logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Религија, Србија, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Преузето    1.114 пута прочитано    Датум: 26.02.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Чињеница је да се у данашњем времену највећи злочини чине у име слободе народа и тобожњег хармоничног саживота.

Aутор текста Архимандрит Симеон; понедељак, 19 јул 2010 17:47

+++

Разнородне окупаторске снаге бивају називане мировним снагама, док многобројни народи уздишу под чизмом „цивилизованих“ окупатора. Једна таква повест одиграва се већ 11 година у Србији, чега смо сви ми сведоци. И нажалост, као у свакој жалосној повести, иза тога се крију разнородни „Ефијалтиси1“, који да би испливали на површину у тешким временима, не оклевају да издају заједничке принципе и идеале, и да учине кошмарним живот својих сународника.

Једна таква повест изложена је овде. У тексту који следи наведени су поводи због којих сам постао жртва прогона, из политичких разлога и ради верских убеђења, у својој земљи, Србији, који су и истински узрок због којега сам био у притвору у Грчкој.

Био сам секретар и Архијерејски заменик Епископа рашко-призренског Артемија, дакле свештено лице, истовремено задужен са конкретним обавезама црквене природе, које ми је поверио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије (реч је овде пре свега о Косову и Метохији, које се налази под управом мировних снага УН – НАТО).

Епископ Артемије је одлукама СПЦ од 11.2.2010. и 2.5.2010. удаљен из своје Епархије. Заједно са њим данас је прогоњено и монаштво Епархије рашко-призренске (већ је њих стотинак било принуђено да напусти своје манастире) од стране „врха“ СПЦ, због разлога црквене природе. Паралелно са овима, међутим, присутни су такође и веома снажни политички разлози, које ћу у наставку укратко изложити.

Као што је познато, 1999. године НАТО је бомбардовао Србију. Услов за прекид бомбардовања био је повлачење српске војске и српске полиције са Косова и Метохије у року од 11 дана. То се и десило. Са одласком српске војске и полиције протерано је и 250.000 Срба. Косово и Метохију данас контролишу шиптарске снаге, уз њих постоје и снаге КФОР-а, које међутим помажу устројство друге шиптарске државе на Балкану.

Резолуцијом Савета Безбедности УН Србима је дата могућност да се брину о заштити своје културне и духовне баштине на Косову и Метохији, тј. дата нам је могућност, да сами бринемо о обнови од стране Шиптара срушених српских светиња. То је био, између осталих, један од фактора који је довео до стварања и нарастања проблема, сукоба, подела…

Током свих ових година спроводи се терор од стране шиптарског елемента уз прећутну сагласност, нажалост, европских и других снага у оквиру међународног војног и цивилног присуства на Косову и Метохији, против преосталих Срба и српске духовне и културне баштине (цркава и манастирa). Врхунац терора био је Погром изведен 17-18. марта 2004. године, наочиглед најсавременије наоружаних и обучених војника КФОР-а, са последицом да број порушених цркава и манастира достигне 156.

Европска Унија је затим понудила новац за обнову, уз захтев да у обнови учествују и рушитељи храмова Шиптари, поданици новостваране шиптарске државе на Косову и Метохији, под једнаким условима са страдалним Србима. То је најпре био театар апсурда: муслимани и безбожници да буду плаћени да обнављају православне цркве, које су исти они претходно својим рукама порушили. To, међутим, представља и пример потпуног националног понижења. Осим тога oтвара могућност да српске светиње постану „косовска“ баштина и власништво, културно наслеђе једне новостворене државе, протектората НАТО-а и Америке, која би осим трговине белим робљем, наркотицима и људским органима, могла тако да покаже и своје средњевековне „косовске“ споменике(!), једне државе која тражи привидно законити разлог постојања, осим „права“ оружја и НАТО-а.

Постојани циљ Запада у овом подручју био је и јесте стварање независне албанске државе на Косову и Метохији (у суштини протектората Запада). Данашња прозападна Влада Србије, иако се за унутрашњу употребу јавно представља као да не жели да призна независност Косова, у суштини, међутим, својим политичким деловањем (изјавама и делима) приступа „меком“ признању, са циљем да постане члан ЕУ. Преосвећени Епископ Артемије, ми његови сарадници и српски народ са Косова и Метохије супротстављали смо се и супротстављамо се овoм поданичком ставу Владе.

