logo logo logo logo
Рубрика: Свет, Технологија, Друштво    Аутор: новинарство    910 пута прочитано    Датум: 3.02.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Papa Benedikt XVI je upozorio da virtuelna prijateljstva ne mogu da budu zamena za realan ljudski kontakt, ali eto... Moderno je moderno..

Crkva nema ništa protiv interneta i virtuelnih društvenih mreža, čak ih i koristi u svom radu, ali joj i te kako smeta kada moderne tehnologije odvedu i vernike i sveštenike na pogrešan put.

29. 01. 2012. 03:36h | Press

***

“Kako je divno kada si žalostan ili neraspoložen i kada u svako doba možeš pronaći utehu preko interneta. Verujte mi, vaša me stranica leči i daje mi snagu. Ovo mi je spasonosno, posebno u trenucima kada mi je u životu zaista teško. Na Prostor Duha najdraže mi je da odem pre spavanja i sa tim mislima zaspim”.

Ovo je komentar vernika iz Splita, jedan od mnogobrojnih koji ljudi svakodnevno ostavljaju poruke na portalu Prostor Duha, veb stranici Katoličke crkve u Hrvatskoj. Portal postoji već sedam godina, a ideja je krajem prošlog veka nastala u Irskoj, gde su sveštenici pokušali da internet iskoriste u širenju hrišćanskih ideja.

U ime Oca, Sina i Svetoga duha – Enter

Misionarenje preko savremenih sredstava telekomunikacije nije retkost i koriste ga skoro sve religije sveta. Sve više je i samih sveštenika koji otvaraju profile na Tviteru ili Fejsbuku, i koji društvene mreže koriste za širenje jevanđelja i crkvenih poruka. S druge strane, postavlja se i pitanje koliko je sve to “bogougodno”, odnosno može li “sajberliturgija” da zameni versku službu u hramu. Da li smo preko interneta bliži Bogu ili smo u eri opšte globalizacije, potrošačkog društva i širenja instant kulture pronašli još jedan način da stvarni život zamenimo virtuelnim.

Da li smo preko interneta bliži nebesima?

Po ovom pitanju jedinstven stav nemaju vernici, ali ni sami sveštenici. Dok jedni prema digitalnoj industriji gaje gotovo mesijanske ideje, drugi i danas na računare i sve što je u vezi s njima gledaju kao na veliko zlo savremenog čovečanstva. Ipak, većina sagovornika “Presa” smatra da nije sporno šta se koristi već, prvenstveno, način na koji se to čini. Jer, jedno je kada se internet, Skajp, Fejsbuk ili Tviter koristi za misionarski rad, duhovne razgovore ili za obaveštavanja parohijana o crkvenim aktivnostima, a sasvim drugo je, kako je nedavno zapazio arhimandrit Gavrilo, iguman manastira Lepavina, kada neki od pojedinih sveštenika, na istoj toj mreži, iznose političke stavove, koriste “slobodnu terminologiju”, lajkuju grupe poput “Ko tebe grudvom, ti njega ledenicom” ili se, recimo, protive promenama u Libiji.

Protiv korišćenja društvenih mreža u misiji crkve je i upravnik Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija Arhiepiskopije beogradske-karlovačke prezvitor Oliver Subotić, a još više penzionisani profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Dimitrije Kalezić.

- Religija je odnos, odnos između ljudi, odnos između čoveka i Boga – kaže Kalezić za “Pres”. – U digitalnoj industriji imate mehanički odnos, odnos između čoveka i mašine, i ma koliko verovali da nam to koristi u uspostavljanju veza između ljudi, ne shvatamo, u stvari, da smo time sve otuđeniji i usamljeniji. Svako ko se obraća Bogu putem kompjutera može to da učini i na livadi, u šumi ili na ulici, ali ništa od toga ne može da zameni učešće na samoj svetoj liturgiji.

Ako može gromobran, može i Internet

Međutim, psiholog Žarko Trebješanin kaže da javnost često ima predrasuda prema crkvi kao prema nečem retrogradnom, pa se verovatno i zato sa čuđenjem gleda na učešće sveštenika na Internetu ili na nekoj od društvenih mreža.

- Ne vidim razlog zašto crkva ne bi koristila i takva tehnološka dostignuća, kad već na hramu postoje gromobrani, kada crkva koristi sva elektronska pomagala, odnosno kada već ide u korak sa naučnim dostignućima – pita se Trebješanin. – Naravno, uvek se može postaviti pitanje da li će se jedan sveštenik, recimo na Fejsbuku, ponašati primereno svom zvanju i ulozi koju obavlja. Međutim, ako je neko nedoličan na društvenoj mreži, isto tako može da bude nedoličan i na ulici, pa čak i u samoj crkvi.

