VESTI, 27.03.2012
Organizacija srpske dijaspore 28. Jun organizovala je kampanju globalne svesti i podstakla pogon donacija što je rezultiralo da se Medicinskom centru Gračanica na Kosovu dopreme medicinska sredstva u vrednosti od preko 1,5 miliona dolara.
+++
Napori da se projekat realizuje trajali su više od 6 meseci. Akcija je pokrenuta sredinom oktobra kada je, muzičar i predsednik organizacije 28. Jun, Filip Filipi objavio pesmu „Kosovka“ kako bi podigao nivo svesti usmerene na pomoć Srbima sa Kosova i kako bi se prikupila sredstva. Kampanja je ujedinila srpsku zajednicu u preko 80 gradova i u više od 30 zemalja širom sveta što je kulminiralo pribavljenom opremom smeštenom u kontejnere koji će biti dostavljeni na Kosovu.
Zgranut pucanjem KFOR-a na civile prošlog septembra, Filipi, čija je baba sa Kosova, izdao je pesmu ,,Kosovka’’ na muzičkoj platformi ,,Aj Tjuns’’(iTunes) kako bi skupio sredstva i ukazao na nehumane uslove života Srba na Kosovu. Izlazak ove pesme pratila je i slika podpredsednika organizacije 28.jun, Marka Šejata. Slika predstavlja ažuriranu verziju čuvene ,,Kosovke devojke’’ i predstavljena je na aukciji kako bi se prikupio dodatni kapital. Preko 1000 postera ove slike je štampano i poslato srpskim zajednicama kroz dijasporu uz poruku kampanje ,,Mi smo sa vama’’ i uz uputstva kako mogu pružiti neophodnu pomoć. Značajna pokrivenost srpskih medija privukla je pažnju drugih grupa i individualaca koji su bili složni da bi fokus pomoći trebalo da budu izolovani Srbi sa juga i iz centralnog dela Kosova. Nakon dugotrajnog istraživanja, odlučeno je da se sredstva pošalju Medicinskom centru Gračanica koji je pružao pomoć Srbima (njih oko 40.000) nastanjenim ispod reke Ibar.
Kako bi ostvarili ovaj herkulov zadatak, organizacija je bila u saradnji sa izvesnim brojem grupa kao što su Eagles Nest Foundation, Spas srpskoj deci (Save Serbian Children), Direktan uticaj SAD (Direct Effect USA), Srpska pravoslavna organizacija mladih (SOYA), Srpska studentska organizacija (S.S.O.), Univerzitet Ilinois u Čikagu (University of Illinois in Chicago), Kosovski zavet, crkva Svetog Save u Hjustonu (St. Sava Church), crkva Svete Petke u Melburnu (St. Petka Church), i Ujedinjene srpske dijaspore. Nikola Perić, direktor oranizacije 28.jun, bio je na čelu akcije u južnom delu Ontaria, gde se nalazi visok broj srpske populacije. Prikupljanje sredstva u Sjedinjenim državama su organizovali članovi organizacije 28.jun Milo Dubak na srednjem zapadu i Andrija Stanojčić na jugu, Saša Dodoš je pokrivao zapadnu obalu, a Sabrina Radaković je bila zadužena za internacionalnu pokrivenost. Značajne doprinose dali su i Džejn Kim, Miloš Šupica, Dr. Katarina Varinac-Božić, Dr. Slavko Tokanović, Milić Stanković, beogradska rep grupa ,,Beogradski sindikat’’ i druge javne ličnosti koje su podelile nameru akcije sa svojim fanovima, putem društvenih mreža.