Преосвећени Епископ Артемије створио је све неопходне претпоставке како би се обнова српских светиња спроводила под српским вођством и надлежношћу. Овај став довео нас је у сукоб са Владом и са Западом (Америка, ЕУ, НАТО), који је деловао лукаво на штету српских националних, политичких и црквених интереса. Запад међутим није успео да надјача неустрашиви борбени карактер Преосвећеног Артемија и зато су прибегли светом архијерејском Синоду СПЦ, како би преко њега покушали да Епископу Артемију наметну своје планове.

Тако је дошло до прогона (постоји паралелно и прогон због верских убеђења, о чему ће бити речи мало касније) Епископа Артемија и свих који су му помагали, као и мене лично.

ПОЛИТИЧКО ГОЊЕЊЕ

Навешћу само неке од управних мера које су предузете против Епископа Артемија и његових сарадника од стране Српске Цркве, која у овом случају делује у изврсној сарадњи и договору са Државом и њеним органима.

1) Антиканонско и безаконо уклањање Епископа Артемија са катедре Епископа рашко-призренског и одузимање свих пастирских и управних надлежности у Епархији рашко-призренској одлукама светог Синода СПЦ (13.2.2010) и светог архијерејског Сабора (2.5.2010), без суђења и без пружања могућности да се брани пред измишљеним оптужбама и клеветама које су изнете. Уследила је затим и одлука којом је изгнан из Епархије рашко-призренске без могућности да борави у њој (оно што су годинама тежили а нису успели да постигну Шиптари, НАТО, УЧК, постигнуто је овим одлукама, тј. прогон Епископа Артемија са Косова и Метохије).

2) a) Проглашавање мене за кривог чак и у истражном поступку, који је у потпуности усвојио кривичну пријаву Српске Цркве без даљих испитивања. Тенденциозно и безаконо издавање међународне потернице против мене, са јединим доказом како постоје „основане сумње“ да сам оштетио интересе СПЦ. Због тога сам се oбратио Уставном Суду Србије а захтевом за укидање међународне потернице.

в) Флагрантно деградирање моје личности срамоћењем и изругивањем кроз медије (штампане, електронске и телевизијске) као неморалног и душевно поремећеног. Због тога сам био принуђен да поднесем тужбу против три штампана медија и једног Епископа (Атанасија Јевтића) као крајње средство одбране.

г) Наставак мог кривичног гоњења иако су ме сведочења сведока пред Судом у Београду, укључујући и сведока оптужбе, ослободила од сваке кривице. Сам сведок оптужбе (свештеник Родољуб Чолаковић, 29.4.2010) изјавио је пред Судом да, иако не постоје никакви докази против мене, придружује се продужетку мог кривичног гоњења. И српско Судство је то прихватило!!

д) Одбијање српских Судских власти да прихвате мог овлашћеног адвоката да ме заступа као бранилац у гоњењу које је предузето против мене након кривичне пријаве поднете од стране светог Синода СПЦ (19.2.2010, кривичну пријаву потписао је Митрополит Амфилохије).

ђ) Тендециозно продужавање и одуговлачење истражног поступка од стране Суда у Београду. Од 19. фебруара до данас током истражног поступка није учињено ништа више од испитивања четири сведока. Није наређено вештачење за утврђивање истинитости оптужби које ми се стављају на терет, и то са циљем да би се што више продужио судски поступак, како би наставиле да фигурирају оптужбе које ми се стављају на терет и да се тако у свести јавности створи утисак о мојој кривици. Тако се у мом случају наставља пракса тоталитарних режима, која подразумева јавно срамоћење и дуготрајно држање осумњиченог у притвору пре суђења, како би јавно мњење формирало став да заиста постоји кривица осумњиченог.

3) Одлазак монаштва из Епархије рашко-призренске због њиховe солидарности са националним и црквеним деловањем Епископа Артемија. Пражњење манастира на Косову и Метохији има као неизбежну последицу њихову „албанизацију“, имајући у виду и да ће српски народ, који је налазио подршку и ослонац у стабилном и чврстом ставу монаштва, неизбежно због ових промена напуштати заветну земљу.

4) Притисци на српски народ од стране црквених и државних власти да прихвати уклањање Епископа Артемија са катедре Епископа рашко-призренских (види додељивање Епископу Артемију награде за Видовдан 2010, а затим њено одузимање под притиском закулисних радњи од стране државних и црквених власти).

ЦРКВЕНО ГОЊЕЊЕ

1) Последњих година у СПЦ постоје новотарске теолошке струје које се супротстављају предањској Православној Теологији и црквеном животу, и којих су, нажалост, заступници и представници поједини Јерарси СПЦ.

