Вести

Kurdistan

Nikome nije nepoznato da su Zapdne sile koje su razbile Srbiju donele usmeni dekret o tome da je „Kosovo jedinstven slučaj“ (zbog zločina „srpskih snaga“

Dragan Vidaković, 11.03.12

***

koje je predvodio izgleda najveći zločinac posle Drugog svetskog rata, a možda i uopšte) te da ne može biti model na koga se neka manjina ili pokret mogu pozivati, naravno ako Zapadne demokratije ne kažu drugačije-kao u slučaju naftom bogatog južnog Sudana. To je, po ko zna koji put ponovljeno i u intervjuu ambasadorke Meri Vorlik za Novosti: „SAD smatraju da je kosovska nezavisnost specijalan slučaj i da ga ne treba tretirati kao presedan za druge situacije.“ (1)

Život međutim ne priznaje dekrete moćnika i uprkos njima sledi prokrčene staze, a Kosovo je jedna od njih, ma kako sila želela da to ne bude tako, što se očituje recimo na primerima Osetije, Abhazije, Pridnjestrovlja, izgleda i Libije, sutra možda već mnogih od onih zemalja koje su se utrkivale da priznaju Kosovo, kao recimo Turske, koja pravo koje priznaje kosovskim Albancima ne priznaje Kurdima. Jasno je da nikakva priča o jedinstvenom kosovskom slučaju neće moći da obuzda kurdske težnje za samostalnom državom, a time i cepanjem Iraka, podrazumeva se.

Naravno lako je Americi koja svoje probleme rešava na „specifično demokratski način“. Ali šta je sa njenim satelitima? Imaju li oni uopšte predstavu sa čime se igraju protivpravnim cepanjem Srbije i priznanjem nezavisnog Kosova. Trenutno, recimo, ne izgleda čudno što ga je Austrija priznala, ali je zaprepašćujuće da je to učinila Italija.

Da ne pominjem „Ligu za Sever“, ali kako sad Italija, recimo, da objasni Južnom Tirolu da se on i dalje zove Alto Adiđe, kad Alto Adiđe hoće da ode od maćehe (Italije) i da se vrati majci (Austriji). (2) I ne treba pri tome Tirolci evra da plate maćehi Italiji-kako je zovu . Po presedanu Kosovo Italija je priznala da je ogromno srpsko bogatstvo postalo vlasništvo neke druge zemlja i što bi za Južni Tirol važilo drugačije. Zašto bi Tirol učestvovao u vraćanju svog udela u dugu prezadužene Italije kod ni kosovski Albanci po italijanskom odobrenju ne učestvuju u vraćanju dugova Srbiji koje ona plaća po preuzetim kosovskim obavezama.

Ali i Austrija je morala da misli unapred da je sagledala da postoji (iako mala) verovatnoća da se Tirolci sa obe strane granice ujedine u jednu novu državu Tirol, čemu iz moralnih razloga ne bi smela da kaže reč protiv, jer se cepanjem Srbije unapred odrekla prava sprečavanja vlastitog cepanja, ako još uvek ne živi u zabludi da nešto što važi za stanovnike jedne regije ne važi za ostale samo zato što sila kaže da je tako.

Makedoniji kako vidimo sledi kosovski scenario, što je svako sa minimumom zdravog razuma oduvek znao, za razliku od skopskih političara koji su sasvim van pameti poverovali da priznanjem nezavisnosti Kosova nemaju obaveza da Albancima u zapadnoj Makedoniji daju isto ono što su priznanjem nezavisnosti rekli da pripada Albancima na Kosovu.

Šta reći za engleske političare koji su bili vrlo aktivni u satanizaciji Srbije i stvaranju i priznanju kosovske državnosti a sada bi „srcem i dušom“-kao Kameron, da se bore protiv istog prava Školtanđana danas, Velšana sutra i jedinstvene Irske jednog dana. Ili će svima da pričaju neosnovanu priču da je Kosovo jedinstven i specijalan slučaj i da postizanje prava datih kosovskim Albancima ne važi za njih samo zbog toga jer tako kaže sila. O Foklandima da ne govorim. Oni koji ginu za stenovite i surove Foklande hiljadama milja daleko i tvde da su po cenu rata njihovi, otimaju srce srpske države i duhovnosti, pitominu i župu i ogromno materijalno bogatstvo.

Kako je mogla Belgija da prizna nezavisno Kosovo a ne dopušta isto pravo Flamancima. Zašto da nešto što je dobro za Albance nije dobro i za Flamance. Zar je moguće da su toliko verovali u apsurdnu tvrdnju o jedinstvenom i neponovljivom slučaju. Imaju li bar malo zdrave seljačke logike mozgovi koje vode države koje samo što se nisu raspale.

O nesrećnom Baseskuku ne treba trošiti reči. Pao je toliko nisko izjavom „da su u njegovom životu najviše ponižavajuće one godine od kada je predsednik države, a posebno poslednjih pet,“ (1) zaboravljajući da doda da je baš on najviše ponizio Rumuniju i Rumune tom sramnom izjavom i zabadanjem Srbiji krivog noža u leđa nasred još licemernije Evrope, baveći se sramotnom alhemijom prizvođenja Rumuna od Vlaha ucenjujući Srbiju, pored Crnog mora, jedinog rumunskog prijatelja..

Predsednik koji ne vodi računa o aspiracijama Mađara u Erdelju, predsednik za koga su godine vođenja zemlje ponižavajuće, šparta privatno istočnom Srbijom, meša se u crkvene odnose, asimiluje stanovništvo druge zemlje na njenoj teritoriji (što je nezabeleženo) i laže ga da ga može usrećiti onaj kome je najveće poniženje vođenje sopstvenog naroda.

Nema dakle nikakve osnove uverenje da Kosovo neće biti presedan na koji imaju pravo da se pozovu svi, a ne samo oni kojima to sila odobri. Međunarodno pravo mora imati iste aršine za sve ili ne postoji. Treće nema. Treće je samo gola sila, ali nijedna sila nije do veka.

Dragan Vidaković

(1) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:369609-Meri-Vorlik-Necemo-izbore-na-severu-KiM

(2) http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Milijarde-evra-za-nezavisnost.sr.html