили на крај света, тада ће и банке отворити своја недра, и шта ће бити са овим џепарошима?

То је, нема сумње, близу памети.

Маркс тачно прописује: „Пролетери ступају у ревоуцију кад немају више шта да изгубе“! То би сви ови богаташи требало не само да мисле, већ и да обесе ту паролу изнад својих свилених кревета. А могли би и у свој буђелар да прикаче ту опомену, ако се уопште хватају за њега.

Међутим, овде није реч само о Марксу. Ту је и Прудон, који тврди да је „свако богатсво – крађа“.

Не могу да верујем да сваки од њих, кад погледа око себе и на себе, да не примећује разлику према прошлим голанферским временима, кад им је хватање везе са прозападњацима, који су у том погледу, били хитрији, остала као сламчица за коју се дављеник хвата, или што рече један султан, „невољик се и за змију хвата“.

И сад кад треба да изађу на изборе, нико од њих се не сећа шта су обећавали, али свуда се види да је Србија, њиховим радом, опустошена, упропашћена, да је све стало и склоно паду, да смо у свим показатељима од виталног интереса, на последњим светским позицијама, које нико да објасни зашто је то тако. А што да објашњавају и коме. Оно што је било, било је, сад „пуј пике, не важи“, почињемо нов живот, из почетка. Али, ко смо то – МИ? Кад сви знамо ко су то ОНИ! Са свим својим незаобилазним „карактеристика“

Много се говори о том како Србији требају – промене! С ким? Свима њима, а сви су били на власти, не пада на памет, да то нису они, који ће да изврше – промене. Неки говоре – „Покренимо Србију“, други пак „Преокренимо Србију“, а један који се сав бацио на статитику српске земљорадње, па је у њој видео „Богату Србију“, којој је, као таквој, место у „Преокрету“, и лепо је човек одведе као послушно живинче, не помишљајући да је тиме ту своју Србију одвео у сабирни центар најцрњих негатора свега што је српско! И како сад тамо сељаци, међу тим трулим, бившим и илегалним интелектуалцима, који се једино тиме истичу.

Тадић се одлепио од просрпске председничке фотеље, сад је, кажу, слободан, обичан, грађнин, али председник највеће странке, којој је на последњем заседању Главног одбора наредио да мора да победи на изборима, јер је та победа не само у интересу Србије, већ и странке. Чак се сетио да позове све грађане да се окупе око ДС, међу њима чак и интелектуалце. Није рекао – поштене, али није било ни потребно, зна се већ међу интелектуалцима у Србији , од вајкада, има најмње поштених.

Интересантно, у том општем позиву није се обратио и својим ортацима, СПС и Г-17, чиме је јасно показао да не рачуна на њихову подразумевајућу коалицију, што би значило да није задовољан њиховом сарадњом, још тачније – оно што није ваљало, то је било њихово дело. Поготову, што му нису на време скренули пажњу да поостоји и пољопривреда, па сад човек, уместо да прелеће земљиним шаром, обиграва српска села, слика се са тамошњим домаћинима, а између њих дугачка застава, којима је „кадром,“ украсио све електронске сајтове. Што му баш и није промоћурно. Утолико пре, што те слике откривају непобитну истину, која се не може избећи. Сељак је Србин, а председник није!

Најчуднија у овом предизборном Луна парку, јесте тзв. Српска напредна странка, која је саму себе, заједно са незлобивим испитивачима јавног мнења, прогласила за најјачу странку, па дакле и за победника на следећим изборима. Не кажем, то може и да се деси, с обзиром да су им пришле српске избеглице из бивше Југославије, који носе велики број гласова, и, дабоме, националне мањине, али и у том случају, ја не видим са чиме они наступају, сем са тзв. канцеларијом за брза решења, а што се тиче обећања о милионима и милијардама за инвестиције којима ће покренути Србију, исто тако не видим, да Тома као Тома и његов заменик, могу да понесу тај терет, којима трубе на све стране. Навикли су још из радикалских времена, да се размећу критикама, али, драги моји, покренути једну устајалу и разбуцану привреду, да би се омогућило веће запошљавање, једна је комична досетка. Јер, теже је покренути такву привреду, него земљорадњу, која како – тако још ради. Није ми симпатично ни кокетирање са ЕУ и са другим европским земљама. Оне су више политичке и рекламне природе, него шанса за оствариво покретање Србије. Једном речи, много су се извежбали у критици, а скоро никако у конкретном, практичном раду. Жао ми је само Јоргованке, која је подценила своју вредност, што се и она бацила на критизерство, уместо на интерпелације толиким министрима и премијеру. Ту је било материјала и материјала, које се нису могли лако избећи и прећутати.