Način na koji se pojedina tehnološka dostignuća koriste sporan je i za sociologa religije Mirka Đorđevića. Prema njegovim rečima, na samom početku SPC je bila veoma nepoverljiva prema elektronskim medijima i tom načinu komunikacije. Vremenom je to prevaziđeno, internet i društvene mreže se masovno koriste u radu sveštenstva, ali se u međuvremenu, po njegovom mišljenju, otišlo predaleko.

- Problem je nastao kada su pojedini sveštenici, pa čak i neke eparhije, omogućile svojim vernicima da se mole preko mobilnog telefona, pa čak i mogućnost da se na taj način ispovedaju – kaže Đorđević. – A znamo da je ispovest dubok, intiman čin, koji se može obaviti isključivo u neposrednoj vezi sa sveštenikom. Osim toga, na talasu opšte klerikalizacije, mnoge od takvih usluga su postale i komercijalno veoma isplative, što ne smatram dobrim.

Kod katolika biznis cveta

E, nemojmo da smo bezobrazni - ne gledaju sestre na internetu to što svi gledamo, nego čitaju molitve vernika...

I dok se u redovima SPC i dalje vode rasprave o tom pitanju, Rimokatolička crkva nema mnogo dilema. Još otkako je njen poglavar papa Benedikt XVI dao blagoslov za aktivnosti društvenog umrežavanja, pohvalivši mogućnosti koje društvene mreže pružaju, posao je procvetao. Iako je sam papa upozorio da virtuelna prijateljstva ne mogu da budu zamena za realan ljudski kontakt, samo u Hrvatskoj, na stranici Isusovci.com, više od hiljadu ljudi svakog dana ispisuje svoje molitve.

“Prema statističkim podacima, najjači smo po rastu posetilaca u ovoj regiji, ali i u nekim zapadnim državama. Pristupaju nam naši ljudi sa raznih kontinenata i svako je dobrodošao, jer na našoj stranici može naći podsticaje, bez obzira na to koje je vere”, pohvalio se pater Miroslav Čadek iz Osijeka, zadužen za sadržaj ove stranice.

Očigledno da u crkvi ima mesta i za kandilo i računar. Ono što tradicionalne vernike i te kako može da zabrine je samo jedno pitanje: šta je sledeće?

 

preuzeto sa portala VESTI




3 коментара у вези “Pope, ajd’ na Fejs da lajkuješ “tvit””
  1. Crkva ce biti prisiljena da sve vise koristi internet i druga tehnicka dostignuca kao sredstvo za sirenje Jevandjelja, crkvenih poruka i za brzu komunikaciju sa svojim vjernicima. Medjutim, internet nikada nemoze da zamjeni sluzbu u crkvi niti Boziji blagoslov koji dolazi na vjerni narod Boziji preko svestenika, a ne preko interneta i telefona.

    Zato grese svi oni svestenici koji bolesnicima citaju molitvu za ozdravljenje preko telefona, ili koji preko interneta primaju ispovjest od vernika, i zatim preko telefona ili interneta daju njima “razresenja” za njihove pocinjene grehe. To nije po zakonu ili kanonima Pravoslavne Crkve Hristove, u kojoj se molitve nemogu da citaju preko telefona zbog toga sto na licu mjesta nema svestenik kao izvrsioca obreda niti ima subjekta – pravoslavnog hriscanina nad kojim se obred vrsi.

    Zato takva praksa nikada nije bila prisutna kod Svetih Otaca Crkve, niti kod starijih svestenika nasega vremena, nego je takva praksa prisutna samo kod novotaraca, kao izdajnika Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja. Umjesto takve prakse koja nije nista drugo nego svetogrdje, svaki svestenik treba sam cim cuje da je neko bolesta da ode i posjeti i obidje bolesnika,i zatim da mu predlozi da mu ocita molitve i da ga pomaze uljem za ozdravljenje. Ako je bolesnik u nesvesnom stanju, svestenik molitve moze da ocita sa odobrenjem njegovih srodnika ili po svojoj savjesti bez icijeg odobenja.

    Znaci, verni preko telefona i interneta mogu svestenicima postavljati pitanja i dobijati od njih potrebne savjete, ali svestenosluzitelji nikada nemogu preko interneta i telefona davati ili djeliti blagoslove vernom narodu ili obavljati Svete Tajne, molitoslovlja i druge obrede kada je poznato da crkva svojim zakonima jasno propisuje da svestenik kao izvrsioc obreda i pravoslavni hriscanin kao primaoc ili subjekt Svete Tajne np. krstenja, vencanja, ispovjesti i drugih crkvenih svestenoradnji moraju da budu licno prisutni na licu mjesta kao razumna fizicka bica u svesnom stanju, da bi tako Hristos Duhom Svetim preko svestenika osvetio i blagoslovio np. hranu na trpezi.