Преосвећени Епископ Артемије и ми његови сарадници покушавали смо да богословским аргументима објављиваним у часописима и књигама извршимо богословску критику и да укажемо на теолошка скретања у овим теолошким струјањима.

Овакве оштре телошке разлике испољавају се у приступу темама као што су, рецимо, везе Српске Православне Цркве и Папске „цркве“, или у односима Православних и Муслимана.

У том циљу објављено је више радова који су се супротстављали екумeнизму, новачењу у вери и језичким реформама у Цркви. У међувремену у једном периоду био сам главни уредник епархијског часописа „Свети Кнез Лазар“ који је чврсто и недвосмислено изражавао наше антиекуменистичке и отачке ставове.

2) Током више претходних година нашао сам се у оштрој супротности по црквеним и теолошким питањима са веома моћним Епископом у СПЦ Атанасијем Јевтићем, дугогодишњим професором на Богословском факултету у Београду. Већ више година он предњачи у деловању против мене. Врхунац тога било је јавно вређање и срамоћење моје личности преко телевизије и осталих медија током последњих 5 месеци са крајњим циљем мога деградирања и утицања на јавно мњење, како би се у наставку достигло до судских пресуда против мене. И све то док сам се у Грчкој налазио у притвору чекајући одлуку грчког Судства о мом изручењу.

3) Додатни елемент у црквеном прогону који трпим је превођење са грчког и мој потпис на међуправославном документу „Исповедање вере против екуменизма“, који није био по вољи групи Јерараха СПЦ. Треба приметити да је oвај текст потписан од стране Епископа Грчке, Бугарске, Србије итд, од стране игумана многих манастира и од стране великог броја свештеника, монаха и лаика у Грчкој и у другим земљама.

У суштини постао сам мета зато што сам довео у сумњу, уз помоћ теолошких аргумената, богословску потврђеност увођених новачења и тако сам директно и јавно угрозио богословску опремљеност и ауторитет њихових носилаца, као што је претходно поменути веома моћни Епископ Атанасије Јевтић, али и неки други Јерарси (Амфилохије Радовић, Иринеј Буловић, такође професори Универзитета), који деле његове ставове.

Због свега претходно изнетог инсцениране су против мене оптужбе за тобожње финансијске злоупотребе и канонске преступе, које су затим довеле до покретања црквеног и грађанског судског поступка против мене.

За сада је окончан процес пред црквеним Судом, који ме је, након антиканонског суђења казнио троструком казном(!) (рашчињење, размонашење и одлучење), иако свештени Канони Цркве предвиђају као највећу казну само рашчињење (упадљива је острашћеност и мржња против мене).

Такође, суђено ми је у одсуству, и пресуђено ми је у одсуству, док сам се налазио у притвору у Грчкој чекајући Одлуку Врховног Суда Грчке о мом изручењу.

Што се тиче грађанског Суда, свети Синод СПЦ поднео је кривичну пријаву против мене Вишем Суду у Београду не приложивши ни један једини доказ до сада (види сведочење свештеника Чолаковића 29.4.2010, представника Синода СПЦ и сведока оптужбе против мене).

Јасно је да је постојао смишљени и организовани покушај мог моралног и физичког уништења, прљање моје части и угледа, којој се међутим не види крај, с обзиром да је и сведок оптужбе и представник СПЦ свештеник Чолаковић изјавио да, иако не постоје докази против мене, не одустаје од мог кривичног гоњења. И српско Судство, које је од почетка подржало неодрживу оптужницу, наставља да ме гони без доказа.

Чему, питаће се неко, сва ова превара, уз сарадњу чак Цркве и Државе? Коме желе да се додворе? Који су мотиви? Коме служи све ово? Одговор нам даје специјални изасланик ЕУ и шеф Цивилне канцеларије на Косову и Метохији Питер Фејт (чији је задатак спровођење Ахтисаријевог плана и што брже устројење новопроглашене „државе“ Косово), који је поздравио промену става СПЦ према својој јужној српској покрајини. Говорећи о стању на Косову и Метохији пред Међународним Одбором Европског Парламента 22.6.2010, Фејт је изјавио: „Транзиција СПЦ према умеренијем приступу на Косову је такође још један позитиван помак“ (http://www.eusrinkosovo.eu/?id=20&n=39).

Ако ово није политички прогон, шта је онда?

Ако бих дошао у Србију свa поменута безакоња добила би привид законитости. Моји гониоци би озаконили одлуке црквеног и грађанског Суда против мене и ја бих се нашао презрен, незаштићен и заборављен од света у некој мрачној и влажној ћелији српских затвора, једне привидно демократске земље, чији, међутим, судски систем није успео да пређе из стадијума тоталитаризма у стадијум демократије.