Kontejneri sa opremom su napustili luku u Sijetlu 12.marta kada su članovi 28.Juna i članovi Eagles Nest Foundation volontirali pri otpremi namirnica. Trenutno su namirnice na putu za Grčku odakle će biti transportovane kroz Makedoniju do Gračanice. Sredstva bi trebalo da budu dostavljenja Medicinskom centru Gračanica pre Uskrsa 15.aprila. Politička situacija na Kosovu je učinila da pregovori povodom običaja carinjenja traju nekoliko meseci. Filipi je otkrio kako je ovaj poslednji korak predstavljao značajnu prepreku:,,Nakon kontaktiranja UN, EULEX, EU, Crvenog Krsta, Svetske zdravstvene organizacije i mnogih drugih bez uspeha, morali smo da posegnemo za privatnim kontaktima kako bismo kontejner bezbedno dopremili do Kosova. Povremeno, ova kampanja je predstavljala skoro nemoguć zadatak, ali smo ga preovladali jer je cilj bio vredan svih napora. Ovo je najozbiljniji projekat u kom sam učestvovao.’’ Marko Šejat potpredsednik organizacije dodaje ,,Moji drugovi i ja smo borili jednu drugačiju borbu:onu koja promoviše pravdu, očuvanje nacije, njenu rehabilitaciju i usavršavanje, i ja sam veoma ponosan što sam deo ovog projekta. Nadam se da će Srbi širom sveta pratiti ovaj primer i da će uvideti koliko možemo postići kada delujemo kao ujedinjena sila.’’
28.jun je srpska studentska organizacija koja je se bavi političkim, socijalnim i humanističkim odnosima koji se tiču srpskih interesa. Prethodna kompanja se bavila bojkotom Čelsi Hendler, i njene televizijske emisije koja je predstavila narod i državu Srbije u negativnom svetlu. Organizacija je delovala protiv ksenofobičnih komentara pomenute voditeljke. Slično tome, januara 2012.objekat je bila propaganda filma Andželine Džoli ,,U zemlji krvi i meda’’. Organizacija je poslala javno pismo Džolijevoj, kako bi ukazala na moguće posledice njenog filma sa globalnog stanovišta. Organizacija je imala veliki uticaj na bojkot njenog filma u Srbiji i republici Srpskoj. 28.jun se snažno oslanja na doprinos srpskih zajednica širom sveta i polaže nade na ljude i ohrabruje ih da naprave razliku.
Za više informacije o tome kako možete pomoći, posetite: http://28jun.org/donations
_morali smo da posegnemo za privatnim kontaktima“Cemu zabrinutost?Osnivac astralijske grupacije(SOYA)je cuveni Mirko Dobrijevic,omiljeni belosvetski vladika.Onako i kako i sa cijim vezama je oslobodio americke zveri-pilote koji su bombardovali i ubijali na Kosovu i po srpskoj zemlji tako neka i pomoc dostave Gracanici.Nadajmo se da za oslobadjanje americke zveri nije samo nagradjen jutarnjim kafama u americkoj ambasadi Bg,kako kaze Vikiliks-rado vidjen i cenjen gost,ljubimac Majkla Plota koji se kleo i zalagao da Mirko Dobrijevic“duhovna snaga SPC“bude zasticen od javnosti.Divno je kada se cuje da pored nebrige i izdajnika u vladi i crkvi neko misli i pomaze srpski rod,ali neiskustvo i neiskvarenost dobrih srca bivaju cesto izmanipulisana i iskoriscena od igraca iz senke,onih koji ce kriju iza naroda,iza crkve i tudjih dela.
Neprestalne lazi koje godinama slusamo oko organizovanja i slanja humanitarne pomoci SRBskom narodu u Otadzbini, i preuvelicavanja njeizne vrednosti nisu postedjene ni mnoge SRBske dobrotvorne organizacije u dijaspori koje bez provjere prihvataju vrednost pomoci koju dobiju ili kupe od americkih dobrotvornih organizacija koje obicno precenjuju vrednost pomoci koju nekome poklone.
Zato su od prvih dana izbijanja oruzanih sukoba na prostorima bivse Jugoslavije, od strane pojedinih nesavjesnih SRBa koji su tako vrsili promociju svoga imena a ne dobrotvornog rada kojeg su oni trebali da vode i sire, mnoge humanitarne pomoci bile zloupotrebite u politicke i druge prljave svrhe. Dok su istinski humanitarci u vreme rata bez mnogo vike i buke u tisini kamionima dovozili pomoc u bolnice i na prve linije fronta, dotle su pojedinci svoju pomoc nosili u kuferima da bi tako lakse presli granicu i bavili se svercom lijekova i cigareta.
Za takav svoj „dobrotvorni rad“ oni su primili mnoga „priznanja i odlikovanja“ na koja se sada pozivaju, a koja su dobili od prljavih SRBa kao sto su i oni – ratnih profitera, dok se istinski humanitarce danas ne smiju ni da pojave u javnosti da nebi zbog svog dobrotvornog rada sa kojim se nebo kupuje zavrsili u Hagu!