    Prema tome savremena tehnicka dostignuca u koja spada telefon i internet i dr. bice od koristi crkvi i svestenicima kao i vjernom narodu Bozijem samo onoliko koliko se njihova tehnicka dostignuca pravilno koriste u pastirskom radu. Uvijek se treba i mora posebno obratiti paznju na privatnost, da nikada ne procuri i javnost da ne sazna za necije probleme ili tome slicno. Na taj nacin najbolje se sprecava zloupotreba interneta na sablazan i stetu cijele crkve.

    Vatreni branioci upotrebe tehnickih dostignuca u privatnom zivotu tvrde da je prko interneta moguce danas i seks voditi, sto je samo djelomicno tacno jer to nije fizicki seks u onom smislu kakvim ga je Bog stvorio za rod ljudski, da se “covjek mnozi i napuni zemlju i vlada njome” vec prividni ili lazni seks koji sa pravim fizickim seksom nema nista zajednicko. Zato takava vrsta seksa nije blagorodna i Bogom blagosloven. Takav seks jeste veliki GREH, isto kao i vrsenje ispovjesti preko telefona.

    Isti je slucaj i sa svestenicima koji u crkvi zastupaju satansko misljenje i luciferovu podvalu da se preko telefona i interneta mogu da citaju molitve, vrse ispovesti i tako dalje. Oni u stvari takvim svojim misljenjem, stavom i radom CINE SVETOGRDJE i sluze vjernom narodu Svetog Save i Gospoda naseg Isusa Hrista samo na sablazan!

    Prema tome u ljudskom zivotu od prvostepene vaznosti jeste kako covjek koristi savremena tehnicka dostignuca u koja spadaju telefon i internet, jer sve ima svoju dobru i losu stranu. Zato samo do svestenika i vjernika stoji a ne do telefona i interneta kako ce mi najnovija tehnicka dostignuca da koristimo u nasem zivotu, na svoju koristi, ili na svoju stetu. Telefon postoji u raznim vidovima vec godinama ali nikada do sada, sve do ovih nasih nesretnih dana, do pojave novotaraca u crkvi Hristovoj kao izdajnika Boga i SRBstva,nikada nisam cuo da je bilo kada i bilo gdje, bilo kojem svesteniku i onom najgorem na pamet palo da preko telefona cita molitve i vrsi ispovesti svojih vernika?!

    Zasto je to tako? Kakav je to djavo unisao u nase danasnje mlado svestenstvo? To je zbog toga sto su stari svestenici imali u sebi straha Bozijeg, a on je pocetak mudrosti Bozije. Danasnje svestenstvo vecinom se Boga ne boji jer u Njega i neveruju a naroda svog ne stide jer ga ne postuje. Zato stare svestenike nikada Duh Sveti nije bio napustio,i pored njihovih najvjerovatnije mnogih sagresenja. Zato djavo nije mogao starim svestenicima razum da pomuti, kao sto je danas slucaj sa ovim nasim mladim svestenicima od kojih su mnogi razum izgubli.

    Mladi svestenici (cast pojedincima za koje neznam) vecinom zive raskalasno i po nacinu svog zivota puno se ne razlikuju od bezboznika sa kojima se druze: jedu, i piju. Takvim svojim nehriscanskim ponasanjem i nacinom zivota oni su otjerali blagodat Boziju i Duha Svetoga od sebe, i zbog toga postali lak plen za djavola i druge necastive sile koje njihov um pomutise tako da oni vise neznaju ni sta pricaju, ni sta rade, ni kako zive.

    Stari svestenici za razliku od mladih popova uvijek su bili spremni da odaju hvalu Gospodu Bogu svome. Mladi popovi vaspitani u ekumenskom duhu satanskom na Boga vise i ne misle. Zato Boga i ne spominju niti se sa njime hvale. Oni znaju samo da masu i da se hvale svojim diplomama sa rimokatolickih i protestanskih jeretickih fakulteta zaboravljajuci pri tome da njihove diplome nisu svedocanstva njihove poboznosti niti znanja niti potvrde i svedocanstva njihove vjernosti Bogu i odanosti SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju.

    Zato Gospode pomiluj i spasi SRBski narod svoj od laznih vladika i laznih hriscana, od laznih popova i laznih vernika a od javnih neprijatelja Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja uz tvoju pomoc sacuvacemo se i sami. Amin. Boze daj!

  2. Мене чуде литургије преко ТВ-а. То би стварно требало забранити. А и исповјест би ваљда требала да буде тајна, а не да оператери слушају шта корисници телефона причају.

  3. Tadicu, po crkvenim zakonima to je zabranjeno.Ali je nesreca u tome sto se novotarci, papisti, ekumenisti, komunisti i globalisti crkvenih zakona vise ne drze. Oni su crkvene kanone davno “objesili macku o rep”!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo