Вести

Магнум Кримен

„Магнум кримен“, књига академика и професора београдског Универзитета, др Виктора Новака, у којој је он трагајући за пуном и језивом истином о историји ВЕЛИКОГ ЗЛОЧИНА над Србима у НДХ,

Проф. Др. Слободан Турлаков, 25.03.2012

***

дао и науци и историји један вечни докуменат о свесном и жељеном истребљењу и изгону Срба са оних простора на којим су они вековима живели: рађали се, радили, ратовали, бранили своју отаџбинску земљу, коју су Хрвати узурпирали као своју. То ништење Срба била је основна и покретачка акциона мисао католичке цркве а у 19. веку и створених националистичких странака у Хрватској, било покатоличењем, било физичким уништењем. Тих погрома било је 1895, 1899, 1902, 1905, 1908, а потом кроз оба светска рата, с тим што се у првом рату њихова бестијалност окомила и на просторе у самој Србији, у ком су, као аустријска војска, опустошили и истребили Мачву и Подриње, о којим је злочинима, необориво сведочанство оставио швајцарски криминалог, др Арчибалд Рајс, који је на позив српске владе дошао да се увери у њихово постојање, и да сведочи пред целим светом о тим зверствима, у којима ни деца на мајчиној дојки, нису била поштеђена.

Све је то имало да буде заборављено и опроштено даном 1. дец.1918, када је проглашено краљевство СХС. Упорним настојањем Хрвата, чија је мржња била укорењена и тотална, што се огледало и у сталном роварењу против заједничке државе, коначно су, 26. августа 1939. добили аутономну Бановину Хрватску, кад су одмах, у заједничкој држави, почели прогони Срба из Бановине, од стране бановинских органа. Наравно, ти званични прогонитељи били су само поштени Хрвати, нису били усташе. Долази 6. април 1941. рат са Немачком, и њихова комплетна издаја, да би пет дана касније, 10. априла 1941. у Загребу, била проглашена НДХ, од стране Славка Кватерника, дотадашњег пуковника југословенске краљевске војске, са Карађорђевом звездом на прсима, мада је током окупације био шеф аустријске специјалне полиције у Београду. Уосталом, главни командни кадар НДХ био је састављен од бивших официра југослоцвенске краљевске војске. Нису били усташе, већ поштени Хрвати, који су радосно похитали да служе својој вековима жељеној независној и слободној држави.

Та слобода се најпре и највише исказала у масовном убијању и прогањању Срба, по формули: 1/3 побити, 1/3 покатоличити и 1/3 прогнати. Дакле, Јасеновац, Глина, Јадовно масовно убијање, а појединачно током прогона у Србију. Сад су се појавили усташе, колико их је то било, кад су могли да побију 700.000 Срба (и Јевреја). Бакарић је рекао два-три камиона. А то смо и ми знали према њиховом броју у Италији (одакле су после споразума са Стојадиновићем, били протерани) и у Мађарској, а нешто и у Аустрији. Стара је ствар, број убијених говори о броју убица! Дакле…

И онда се појављује Тито, који као поштени Хрват, стаје у отворену одбрану свога народа, прекривајући Јасеновац, Глину, Јадовно… перфидном досетком – БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО, из које ће досетке, временом, изнићи нова независна држава Хрватска, под вођством Титовог генерала, Туђмана, који ће исто тако, као сваки поштен Хрват, рећи да је НДХ „испуњење повјесног сна хрватскога народа за својом државом“. Шта то значи? Ако је НДХ настала борбом усташа, који су својом борбом испунили тај вековнни сан, свога народа, непоштено је одвајати их од тог њиховог народа, кад су и једни и други желели исто. Другим речима, Туђман је ту историјску неправду, а и незахвалност, својим речима, анулирао; или боље рећи, том својом историјском поруком, признао је да су усташе најнационалнији део хрватскога народа и као такве лишио их је било какве кривице. (Уосталом, нису ли се током прошле изборне кампање певане тзв. усташке песме. Чак је и данашња лепа министарка иностраних дела Хрватске, др Весна Пусић, рекла да је то било популарно и да је коришпћено у изборне сврхе!)

И сад настају „Блесци“и „Олује“, и опет убијање, покатоличење и прогони Срба са вековних огњишта, и после свега – тужба против Србије за геноцид! (И Тадићев предлог да се пише заједничка историја!)

Лепо је рекао Дучић: „Хрвати нису најгори народ што су убице, већ зато што немају стида!“

Требало би сад пронаћи некога који би рекао: „Срби нису губитници зато што су глупаци, већ што имају националне институције без Срба!“

Еј, бре, што рекао просрпски председник, један научник, професор београдског Универзитета, српски академик, избегли Хрват, др Виктор Новак, напише књигу „Велики злочин“, какву ни један Србин није могао или није смео, да напише, и дâ је Србима, као доказ шта се и какви све злочини над њима радили…и сад се нађе једна Српска академија наука, која ту књигу забрани да се шаље у иностранство другим научним установама, за размену! Као да је њеним челницима криво што се нашао један Србенда који је дао преко 80.000 евра, да се књига преведе на енглески, и шаље у свет, како би сазнао оно што се вазда крило, шта су Хрвати чинили и учинили Србима, што им није сметало да поднесу тужбу против Србије за геноцид!

Право да кажем, такве ствари треба и да се дешавају нама, Србима, кад дозвољавамо да на челу Српске академије седе неки Србомрсци, који не дају да се истина о страдању Срба распростре по свету.

Из онога што је вечити проф. Крестић изнео у интервјуима и у чланку у „Печату“м види се лепо, како тај председник Хајдин измишља читав низ разлога, како би остао у оквирима Статута САНУ, који не дозвољава да се књиге шаљу на размену, ако нису издате од стране САНУ. Уместо да буду захвални што се нашао један патриота, и цео трошак око издавања књиге на енглеском, примио на себе, они и тог човека излажу руглу, јер помаже одржавању и развоју мржње против хрватског народа.

Кад му је проф. Крестић скренуо пажњу да је за време ранијих председника постојала таква пракса, и крај постојања реченог Статута, јер су ценили вредност онога шта те књиге доносе државним и националним интересима, Хајдин је рекао да он неће да понавља њихове грешке!

Треба отворено и јавно питати тај Извршни одбор САНУ; дакле,

председника Хајдина и три његова „флигел ађутанта“, академике Ракића, Тасића и Стефановића, као и управника Библиотеке у чију дужност спада речена размена, да ли су свесни колико овом својом забраном штете српским државним и националним интересима! Да ли су они зато у часништву САНУ да промовишу њене вредности или да их онемогућавају! А требало би упитати и све академике редом, како могу да ћуте и зашто трпе такво часништво, кад они својим поступцима наносе неизмерну штету не само угледу установе, већ и сваког појединачног академика. Или су, јер су се, како се прича по вароши, продали за повећани академиски додатак од 300 на 1000 евра месечно, што је заслуга овог и оваквог часништва! Брука и срамота неизмерна!

Чуди ме, да академик Хајдин, не помишља да је у годинама које сваког часа прете некрологом, и да ће оваквим својим осионим и злокобним радом на рушењу српских величина и нужности, коначно – српских националних интереса, оставити својим наследницима све друго, само не понос на његов конструкторски и председнички рад.

Најзад, треба се сетити да је САНУ државна установа, са сасвим одређеним обавезама у промовисању наше науке и уметности, али што у исто време, обавезује и државну управу да је у том задатку помаже и омогућава. Међутим… и да подсети часништво САНУ, да држава има права да од сваке своје установе, а поготову од САНУ, тражи да води рачуна о свему ономе што је еклатантни српски и државни интерес.

До сада је било доста примедаба на супротни, па чак и штетни рад, часништва САНУ по те интересе, а министар просвете и наука, др Жарко Обрадовић, ни једном се није огласио на начин како му то дужност налаже. Уз то, он је и заменик шефа СПС–а, који је једном рекао, да ће њихова странка сносити пуну одговорност за рад сваког ресора који је њој припао! Није рекао пред ким, а и не зна се ко би то могао да буде, сем просрпски председник, који ових дана обилази Србију да јој још по нешто обећа пре избора, што, дакако, није његова обавеза. Али, ако је себи дозволио да каже, да је НАТО бомбардовање 1999, – злочин, био би ред да нађе право име и за ову заштиту хрватског злочина од стране САНУ, над српским народом.

Још нешто, Господине просрпски Председниче, кад би сте се Ви лично умешали у ово неочекивано и ничим оправдано залагање, у прикривању сазнања о злочинима у Хрватској над недужним Србима, од стране челништва САНУ, донело би Вам код Срба далеко више гласова, од ма колико рагранате предизборне кампање. И Вама, а и заменику шефа СПС–а, баш као и његовом шефу.

Србију и српски народ води велика и недокучива тајна, која се огласи кад јој се најмање надаш. Тако је вајкада, било и тако ће остати. Имајте то на уму.

Слободан Турлаков

П.С. Драги Димитрије, знани и поштовани Србине, што сте у толиким приликама доказали. Дајте оставку на генерално секретарство, у знак протеста. Немојте изневерити успомену на нашег пок. Думакса, који је имао толико вере у Вас и у Ваше Српство