Вести

Свирач

На последњем конгресу ДС-а, у децембру 2010, био је само један дискутант, што је дало повода Мићуну, као старом демократи, да касније провуче као своју идеју, а ваљда и потребу,

пише Др. Слободан Турлаков, 13.03.2012

***

да у ДС треба да се чешће воде дискусије. Да је успео, видимо – није, јер на последњој седници Главног одобора Демократске странке, у Центру Сава, није било ни једног дискутанта. Иако је на њој било много опредељујућих ствари, а пре свега, како и с ким на изборе. Међутим, ако би се пошло од онога, што две најгласније даме у странци, Триванка и Колунџика, непрестано понављају, да су они сви јединствени и једнодушни у својим мислима, као и њихов шеф, то би те и такве једносмерне дискусије, биле само траћење времена.

Уосталом, да је то тако и никако другачије, види се и по томе, што ни остале две коалиционе странке у власти, нису, тим поводом, држале никакве шире и опширније састанке. А и зашто би, крај толикогодишње сагласности и сарадње. Све остаје по старом, како је већ рекла Јелена Триван. Поготову сада, са кандидатуром ЕУ у руци.

То „старо“ и такорећи „уходано“ омилило се и председници тзв. Парламента, проф. др Славици, те је, пре неки дан, и најавила онако како то већ оне уме: заводљиво и некако стидљиво, умилним женским гласићем, да би она најрадије остала са ДС-ом у коалицији, и са њима у нове радне победе, како на унутрашњем, тако и на иностраном плану, као и до сада.

А зар ту исту жељу није изрекао и њен шеф, како му је мило и драго да је ова влада, у којој се налази и СПС, остварила оно што је ДОС још 5. октобра узалудно најављивао. Обузет том далекосежном радошћу, и у Бриселу, и у Београду, и у Јагодини, пустио је на вољу свом, кажу, лепом гласу, певајући песму „Миљацка“, мада са нашег „националног интереса“, боље било да је певао „Ој, Мораво, моје село равно!“

. Међутим, морао би да се сети, и шта је он и његов СПС учинио, све у заједници са ДС-ом, дабоме и са Г-17, да би то те кандидатуре дошло. Ова није никако дошла као плод дипломатских настојања, већ далеко више са испуњењем толиких судбинских и понижавајућих услова који су ЕУ и САД постављали као неодложне, али и као недоличне за једну самосталну и независну државу. При том, није реч само о Космету, и о свем оном што је по диктату Запада учињено, што нико живи не зна, а морало би о свем том најпре Народна Скупштина да зна, и да она све то одобри, али тако нешто не може се ни замислити. Јер, ми самосталну и независну Скупштину, од народа изабрану, немамо, већ ону коју су, после избора, лидери странака именовали. И према томе, све оно што ради просрпски председник и његова трочлана владајућа коалиција, нема потребу никаквог одобравања, нити пак претходне сагласности, јер је овом Скупштином само умножена њихова персоналност и њихово хтење. Она је тек једна формалност, формалне парламентарне демократије.Чак и у време Тита, неки су се његови посланици, као Зарија Мартиновић и Загорка Пешић – Голубовић, дизали са својим супротним мишљењима!

И шта сад ту има да тражи СПС или Г-17, кад је шеф државе у својству шефа ДС-а недавно, наложио ДС-у, да мора да победи на наредним изборима. Баш тако – наредио. И као узгред, поменуо да ће, пошто сама ДС неће моћи да образује владу, постојати могућност коалиције, али само са оним странкама, које, као коалициони партнери, морају да се слажу са ДС о свим виталним и животним питањима за Србију и за грађане. Дакле, има да буду тек и само филијале ДС–а!

