Вести

Узвисивањем на престољу величања – “камо су упрти погледи кратковидих фарисеја и неразумних књижевника“ и осталих “ишчекивача“, неверника, наметача, и

Часлав М. Дамјановић,

***

подметача – “кратковиди“ причинише себе илузијом некаквих далековидих! Тако Зло толико забуни човека као да му је глава препуна буника, па човек поче да поборавља… чак и Незаборавно:

“Он се није истицао ни наметао: “Ми Га видесмо и познасмо.“(1)

А баш зато да би из човекове савести и поштења изветрели Веру поборављањем – зато “кратковиди“ тако “чојствено“ и рекламирају илузију некакве њихове далековидости.

Церемонијални мимоход:

Почетком марта ове године најављено је да ће приликом званичне посете “Португалији, у којој се налази Институт Савета Европе Север-Југ, на свечаној церемонији у Лисабону, председник Португалије Анибал Силва“, доделити “председнику Србије Борису Тадићу награду Савета Европе“, којом га “одликује“ због његовог “политичког доприноса процесу помирења на Балкану и интеграцији Србије у процесе европске изградње“.(2)

Иако сам огуглао на церемонијалне мимоходе у којима титулирани титулирају сами себе зато да би себе приказали као некаква божанства која кроје историју… али и зато што знам да то титулирање јесте уствари садистичко иживљавање цврчањем Вредноте спржаване на церемонијалном ражњу… а и зато што знам да то сладострашће иживљавања садизма условљава не само судбину постојања – већ и истребљење Србског Народа – зато верујем да Србска Морална и Национална Одговорност морају бити фокусирани на један од датума Часности Србске Прошлости – на 27 Март – јер ће на церемонијалном мимоходу у Лисабону – како тврди “jош од Рибникара нигда “кривотворачка“ Политика“:

“Председнику Србије Борису Тадићу награда Савета Европе бити уручена – 27. марта“!(3)

Зато сам питао “зашто ће се понижење“ церемонијалног титулирања кривоклетства “Института Савета Европе Север-Југ – одржати баш на 27 Март“? И зато сам обећао да ћу “ако Бог да покушати да одговорим на то питање.“(4)

27 Март

Могло би се рећи да су одговори на питање зашто се трик церемонијалне фатаморгане волшебне мудрости и далековидости у Лисабону одржава баш на 27 Март – на пример зато што је мађионичарски трик те управо шарлеманске чаролије претворио демократију у Преварено Сретење; или на пример зато што је тај мађионичарски трик Истину Историје оскрнавио издајством 27 Марта! Међутим, иако ови примери свакако јесу одговори – покушаћу ипак да одговорим оним у шта верујем: да мора да се јасно и гласно искаже не само глобално Понижење Правде јавним Истребљењем Срба као Нације – и не само ко је понижен, и не само зашто је ко понижен, и не само ко није понижен, и не само зашто није понижен – већ – шта заиста јесте понижено дуготрајним холокаустирањем Србског Народа, моји је прво претворен у “бескућнике“ – зато да се тако на њега накалемила лажна расистичка етикета некаквог нижег бића – зато да би са том лажном етикетом данас био подвргнут јавном – јавном истребљењу као Нација!

То холокаустичко истребљење проистекло је из 27 Марта – проистекло је из мржње онога што је Србски Народ учинио 27 Марта!

Разлог да том Холокаусту већ дуго, а данас поготово – издајнички доприноси нажалост велики број Срба – понајвише проистиче из наметнутог несхватања – несхватања – да оно што је стварно учињено 27 Марта – јесте оно што је тога дана учинила Србска Нација!

Натеривање да заборавимо Суштину 27 Марта: Шта су нас кљукали? Шта накљукали?

Пропагатори мађионичара Завере антисрпске мржње су нас прво научили да је 27 Март био дело некаквих комуниста, и наводно некакав њихов протест против пакта са Нацистима! Доцније су нас пропагатори истих мађионичара исте Завере исте антисрпске мржње, користећи наше српске аналитичаре, научили да је 27 Март био пуч – и да је као такав – био подвала енглеске обавештајне службе!