Чудно једно: Нема Динкића, као да ради на „црно“, или мисли да је своје одрадио. Пошто је у првом цугу распрадао Србију, сад је обједињује у неке опустошене регионе, који иначе и не постоје! Тај мало циник, више сатана, навикао је да уцењује и обара владе, овога пута то није урадио, ваљда је схватио да има боље шансе ако ради испод жита. Наиме, он је схватио оно што други нису, треба радити унутар Србије, са њеним локалним шефовима, који су безобзирнији у отимачини од београдских, новосадских, нишких, крагујевачких, и т. д. А ко зна, да се није прерачунао, испекли су „они“, по Србији, добро свој занат и неће се дати тако лако навозати и насамарити.

Од свих ови политичких играча, најсимпатичнији ми је Веља Илић као да је изашао из Нушићевих комада! Еј, какав би он био Благоје, па Јеврем, Јеротије, Анта, Ујка Васа…комплетна0 Нушићева галерија. А онда, Веља зна оно о чем остали политанти појима немају. Зна да прави паре и куће, али – зарађеним парама. Зато и праве атентате на њега, да им не смета. Само, он је неуништив, к’о браћа Маркс у филму „Ноћ у Казабланки“, свашта им подмећу да их смакну, а они увек нађу за себе излаз. Уосталом Веља и није требало да бави политиком, и то не зато што не би знао да ради тај посао, већ нема с ким. Политика је исувише озбиљна ствар, за ове лумпенпролетере.

Чудо једно ДСС тврди да за сваку општину има план обнове и развоја, а главна им је парола: политичка и војна неутралност, која је Тадићевим уништавањем војних ресурса посталан подразумевајућа. Одиста, ми немамо ни војску, нити војска наоружање. Иначе у литерарном погледу, програм ДСС је крајње коректан. Једино, имају ли они снаге и активисте који би тај програм утурили народу у главу! Не верујем. Од како су Динкића и Вуксановића примили у владу, није се видела та и таква снага која би те рушиоце избацила из своје владе. Пазите, Вуксановић је Болоњском декларацијом и другим приновама у основном и средњем образовању, напао најсуштинскији и најважнији део нашег постојања. О Динкићу нећу да трошим речи. Али хоћу да кажем, гос’н Војо, да се Ви лично, ни једном речи нисте оградили од тих разарајућих елемената. Сменили сте ону жену и довели Вуксановића, болесно амбициозног, а та је жена на очитом примеру доказала да не постоји Дарвинова еволуција, бар у нашем народу. Јер смо ми преко ноћи, од људи, постали – мајмуни! Ко сме да каже да овај „преображај“ није видљив!

У погледу СПС-а, све је у реду, сем социјализма и његових основних принципа. Као што се зна, социјализам се заснива на једнакости и равноправности свих људи, право на рад и запосленост уопште, бесплатно образовање на свим нивоима као и здравствена заштита, сигурност пензионог осигурања, одговорност владе и свих других управних органа пред Народном скупштином, која се бира општим, и тајним гласањем за сваки изборни округ, путем појединачних кандидата, искључење сваког неприкосновног лидерства, демократија у држави, демократија у странци. Народно благо се не може продавати, већ само давати на концесије. Увоз страног капитала може да иде само преко државе. Банкраски систем подређен је држави. Слободна тржишна привреда под строгом контролом државе. Од државе не треба правити баука, каквим га је учинила либерална политика и либерални капитализам. Изнад судства само су закони… Једном речи, грађански социјализам, а не раднички и не онај који се заснива на борби класа.

Ко не би гласао за овакав програм, под условом да буде одлучно спровођен. И ко би смео да тврди, да тако уређена држава, нема шансе за напредак и развој?

На моју велику жалост, прелепа и препаметна Дијана Вукомановић, п.председник СПС-а, не само да не види да све оно што је горе побројано нема више места у СПС–у, па се и она неистинитим чињеницама служи, чиме на најбуквални начин негира и себе и своју странку. До комичности.

Да видимо, шта каже:.

„Дакле, ми можемо с пуним правом да кажемо: што јужније – то снажније. Такође, наш лидер Ивица Дачић је син југа Србије. Дачић је рођен у Призрену, одрастао у Житорађи, школовао се у Нишу. На овај начин желимо да покажемо колико нам је важан југ Србије и колико ценимо наше грађане који тамо живе и раде“.

Аман, жено! Значи ли то да је Дачић својим рођењем одредио делокруг рада будућег СПС-а! Па и ако је тај човек јужњак, у његовом вилајету годинама шиптари несметано краду хиљаде и хиљаде кубика скупоцене грађе, а да ни један од тих лопова није приведен. Зашто?