„Ови из­бо­ри има­ју пре­суд­ну ва­жност јер, уко­ли­ко по­бе­де  љу­ди, ко­ји су кре­и­ра­ли де­ве­де­се­те  – на­си­ље над љу­ди­ма, дру­гим на­ро­ди­ма и ре­ли­ги­ја­ма и са­мо­де­струк­ци­ју, мо­гу чи­тав про­цес за­по­чет две­хи­ља­ди­те, чи­та­ву иде­ју европ­ске, мо­дер­ни­зу­ју­ће Ср­би­је, ко­ја ме­ња си­стем вред­но­сти и по­бољ­ша­ва ква­ли­тет жи­во­та, мо­гу по­кре­ну­ти про­цес уна­зад”. … На седници Главног одбора ДС у центру „Сава”, Тадић, који је толико небулоза исказао далеко од сваке памети, затражио је апсолутну мобилизацију чланства ДС, грађанства и интелектуалаца, како би се то спречило.

„Де­мо­крат­ска стран­ка мо­ра да по­бе­ди на из­бо­ри­ма и пред­став­ник Де­мо­крат­ске стран­ке ће и по­сле из­бо­ра опет би­ти пре­ми­јер.  Хо­ће­мо да во­ди­мо по­ли­ти­ку по­ми­ре­ња, са­рад­њу са све­том, али пре­вас­ход­но хо­ће­мо да по­ста­не­мо зе­мља чла­ни­ца Европ­ске уни­је у ко­јој се чу­ва (!) иден­ти­тет свих на­ци­о­нал­них за­јед­ни­ца”, и за­тра­жио по­др­шку за та­кав пред­лог, до­да­ју­ћи да је и „вла­да ДС чи­ни­ла гре­шке, али је оста­ви­ла и де­ла иза се­бе: по­хап­си­ла је кри­ми­нал­це, за­вр­ши­ла са­рад­њу са Ха­шким три­бу­на­лом, из­гра­ди­ла мно­ге пу­те­ве и мо­сто­ве, ре­фор­ми­са­ла вој­ску, кре­ну­ла у ре­фор­му по­љо­при­вре­де и кре­и­ра­ла но­ву ат­мос­фе­ру у др­жа­ви…  а велико је остварење и ово што смо постигли трансформишући наше друштво у грађанско, у коме људи поштују једни друге, сваки идентитет, етничку припадност, религијску посебност, али и политичку различитост… Ср­би­ја, за раз­ли­ку од мно­гих зе­ма­ља у окру­же­њу, оста­је ус­прав­на, чувајући своје по­тен­ци­ја­ле, и зато ће по­бе­да ДС-а на на­ред­ним из­бо­ри­ма, би­ти га­ран­ци­ја тих вредности и у будућности…“

Једва да има смисла коментарисати све ово што је просрпски председник и шеф ДС–а, наложио свом чланству и придуженим странкама, а позвао је независне интелектуалце, да се сви збију око ДС, као јединој гаранцији будућности Србије. Свашта!

Наравно и дабоме, недолично је у „дела“ владе ДС–а, помињати хапшење криминалаца, кад се зна да ни једно криминално дело већих размера није разрешено, већ и зато што су у сва та „дела“ умешане и саме власти; хвалити се „завршетком сарадње са Хашким трибуналом“, кад је тај „завршетак“, са преко 1000 година робије, без веродостојних доказа, удељен само Србима, од којих никога српска влада није узела у заштиту. Додуше, они и нису српска влада, већ „Влада у Србији“. Или, пак, растурање војске, назвати њеним „реформисањем“, кад је усвојена стратегија одбране земље, сва подређена помоћи са стране, тј. НАТО формацијама! Који су то путеви који су изграђени, или су то они мостови са којима су генерацијама ставили камен око врата?, већ о железницама и нема шта да се каже, оне стоје. И најзад, као врхунац плитких обмана, изјавио је да је ова власт „кре¬ну¬ла у ре¬фор¬му по¬љо¬при¬вре¬де и кре¬и¬ра¬ла но¬ву ат¬мос¬фе¬ру у др¬жа¬ви“.

И пошто су српском народу одузели све, од имена и имовине, до права да се брани од вековних непријатеља, па га чак и натерали да сам себе прогласи за злочинце, сад хоће, ведра чела, на изборе, верујући да је народ већ залуђен, да је уверен да ће без њихове власти, неизоставно пропасти. Коначно, пошто је у њиховим рукама, та пресветла кандидатура за ЕУ, да би јој дали и материјалне основе, ових дана одржали су тзв. „Бизнис форум“, на Копаонику, са главном темом – штедња!

Какво лицемерје!

Док је премијер Цветковић, истина, поштено признао „да није остало много простора за економске уштеде“, „кад смо правили буџет претпостављали смо економски раст од 1,5%, сад, пак, смо на становишту да ће вероватно бити 0,5%“… дакле, суноврат… нико, па чак ни лепа, разборита и умна, Јоргованка Табаковић није рекла, оно што је морала да каже: „Каква штедња, Бог вас видео, зар ово тражење путева штедње, није могло да се обави у Београду, већ да се, о државном трошку, запуца чак на Копаоник! Ко ће ову дрскост да плати?“ А ко зна можда то није рекла, пошто је обавештена да је цео Копаоник откупио онај „шећерник од 9 евра“, па можда ће он све то, каваљерски, сада да плати, тј. биће све џабе.

Бре, где год дирнеш провалија се отвори. Где се само нађоше са тим умећем.?!

Додуше, има један који је покрао социјалисте, и на њиховим идејама направио од своје Јагодине, мали социјалистички рај. Али, врага, ни он није сав од црвене фарбе. Писали смо већ о томе, верујући да ће у њему, Србин да превлада. Кад он, ових дана, организовао „теферич“ у Јагодини, за елиту, за све оне који кандидатуром машу као својим – поносом. Наравно, уз обилно пиће и иће, ромску и драгачевску музику, и веселих игара, било је и топ– певаљки, да собом покажу наш најпримамљивији „бренд“ за Европу.

Бре, бре, Палма, шта Вам је то требало. Зар Ваш јагодински социјализам, не обећава више и потребније?! Читајте, мало, Горког: „Сви људи имају црне душе, сви хоће да их мало нарумене“, а Ви хоћете, Палма, пошто сте Јагодину примерно заруменили, сад да је поцрните!

Значи, ни од Палминог локал– социјализма, ништа. Постао је саучесник оних који се веселе на српској несрећи, која може да буде само већа, крај њихове поткупљивости и неспособности.

И док се они веселе, над својим опелом, отворио се још један понор, који је просрпски председник и шеф ДС-а, заборавио да уврсти у онај миришљив траг који остављају за собом.

Образовање!

Има већ неколико година од како је просрпски председник најавио стратегију образовања, везујући је за ЕУ, па дакле и за Болоњску декларацију. Није прошло много времена када је он изразио једну крајње сувислу мисао, по којој смо ми сиромашна земља, и да се ми не можемо такмичити са европским богатим замљама, и да по њиховим стандардима градимо акредитације на свим нивоима нашег образовања. Још прецизније, рекао је да ми школу треба да градимо према нашим могућностима и нашеим потребама. Браво!

Вечни Јован Ристић је поводом покушаја да се вршља по нашем школству рекао: „контрола и прописивање наставног плана и програма у српским школама, то је повреда суверенитета Србије, која као независна држава, власна је давати правац својим школама“. Браво!

На жалост, само једно „браво“ може да остане. Јер, по диктату и контроли нашем образовању се непрестано прописује и план и програм. Молио сам Милицу Арежину, као бившу директорку Прве београдске гимназије, да као стручно и обавештено лице, са свим сазнањима из своје дугогодишње праксе, искаже свој компетентан суд о нашем данашњем школству, за које ми је узгред, рекла да је у катастрофалном стању. Један очајан министар са очајним окружњењем, којима је сада додата још и – наука, у својим јавним наступима, просто нема шта да каже. Школе су оптерећене свакојаким новотаријама, почев од описних оцена за ђаке, до платежних семинара за наставнике, које им држе ислужени професори по ранијим програмима, на „новим“, „проевропским“ основама, иако сами наслови тих семинара немају благе везе са насловима предмета које полазници семинара. Предају својим ученицима! Уз то су школе оптерећене непрегледном администрацијом, која сама по себи је високо коштајућа, док министар просвете непрестасно кука како се мало издваја за образовање. Сем тога нема шта да ради, са својим бројним околним персоналом.

Ових дана, јавио се и ректор Ковачевић, који је изнео да се спровођењем тзв. Болоњске декларацуије стало на пола пута, и сад се стоји у месту, што и није тако лоше, утолико пре што нико живи не зна шта је уопште та Декларација! Колико је процурило у јавност, зна се да су тзв. Основне студије сведене на три године, а ако се жели диплома, онда се мора остати још годину дана на факултету. При томе, остаје једно основни питање; ко је и када скратио наше раније студије на три године, тј. њихов план и програм, и шта се то учи у четвртој години, да би се добила диплома. Ректор нас обавештава да се, због надолазећих иностраних фирми, морају звања наших студената ускладити са звањима, који постоје у образовању тих гостујућих фирми!

Знано је да смо ми и у Србији и у Југославиоји,. између два рата, имали безброј страних фирми, које су запошљавали наше дипломиране студенте, не тражећи од њих да се прилагоде образовању у земљама тих страних фирми! У Италији која није прихватила декларацију из своје Болоње (са најстаријим универзитетом у Европи) задржала је свој образовни систем: средњу школу, лицеје и универзитете, на којима чак нема структовне издељености студија. Неверовано, али истинито, код њих је звање инжењер – јединствено, као и лекар, да би се тек касније, кроз рад специјализовали. Требало би, а не морају. Ја сам сусретао инжењере, опште праксе, као и лекаре. Чак, и ако је земља која припада ЕУ, у оквиру које су министри просвете увели по својој иницијативи, јединствено школовање, јер је и сама привреда и администрација и све остало, јединствено. И шта ће бити са тим јединством, ако се ЕУ уруши? На једном заседању неког европског форума, које је расправљало о спроводљивости Болоњске декларације, француски учесници, нарочито, истицали су да увођење Болоње није полазило од локалне траддиције и локалних потреба, што је један од постојећег узрока хаоса. На том заседању наш је предсатавник изнео предлог нашег Богословског факултета, да се сви ранији докторати укину и да се наново полажу по прописима Болоње!!! Аман!

Образовање које је једно од темељних опредељења будућности сваке земље, почев од забавишта до универзитета, мора да на сваком степену добије верификацију одређених државних установа, пре но што се уведе у праксу, па и тада остаје под контролом разних државних комисија, како би се установила ваљаност донесених одредаба. Кад су „ови“ дошли на власт, све су одмах променили или боље рећи растурили. Од нашег школства које је имало своје одсјаје широм света, до дана данашњег, они су немилосрдно растурили, учинили га немуштим и нултим, тако да се више и не зна шта се учи и зашта се учи.

Проспрски председник је на недавном састанку „балканске трилатерале“, на Јахорини, опет потегао питање писања заједничке историје, као залогу помирењења и добросуседских односа! Пре свега, с којим правом, баш као што је Црној Гори предлагао заједничка дипломатска представништва, ради штедње. Чудо да није предложио и заједничка председништва Република, која би штедња, поготову за Србију, била непрегледна. Мада би било боље и саветније, баш у погледу побољшања међусуседних односа, да се у Србији онемогућава обучавање „револуционара без насиља“, који су по извештају др Вучковића из Подгорице,, сгигли већ и у Црну Гору! А вероватно и у Русију.

Слободан Турлаков