Dok su istinski humanitarci dovodili na besplatno lecenje u Ameriku mnogobrojne teske ranjenike koji su bili otpisani slucajevi u Otadzbini, dotle su lazni humanitarci SRBovali uz flasu i casu, jagnjece i prasece pecenje, medjusobno se proslavljali po poznatoj narodnoj izreci „ja tebe vojvodom a ti mene sedlarom, a kakava smo govna to samo mi znamo“ i klevetali sve one SRBe koji su vise na humanitarnom polju radili od njih.
Kada bi dolazili u neku od drzavnih ustanova u Otadzbini nikada nisu imali ni jednu lijepu rijec za drugog SRBina ili SRBkinju, i sve bi najgore govorili jedni o drugima. To najbolje znaju ministri koji su po sluzbenoj duznosti morali da komuniciraju sa takvim „humanitarcima“ znajuci unapred da od takvih ljudi i zena niko nikakve koristi nema. Cast pojedinim humanitarcima koji su svojom licnom zrtvom i napornim radom osvetlili obraz i sebi i drugim SRBima, ali takvih nazalost nema puno!
Istina o gore spomenutoj humanitarnoj pomoci sasvim je drugacija od ove „istine“ ovde iznesenoj. Prije svega ne radi se o slanju nikakvih kontenjera, nego samo o jednom kontenjeru od 40 stopa kojeg je besplatno pokonila SRBskom narodu gore spomenuta americka dobrotvorna organizacija „Eagles Nest Foundation“ na molbu G. Milosa Supice, predsjednika SRBske dobrotvorne organizacije „Spasimo SRBsku Djecu“. Hvala amerikancima na njihovoj pomoci, razumevanju i podrsci, svoju pomoc oni su mogli da poklone i nekome drugom.
Ostali nasi SRBi koji se ovde spominju i njihove organizacije sa velikom mukom poslije sest mjeseci upornog rada uspjeli su samo da sakupe potrebna novcana sredstva za prevoz toga kontenjera od Amerike do Garacanice na Kosovu. Medjuti, oni SRBi koji nisu nikada pomoc sakupljali ne mogu ni da zamisle a kamo li da znaju sa kakvim se teskocama humanitarci sve susrecu u svome dobrotvornom radu. Zato od nas SRBa neka je hvala a od Boga nebeska nagrada svima njima koji na bilo koji nacin doprinesose slanju ove humanitarne pomoci za potrebe SRBa u Gracanici. To je dokaz njihove ljubavi prema Bogu i SRBskome rodu, i oni zato put pokazuju kojim se trebalo oduvjek ici u sakupljanju milostinje za SRbski narod, a ne Mirko Dobrijevic i njegova klapa.
To je prava istina o ovoj humanitarnoj posiljci, a sve ostalo je bespotrebno uvelicavanje i samo hvalisanje koje stvara laznu sliku o pravom stanju u SRBskoj dijaspori koja svakim danom zbog izdajstva „narodnih vodja“ poput Mirka Dobrijevica i njemu slicnih postaje sve manje SRBska a sve vise medjunarodna ispostava u borbi protiv SRBstva i zato pravo ruglo SRBstva.
Ministarstvu za zdravstvo u SRBiji, Krajini i Bosni jos za vreme rata bila je pismeno iznesena mogucnost snabdevanja SRBskih zemalja potrebnim lekovima i sanitetskim materijalom putem humanitarne pomoci, ali ljudima koji su odlucivali o tome takav nacin rada nije odgovarao jer nisu mogli tada da djele svoje provizije sa stranim kompanijama i tudjim trgovcima sa kojima su oni sklapali poslove po nenormalno visokim cijenama, na stetu drzave.
Kada sam upozorio nadlezne drzavne institucije na prevare i pljacke vodecih „politicara“ i lopova, od prijatelja mi je dobronamjerno skrenuta paznja da „ne turam nos gde mu nije mjesto, da nebi tako ostao bez njega“. Zato kao svedok mnogih ratnih i posleratnih dogadjaja mogu samo da kazem, kako smo radili tako smo i prosli, kako radimo tako i prolazimo, i kako budemo na Djurdjevdanskim izborima glasali tako cemo i proci, jer nepostenjem se ne moze daleko stici!