„Ми ћемо се обраћати бирачима: искључиво постигнутим резултатима рада, у претходне четири године. За разлику од већине политичких партија, коалиција СПС-ПУПС-ЈС ће у току ових избора пропагирати само оно што смо већ остварили, док другима препуштамо да грађане обмањују нереалним обећањима. Наравно, ми имамо свеобухватни економско-социјални програм, али када смо видели како друге партије неодговорно лицитирају претераним бројкама и обећањима, одлучили смо да једине бројке које ћемо помињати у кампањи, буду оне које су постигли наши људи у министарствима којима смо руководили, као и у српском парламенту, али и у области пензионе и социјалне политике, које су остварили ПУПС и Јединствена Србија.“

Дакле, и она отписа ДС, као што је ДС отписао њих. Лепо и проблемантично, тј. неизвесно. Ипак, чудна је та стидљивост у излагању целог економско-социјалног програма, стидиљивост или свест да не значи опипљиву реалност. А што се тиче резултата њихових људи у министарствима којима су руковали, било би паметније те „резултате“ – прећутати. Просвета и наука никад нису били на нижим гранама! Крај министра, шест помоћника и директора Завода за унапређење школства и осталих високим службеника, и не само у министарству већ и по школству уопште, права црногорска централа, који, као такви, немају никаквих заједничких потреба за образовањем српског народа. Они ту потребу српског народа, као дођоши, чак и и не познају. И није никакво чудо што смо ове године, за неколико места сишли на ранг листи европског школства. Чак и Болоњског! Зар већ то није, само по себи, довољан доказ неспособности и неподобности министра да води један од битних ресора владе. Па му још натоварише и положај заменика шефа СПС–а, и тако и тиме допуни црногорску екипу међу СПС-овим подпредседницима. Ми не знамо одкуд толика Дачићева приврженост Црногорцима, сем ако не жели да их има окупљене на оку. Јер су поред његових, и у ресору правде, а и дијаспоре и вера. Већ о полицијским шефовима и да не говоримо! О Мрки се нема шта рећи, једино да су његови резултати за време Милошевићеве ере, били толико упечатљиви, да сад не мора ништа да ради.

Дабоме, и Дијана очекује „значајно боље резултате избора, минимум 12%“ Уз то, она напомиње, да је њихова коалиција „СПС, ПУПС и ЈС она снага која неће дозволити да се Србија поцепа на два политичка , међусобо, завађена табора – Тадићев и Николићев…јер то слаби снагу државе и народа“ Дијана сматра „ да су нереална и претерана обећања већине политичких партија. Незапосленост расте, и у Србији, и у Европи и у свету. Приоритет је очување постојећих радних места и омогућавање запослења младим, образовним и квалификованим кадровима. За разлику од већине партија, ми мислимо да је могуће мотивисати српску дијаспору да пласира директне инвестиције у Србију, и да тако омогући отварање нових радних места“. Дакле, претпоставке…

У погледу Тадићеве оставке Дијана каже: „Начин на који је најављивао, па потом одуговлачио са доношењем ове одлуке, сведочи о његовој слабости, као и о слабости ДС. Тадић је пропустио прилику да се позиционира као председник свих грађана Србије. Он се руководио интересима само своје странке. Важно је да ова његова одлука не проузрокује политичку кризу у земљи. Уверени смо да ће Славица Ђукић Дејановић спремно преузети дужност и обавезе в. д. председника Србије.“

Још ако буде користила сва председничка овлашћења, она би као просрпски в. д. (и она је Црногорка!) проредила свој наслеђени Кабинет и укинула Народну кацеларију, могкла би да донесе бројне гласове свом СПС-у.

Дабоме, Дијана није дозволила никакву сумњу у погледу њиховог председничког кандидата „Ивица Дачић, наравно. Ту неме дилеме. Дачић је наш најјачи адут на изборима, првенствено због успеха које је постигао као министар унутрашњих послова“.

Значи, лидеристика, Брозовског типа. Један и незаменљив!

Међутим образложење није баш убедљиво. Најпре, Дачић, као шеф СПС није смео прихватити тај ресор. Јер кад радници штрајкују тражећи своје право на рад и на неисплаћене зараде, Дачићеви полицајци их растерују и приводе. Уосталом, не само њих, већ наступају и код других протеста грађана. Где је ту, лепа Дијана, оличење једног социјалистичког лидера! Па онда, кад је Ваш, бата Љуба Милановић рекао јавно на ТВ, да он као бивши полицајац, има већег утицаја у полицији од Дачића, као ресорног министра, и онда додао: „Тиме сам све рекао!“. Још како.

Није он то рекао само публици, већ и Вама, лепа Дијана, о каквим се резултатима Вашег шефа у његовом ресору може говорити, кад он у њему нема утицаја! Додуше, гос’н Љуба је обећао и најавио да ће још говорити и то о горим стварима, о којима нико не сме ништа да каже. И уместо да настави, он наједном заћута! Нема га. Појела га маца. Још сте Ви зелени, драга Дијана, не знате како се те ствари раде. Зато су Вас и пустили да говорите у име СПС-а.

Биће да сам све рекао.

Аха, има још једна ствар. Кад је некадшањи министар и вођа либерала, Јеврем Грујић, држао један предизборни говор, он се попео на говорницу и рекао: БРАЋО, МИ СЕ РЕЗУМЕМО!

И сишао са говорнице.

Слободан Турлаков