Закључујући, желео бих да приметим да тамо где се жртвује истина зарад тренутних интереса, било од стране Државе било од стране Цркве, тамо се дешавају злочини на терет заједнице или појединaца, као у случају Епископа Артемија, његових сарадника, монаштва и мене лично.

 

Архимандрит Симеон (Виловски)

1. Ефијалтис је издајник за време битке код Термопила, 480 г. пре Христа. Као заједничка именица „ефијалтис“ на грчком значи – ноћна мора, кошмар. [назад]

 




8 коментара у вези “Подсећамо: Архимандрит Симеон: Зашто ме гоне”
  1. Osim mnogobrojih zlocina koji se neprestalno javno cine nad obespravqenim i nezasticenim SRBskim narodom, od tajnih vlada iz senke, a koji su zamaskirani u omot “demokratije i slobode” zlocine sada cini nad vjernim narodom Svetog Save i SPC. Ona zbog novotaraca, komunista, papista, ekumenista i globalista gubi nebeski sjaj Crkve Hristove, a sve vise dobija zemaljski sjaj lazne crkve iz Jovanovog Otkrovenja.

    Zato blago svkom onom SRBinu koji se udostoji da postrada u odbrani Boga, istine i pravde Njegove, u odbrani SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, i da ne klone duhom svojim. U ovoj borbi izmedju sinova Bozijih i sinova ljudskih, izmedju Istine i lazi, Pravde i nepravde pobjedice samo oni Bogu vjerni a SRBstvu odani sinovi i kceri Svetog Pravoslavlja koji izdrze do kraja. Zato radujte se i veselite se Visokoprepodobni oce Simeone, jer zbog pretrpljenih progona i svakih lazi na vas izrecenih od ekumenista, komunista, papista, globalista i novotaraca, vecna nagrada od Gospoda Vas ceka. A M I N!

  2. Архимандриту Симеону честитам имендан – Преподобни Симеон Мироточиви.

  3. Срећан имендан Архимандриту Симеону – Преподобни Симеон Мироточиви на многаја љета .Велики Стефан Немања ,чију је владарску реч свак безусловно слушао, и од кога су стрепели народи и цареви поставши монахом служио је монасима светогорским узоритим примером кротости ,смерности ,доброте и молитвености.

  4. Nek’ je srecno sviju SRBa slavlje cuvaj Boze Sveto Pravoslavlje, radi molitvi Svetog Simeona Mirotocivog, osnivaca SRBske drzave i blagorodne loze Svetih Nemanjica. Sveti Simeon sa svojom zenom Anom ostavio je SRBskom narodu dva najveca dara na ovome svijetu: SRBSKU DRZAVU i Bogom danog svoga sina SVETOG OCA naseg SAVU.

    Da nije bilo Stefana Nemanje, u monastvu Bogom proslavljenog Svetog Simeona Mirotocivog, da nama SRBima stvori SRBsku drzavu, pitanje je da li bi danas uopste i bilo SRBa. Tako je nama Sveti Simeon Mirotocivi podari tjelo (drzavu) a njegov sin Sv. Savo nama je podario Svetosavsku dusu nasu, sa kojom se jedino moze stici u nasu Svetu nebesku SRBiju!

  5. Ништа ме не чуди овај прогон високопреосвећеног Владике Рашко Призренског Г.Г. Артемија и његовог секретара Архимандрита оца Симеона од стране власти ове и овакве јадне Србије.
    Од када је Србима после “ослобођења” наметнута република као уређење са неписменим бандитима на власти све је некако постало вештачки и држава и С.П.Црква (све је налик на …) зато се и десио “амерички” раскол у цркви.
    Од тада је у држави уведено начело (премиса) кривице за свакога а посебно србе и од тада се увек и стално у свим сверама живљења МОРА ДОКАЗИВАТИ НЕ-ВИНОСТ!
    Док је у уређеним земљама ствар таква да се МОРА ДОКАЗАТИ ВИНОСТ (кривица) јер је заступљена претпоставка (премиса) да је СВАКО НЕВИН док се недокаже супротно.
    Ако свако ово узме увек у обзир неће му бити потребно појашњење за сваку чудну друштвену појаву међу Србима и у држави.
    Јер је то уведено да би нама, као неспособним и неписменим, странци помагали при сваком суду о свему и о свакоме, и то иде чак дотле да би нам они и судили ако њима то некад одговара.
    Нажалост такво стање се не мења на обичним изборима већ само и искључиво ратом и то грађанским. Али и то може да буде прокоцкано јер увек ће странци наћи начина да окупе око себе онај шљам и отпад од србства са којим би поново покушали да нам доведу неког новог Тита.