Прво од тих учења јесте лаж. Иако је тада будући Титоизам себе титулирао као комунизам – врх КП већ тада – није био предвођен комунистима – јер да јесу… и да је 27 Март заиста био њихов протест против пакта са нацистима – онда би они – да заиста јесу били против Нацизма – и да заиста јесу били за ослобођење – већ првог дана окупације – исто као и Срби – кренули у борбу против Нацизма… уместо што су лагали да чекају директиву Коминтерне, која им је наводно стигла тек по нападу Хитлера на Совјетски савез! А јесу лагали јер се Истина Историје своди на то да је врх такозване КПЈ “сачекао“ сасвим другачију директиву да их Нацисти наоружају у Ужицама – зато да почну разбојнички злочин над Србијом – и то злочин потпуно идентичан усташком – што није никаква случајност – зато да – за Нацисте и њихове фашистичке прирепке – униште Равногорски отпор Србије.

Међутим, друга лаж, иако јесте врло тачна у односу на пуч и манипулантско умешатељство енглеске обавештајне службе – још је неупоредиво трагичнија: мађионичарским триком да је 27 Март био само – само лукава игра енглеске обавештајне службе – стварна Суштина 27 Марта била је не само понижена – већ је тим триком антисрпска мржња успела да смишљено елиминише ту из Србског сећања Суштину – шта Суштина 27 Марта – заиста јесте била!

Као што 27 Март – није био никакав комунистички протест којим су наводни комунисти наводно предводили народне масе наводно против Нацизма – тако 27 Март није био нити – само – само манипулација британске обавештајне службе – нити само Черчилова изјава да су “југословенски народи“ – не Срби, како заиста јесте било, него “југословенски народи“, како заиста није било – устали против Нацизма!

Шта су нас натерали да заборавимо: Насупрот кљукању фатаморганама мађионичарских трикова – 27 Март –осим пуча – осим пуча јесте био… нешто сасвим друго:

27 Март био je спонтани чин Србског Народа!
27 Март био je спонтани чин Србске Нације!
27 Март јесте био светачки и свети чин Србства:

“Туђе нећемо – своје не дамо!“

“Туђе нећемо – своје не дамо“ – то је оно што је подлост мржње успела да искорени из Србског сећања! Међутим, “Туђе нећемо – своје не дамо“ – та Идеја Слободе и жртвовања за Слободу доминирала је Духом и Вером Србске Нације – а парола “боље рат – него пакт“, па чак и парола “боље гроб – него роб“ – биле су уствари у позадини – и тек доцнијим прпагандистичким триковима су стављене у први план.

Заборављени спонтани пледоаје Свесности Србства “Туђе нећемо – своје не дамо“ – сасвим другачији од бунтовничког пркоса “боље рат – него пакт“ и од сумануто фаталистичког “боље гроб – него роб“ подло је елиминисан зато што та Суштина Србске Националне Свесности “Туђе нећемо – своје не дамо“– очитује Светињу Србске Националне Истине:

Слобода – и Поштење Слободе!

Србство је било Слобода и Поштење Слободе још од давне скромности Светог Саве па све до највеће моћи цара Душана Силног што изнад свега доказује Правда његовог Законика којим народи на освојеним територијама – de facto – нису поробљени – нису поробљени већ равноправни! Србство је било Слобода и Поштење Слободе све до цара Лазара и његових српских витезова: Небеска Србија није била никакав фатализам – већ напротив – била је Слобода – и изнад свега – била је Правда Слободе!

Та Одговорност, та спонтана Духовна Суштина Србства, у Србском Народу и Србској Цркви запамћена и негована под турским ропством – била је оно чиме је Србство преживело – било је она Правда коју је Србство изнело на својим плећима да би после ослобођења од Турака – Стара Србија оплодила Европу Поштеном Одговорношћу према Правди!

Неодољиво је истоветност преживљавања Старе Србије и 27 Марта:

Правда нас је преживела!
Преживели смо због Правде!
Правда је једино што захтевамо од Европе!

Али… Зло Европе било је уверено да ће Османлије уништити Суштину Србства, јер је Правда као Суштина Србства – била неприхватљива Злу Европе! Зато је изненашена зла мржња Европе одлучила да Србство искорени из постојања, па чак и из сећања – а разлог искорењивања био је – узвисивање Зла на престоље – и зато су истоветна и унакажења оба преживљавања!

И баш зато што је та Суштина Србства била Истина Суштине 27 Марта – зато је Завера мржње ту Истину Србства елеминисала и из општег историјског и из европског сећања – и што још најгоре – и из србског сећања!

Зато су Срби и Србија 1918. заточени у забран “заједничке државе“ – зато да би “далековиди“ натерали Србе да се забуне и да забораве ко су, зато да их натерају да се осећају као да су нико и ништа… Али…

…као и Старом Србијом после ослобођења од Турака – Србство је поново изненадило Европу захтевом за Правдом 27 Марта – и захтевом за Правдом Равне Горе! Зато је већ од самог почетка Другог светског рата на тлу Југославије Завера “далековидих“ започела већ тада припремљену голготу Србске Нације… ону голготу јавног расистичког Холокауста истребљења Србске Нације који и дан-данас крваво почињава садистичким наслађивањем цврчањем Правде спржаване на ломачи…

…пошто је отац већ био мобилисан, када ме је мајка 27 Марта зграбила за руку, малишана у првом полугођу првог основне, и вукла од Буњаковца у центар Скопља у улици Краља Петра, наравно Првог, где се окупила маса Срба… тада нисам знао – али данас знам и да је њена душа била обузета србским поштењем “туђе нећемо – своје не дамо“ – и да је то била једина мисао у духу све оне масе Срба: Правда Правдом – и да је тај Дух Слободe и Одговорности Поштењу Слободе – био упућен Европи – захтевом од Европе!

Шта нам је избрисано из сећања: Никаква партија! Никаква странка! Никаква пропаганда! Никакав моторцикл! Па иако заиста јесу били – и пуч, и Черчил, па чак и Симовић – нису били Суштина тог догађаја:

Суштина је био Дух Србства!

А тај Дух није био никакав фатализам жртвовања, никакав шовинизам, никаква мржња, па чак нити никакав пркос!

Напротив – био је само Доброта Нације и само Божија свемоћ те Доброте:

Суштина је била само Србска Национална Свест и Савест!

Та Чистота Вере, та Савест, та Свесност, то Поштење, та Истина Србства… то је она бит коју је мржња избрисала из нашег Сећања… она бит коју је мржња избрисала из Историје!

Али… та бит Србства живи:

Ту бит Србства – Правда Правдом – данас је светачки учинио Дубоки Поток! Ту бит Србства данас чине Барикаде!

Сумња…

Зато сам био запрепашћен кад ми је један од најдражих пријатеља, сада покојни Равногорац – име му не помињем из поштовања чистоте његове савести – рекао да можда до свих србских жртава – не би дошло – да нису организовали 27 Март! Већ сам знао да је он био један од неколицине официра на панчевачком аеродрому који су по директном наређењу генерала Симовића организовали пуч… и исто као када сам у Београду, деценијама раније, разговарао са Симовићевом ћерком, или ћеркама, не сећам се… и тада, доцније, када ми је он исказао своју сумњу – био сам запрепашћен! Запрепашћен зато јер за мене 27 Март – није био само пуч – него Србска Савест и Србско Поштење – Србска Решеност на жртвовање за Правду… јер, једном речју, Србство је 27 Марта не само позвало Европу на Правду – већ је од Европе – захтевало Одговорност Правди!

И тако, када ме је тај један од најдражих и најпоштованијих покојних пријатеља Равногораца запрепастио сумњом да не би било жртава да они нису организовали пуч – једини пут сам му се успротивио рекавши му да он сам зна да су и издајство Равне Горе и Равногорске Србије и усташко и титоистичко гнусно масовно убиство Срба – били унапред – били унапред планирани – и да би се догодили без обзира на пуч! Зато ме је још више од запрепашћења растужило да је њега наставила да гризе савест…

Али… та његова сумња, и та његова грижа савести су ме хвала Богу навели на размишљање о 27 Марту… и доцније сам схватио да је баш тај догађај и баш то моје размишљање било пресудно за моје схватање Поштења Србства, и Чистоте и Поштења Србске Вере, и Србске Савести, и Србске Одговорности… и најзад, за моје схватање да су и Равна Гора и Равногорска Србија били издани баш због тог Поштења Србства и баш због те решености жртвовања за Правду… и да се настављени Холокауст те исте, данас наводно глобалне мржње – своди на једно те исто:

Зло мрзи Поштења Србства!

Међутим, када је мој отац са својом десетином отео Немцима противавионски топ од 77 милиметара и окренуо га против немачких тенкова, сигуран сам да није сумњао! И сигуран сам данас, да као што ме је мајка вукла од Буњаковца до улице Краља Петра Првог, да тако ни мој покојни пријатељ који је доцније посумњао у пуч – није ни за тренутак сумњао када је после срамне капитулације отишао на Равну Гору! Сигуран сам зато, јер у мом покушају да не заборавим и да схватам тим незаборављањем… знам да им је у духовној бити била двадесетседмомартовска Чистота Савести Србства:

Слободa и Поштена Одговорност Слободи!

Из те бити Србства – јасно и гласно васкрснуле 27 Марта – изникла је Равна Гора!

Зато смо већ дуго натерани да не схватамо, па чак и да поборављамо, шта је заиста то што је тако моћно изникло у тој Србији коју називам Равногорском Србијом и међу Србима где год живели! Спонтаним и поштеним изникнућем Чистоте Духа Равне Горе – ускрснула је неуништена бит Србства

Одговорност према Истини!

Одговорност према Божијем!

27 Марта Србска Нација је Васкрсла Србску Савест Поштења Слободе – “Туђе нећемо – своје не дамо“ – Васкрсла је неуништену Србску Одговорност Правди – Равна Гора била је Барикада Слободе!

Зато је Равна Гора била у рату против Трећег Рајха – због Вере у Правду, против насиља, против поробљавања, против отимачине Слободе, против расистичког разбојништва над Богомданим Правом – зато је била у рату против Зла…

…Дух Равне Горе био је Барикада Богом нам дане Вредноте Доброг!

Али…

…тај поштени идеал за који су и Савест Србства Равне Горе и Савест свег слободног света – веровали да је циљ Другог светског рата – то је оно над чиме је почињен злочин најзверскијег издајства:

Нису ни Черчил нити Завера чули за Тита и Павелића тек током рата – нити су се због Титових измишљених ратних подвига окренули Титовој маршалској униформи тек у Анцију!

Не!

Улогу Павелића и Тита – Завера мржње је унапред испланирала и плански и систематски искористила за издајство племенитог циља рата против Нацизма – користећи својом обманом Други светски рат за издајство оне победе у рату у коју је слободарски свет веровао:

Мржња Завере је унапред одредила будућност – истребљење Срба!

Мржња Завере је унапред одредила жртву – истребљење Срба!

Често се период од 1918. године до 27 Марта помиње као огроман успех мржње на срозавању Срба у никоговиће – али се премало помиње, иако је познато, да је тадашња првенствено европска мржња Срба – била управо мржња Србства – и да је не само злочиначки деловала против Срба у Првом светском рату – већ је спречила да после заслужене победе у Првом светском рату – Србија опстане као – Србија! И да је мржња – исто као и ликвидацију преживелог Србства Старе Србије – унапред планирала стављање Срба у забран Југославије… и да су по истом плану – за Заверу те исте мржње – то исто садистичко крвављење Србства обавили Павелић и Тито у Другом светском рату… а по завршетку рата, од Завере постављена титоистичка диктатура геноцидом над Србима и ломљењем кичме Србији… и најзад, обнављањем некадашњих антисрбских нацистичких држава растурањем Југославије данашњим настављањем Холокауста над Србима у окупираној Србији…

…све у свему, настављено је наслађивање садизмом брисања Србске Суштине ускрснуле 27 Марта:

Зашто је на пример погром Срба и српских цркава на Косову отетом од Србије био диригован да се догоди – баш марта? Зар није одговор на то на пример порука назови епископа Теодосија баш уочи обележавања осмогодишњице погрома – да је “у свим нашим искушењима већа и јача наша решеност – да останемо своји на своме“?(5) Зар “да останемо своји на своме“ није новотарска “администраторска“ варијација давног мартовског србског “туђе нећемо своје не дамо“? Али… као и свака новотарска варијација Божијег, Вредноте, Духа – ни та варијација није – није огледало нити духовне дубине Србског Веровања у Бога нити иконостас дубине значења Духа Србства васкрслог давног 27 Марта!

А кажем “светачки“ и “свето“ и “Васкрс“ зато што верујем да светиња јесте оно што се чини Чистотом Вере у Правду Божију…

Тиме што је већ пре 27 Марта Завера мржње је унапред одредила своје садистичко наслађивање јецањем жртава – и унапред одредила наслађивање јецањем жртвава будућности – када се рат заврши – и наслађивање јецањем жртава данашњице – Зло обелодањује одговор зашто ће Институт Савета Европе Север-Југ церемонијално титулирати Бориса Тадића баш на дан 27 Марта:

Зашто 27. Марта у Лисабону?

Зато што Завера мржње добро зна шта убија и зато што не пропушта прилику да иживљава свој сладострастан садизам уживањем у јецању!

Зато је савезничко бомбардовање било на Православни Србски Васкрс!

Зато се Џозеф Бајден није шепурио у окупираној Србији – него у Србској православној светињи – у Дечанима!

Зато је амерички Државни секретаријат – забранио америчким спасеним пилотима да сведоче истину на правном линчу Дражи Михаиловићу!

Зато је Бернард Кухнер, окрвављен српским органима, дошао у отету Грачаницу… док су “администратори“ држали у њој затвореног владику Артемија!

Зато је милостиња мржње одликовала Дражу Михаиловића тек пошто је најзверскије убијен!

…зато да наслађују садизам своје мржње према Поштењу Србства…

…јер… иживљавање садизма се – не мења!

Зато мржња Завере забрањује да се данашње истребљење Срба назива Холокаустом – иако јесте “коначно решење“ над Србском Нацијом – зато јер нема садистичкијег наслађивања од наслађивања јавним Холокаустом над Србима и Православљем!

Зато је ликвидиран из записаног сећања Њујоршки процес за поштено суђење Дражи Михаиловићу! Зато су ликвидирани извештаји (debriefings) америчких авијатичара спасених са Прањана! Зато је ликвидиран из сећања извештај Њујорк Тајмса већ почетком априла 1941. да – Срби кољу Хрвате! Уз ликвидацију шта је и зашто Србски Национални Дух учинио 27 марта – ове ликвидације Истине јесу управо најтрагичнији злочини!

Прва церемонијална плакета мржње:

Ето вам ваш Дубоки Поток, ето вам ваш владика Артемија, ето вам ваше Барикаде… да знате, то смо се ми смилостивили да трпимо и њега и вас, али да знате, иако смо вас толико докусурили да се чак више себе и не сећате, зато што смо ваш национални дух и ваше православље и вашу слободу и ваш равногорски антинацизам уништили још 27 марта… зато одликујемо Тадића на тај дан када смо вам уништили памет, сећање и будућност… а ви, да сте иоле промућурни, схватили би колики је ужитак наслађивање вашим беспомоћним копрцањем…

Да ли је тај садизам мржње уклесан као споменица церемонијалног титулирања Бориса Тадића баш на дан 27 Марта?

Верујем да јесте.

Друга церемонијална плакета мржње:

Хтели не хтели, стерали смо вас у ћорсокак… такве никакве какви сте одувек били… ето, сад се пренемажете као да сте положили некакав пријемни испит да вас примимо у вазале… а ко други него ми – ми смо вама недотупавнима разредни старешина који вам парафира основачку ђачку књижицу… а ту смо вам прибележили одређење архитектонике ваше будућности “бескућника“ и никоговића – да пријемни испита значе наше уживање у вашем јецању све док вам не оцврчи спржавање сећања да сте игда постојали!

Да ли је тај садизам мржње уклесан у споменици церемонијалног титулирања Бориса Тадића баш на дан 27 Марта?

Верујем да јесте.

Шта је са Српским народом?

Систематски нам је понижена здрава памет, стварност, прошлост, Црква, интелект… јесте све то, али ми се нешто друго ипак чини важнијим:

Шта је са Српским народом?

Да ли се велики број Срба заиста осећа као да је нико и ништа? Да ли је велики број Срба заиста пресрећан због тога? Да ли тим издајницима… пре свега издајницима самих себе… заиста толико прија подаништво заточених? Да ли доиста заборавише да Србство није препричавање Србства? Да ли заборавише да Срби… док Срби бејаху… живеше Србством… живеше Божију Истину – Слободом… живеше Божију Вредноту – Поштењем Правде?

Ослобођење

Шта је са оном Србском Савешћу, Вером и Поштењем које Србски Народ онако спонтано изрази 27 Марта и васкрсну намучено Србство Равном Гором?

Зашто ми се то чини важнијим? Зато што је одржавање Чистоте Вере и Чистоте Савести – могуће само Поштењем!

А без тога… нема ослобођења! Из простог разлога – зато што без те Србске Савесности самих себе – нема шта да се ослободи!

Међутим… Ослобођење Слободе – није корак унатраг!

Напротив!

Ослобођење Слободе јесте једини корак напред:

Зато јер Слобода Правде јесте једини корак Вечности Божијег Духа који у овоземаљском животу људско биће може и мора чинити и учинити!

А то Ослобођење Србски Народ може учинити само онако како је Србски Народ то учинио 27 Марта, и онако како је то Равногорска Србија учинила Равном Гором!

Мајци…

Док ме је прцвољка Мајка вукла за руку 27 Марта нисам тада знао али данас знам да је Суштина њеног Србског Духа била “туђе нећемо – своје не дамо“, и да је Правда била Суштина и њеног и Духа све те масе Срба!

Мајко, док смо се смрзавали у бежанији на Водну, док су шињели бежали… и доцније, док си стрепела да ће Бугари цара Бориса упасти у наш српски стан у српском Скопљу и поклати нас… и доцније, када је отац побегао из заробљеничке колоне и покупио породице управитеља огледне школе Цар Душан и моје учитељице и када смо, оставивши све, са бошчама бежали у Србију… и када ми је учитељица на једном насипу, док је воз стајао, потписала ђачку књижицу да сам завршио прво полугође првог разреда основне школе… нисам тада знао да ће ми то бити најмилија диплома у животу… али знај да сам, Богу хвала, доцније у животу, срео и сазнао Поштење Равне Горе, и да данас схватам и знам Савест Србства…

Мајко, “Небо је ваздан отворено према људима, но људи су затворени према небу, те гледајући не виде и слушајући не чују“,(6) како то рече драги владика Николај с којим сте ме, прцвољка, шетали по корзоу у Скопљу…

Сећање и Савест и Правда су Божији, то сам, мајко, научио… и хвала ти на Правди 27 Марта, јер Незаборавно Србин… не заборавља…

Опрости, Мајко, и…

…спокој ти и мир души часној.

 

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com

_____________

(1) Под наводницама делови мисли Владике Николаја из “Јеванђеља о Господу Свезнајућем и о човеку без лукавства“, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, 03/03/12, 22:57

(2) “Борису Тадићу награда Савета Европе?“, “Политика“, 03/02/12, 08:22

(3) Исто

(4) “Ко и шта је понижено?“, Часлав М. Дамјановић, Новинар.де, 03/14/12

(5) “Осам година од погрома Срба на КиМ“, VestiOnLine, 03/17/12, 8:04:29

(6) Владика Николај: “Јеванђеље о Господу Свезнајућем и о човеку без лукавства“, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, 03/03/12, 22:57