  6. Hriscanska moralnost je na “0″ u Srbiji! Jer da je vladar na celu drzave moralan, on sebi nikada ne bi dozvolio da “bude prodana dusa”, zbog sebe i svoje casti, a kamoli zbog naroda i duznosti prema njemu i Bogu!
    A ovako, sta imamo!? Imamo neljude, necasne nistake na vlasti, lopove sa punim dzepovima koji nemaju nikakvih skrupula…samo da se nafatiraju! Sa druge strane imamo vladare sveta koji uredjuju “mic po mic” svet kako im odgovara otimajuci i iz ociju cupajuci oholo sve sto namisle u svojim satanskim umovima…

    Taj soj samo Sveta Liturgija zeze i satire – NISTA VISE! Zato su se i ustremili da je uniste.

    Zaigrala nam je mecka pred vratima i u domovima nasim samo zbog Bogoostavljenosti. Nema molitve…ne cuje se, ne dopire do Prestola Bozjeg! A molitva je ta koja priziva Blagodat koja nas pak ogradjuje od svakoga zla. Zato su nama satanski sinovi stalno igrali pred ocima “sarenim lazama” (trpali filmove, pop muziku, modu pusenja cigareta kod zena i svake druge dusegubne gadosti)nudeci nam zlo kako bismo zaboravili “spasonosno dobro” i necasnim parama kupovali necasne ljude i medije da bi jos vise vrteli “sarene laze” i zavodili zblanute mase u sopstvenu propast. Sto vise zblanute mase – to manje molitve i na kraju potpuno ovladavanje jednim narodom.

    I kakve tu pravde moze biti???!!! – Od koga???!!!

    Vladiku Artemija prvo okrivise i isterase i rascinise da bi se otpocelo sa cerupanjem Kosova a posle polako kilavo kao rastezanje neke burleske od prikupljanja dokaza, ha, ha, fatamorganskih dokaza, kojih niti je bilo niti ce biti…ali, dok se kilavi sa njihovim trazenjem jel’te, Kosovo ode pa-paaaa…

    To su pozorisne predstave, zabave…u kojima igraju zivi ljudi a sluze za zabavu krvoloka iz loza…Bukvalno – oni se zabavljaju svojom rezijom pozorisnih komada i koreografijom na tlu naroda i narodnosti koji im smetaju.

    I uzivaju i grokcu i hrane se patnjom i tugom i nesrecom…

    I o kakvoj tu pravdi moze da se govori i o “premisama” da su svi nevini dok se ne dokaze suprotno?! Price za malu decu. Toga nema jos od kada isterasmo turke iz Beograda – odmah su na njihovo mesto dosli satanisti iz loza koji su rezirali srbsku javnost i zivot naroda srbskog uz pomoc izdajica i petokolonasa do dana danasnjeg…

    Pokajmo se i vratimo molitvu u nase domove, vratimo se sebi i Bogu da nas ne bi progutala jeziva tama tudjinska…za uvek.

  7. Slomljeni smo kao narod! Bili smo tanak prutic umesto da budemo snop pruca udruzeni sa pravoslavnom bracom. Ko moze na ovom svetu da opstane sam…?
    Ali za to odvajanje od pravoslavne brace dobru je ulogu i u svoje vreme odigrao Vuk Karadzic. On je zavrsio dobar posao – “..sad imate “pismo” sto ga niko nema!!!” “Blagos vama Srbi.” A posle je sve islo “na tenane”…guranje na vlast vodja koji su vodili “samostalnu” i nezavisnu politiku…???!!! Nezavisnu OD KOGA?! Od svoje brace u Duhu Svetom. Ali su zato postali zavisni od nebrace…Eee, kada bi dao Bog da postanemo svesni mnogih mahinacija, ne bismo iste greske pravili.
    Bojim se samo, da nam se sada i sva istina sveta otkrije ne bi imao ko da je primi i shvati…
    Propali smo…
    Obmanuti.
    Obmanuti sopstvom – sopstvenom gordoscu uma, bez ikoga, “u se i u svoje kljuse”, cak i bez Boga…dogurasmo do stratista svoje drzave/istorije/duhovnosti.
    Da li je dno dna dotaklo srbstvo ili ima jos…ko prezivi, pricace.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo