Вести

С лева на десно, о.Славко Пајовић, о.Миливој Мијатов, и њихови наследници, о.Душан Ђукић, о.Драган Стокин

Браћо и сестре пред нама се налази шокантно откриће о дуплим аршинима Вл.Иринеја Бачког и заташканом криминалу који се одиграо и одиграва у његовој епархији.

Фејсбук Група „Истина је само једна – Владика Артемије“

+++

Није нам циљ да се бавимо личним гресима бачких свештеника него да покажемо дупле аршине Владике Иринеја Буловића. 2004. године све парохије епархије Бачке добиле су распис од владике Иринеја о криминалним радњама(са све признаницама и потписима), о.Миливоја Мијатова и у мањој мери о.Славка Пајовића.

Владика Иринеј оптужио је своје свештенке да су крали и вршили малверзације са гробним местима на Суботичком Православном гробљу, које је у власништву СПЦ. Наиме, они су продавали гробнице по ценама које је одређивао о.Миливој, тако да су многи осетили црквени криминал на својој кожи у тренутку туге и бриге око сахране својих најмилијих, давајући и до 1000 тадашњих марака и швајцарских фрнанака за гробно место.

У распису је наведено да је узурпирано 70 гробних места која су продата, иако су о.Миливој и о.Славко служили у Суботици 10 година, где се сигурно упокоило више од 70. православних душа.

Људи из окружења владике Иринеја претпостављају да овај распис није уследио као казна због почињених радњи о.Миливоја, већ због бруке коју је доживео вл.Иринеј када му је велечасни Копиловић јавио да су на његово питање, да ли су добили стипендије од РКЦ(око 4000дм), српски православни богослови одговорили да немају појма о каквим се стипендијама ради.

Извор близак вл.Иринеју претпоставља да је о.Миливој украо(рука му се позлатила) римокатоличке стпендије за наше богослове и да је то био главни разлог покретања овога процеса. Зли језици тврде да није било тога блама пред Копиловићем да би се и данас продавале гробнице по Суботици.

После само два месеца владика Иринеј „по казни“ премешта о.Миливоја у Нови Сад. Многи свештеници у Новом Саду питали су се каква је то казна када се оптужени свештеник поставља за пароха у Саборној цркви у Новом Саду, на шта им је речено да ако га преместе у Вилово и Гардиновце неће имати одакле да врати новац(директор покраде предузеће, а онда га поставимо за генералног, да лакше могао вратити паре).

Ту се сага не завршава, недуго после тога о.Миливој постаје старешина Алмашког храма, највеће цркве у Новом Саду где и данас служи.

Шлаг на торту било је додељивање напрсног крста новом протојереју-ставрофору Миливоју Мијатову за Ђурђиц ове 2011 године. И то у присуству бискупа Ђаковачког на литургији пре 10так дана (о чему следи посебан албум).

Владика Иринеј поставља нове свештенике у Суботици(одане екуменисте) о.Миодрага Шипку, о.Драгана Стокина, о.Ђорђа Димића, на Палићу о.Душана Ђукића и у Александрову о.Гордана Увалића (заговорника новог календара), којима наређује да се ствар заташка, што они и чине.

Народ брзо сазнаје за ову бруку и са правом пита где је новац, на шта им Суботички свештеници говоре да ће све бити враћено Владици, док народ остаје у чуду питајући „Што да враћа Владици када није од њега украо?“

О.Миливој и о.Славко слепо су послушни владици Иринеју, и од почетка су учествовали у екуменским сусретима и заједничким молитвама са римокатоличким клирицима на молитвеним осминама (погледати прилог на дну овога текста и фотографију).

Почетком прве деценије 21 века, у цркви Вазнесења Господњег у Суботици, као ђакон служио је Горан Миловановић, млад ревностан човек, који је врло брзо покупио симпатије верника у тој парохији.

За време једне „осмине“ ђакон Горан(из протеста што су фрањевци дошли и стали испред певнице на солеју Православног храма), кадећи храм и вернике није окадио јеретички клир у њиховим одеждама.

Видевши све из олтара, а бојећи се да ће паписти то пренети вл.Иринеју, о Миливој вербално напада ђакона са речима „Како те није срамота, ми кадимо и стоку, а камоли католички клир“, на шта му ђакон говори антологијске речи: „ТО ЈЕ ТАЧНО, АЛИ СТОКА НЕ РОПЋЕ НА БОГА“.

Ту почиње голгота овога ђакона, који после друкања о.Миливоја остаје без посла, на ивици егзистенције са женом и двоје деце. Буквално остају на парчету хлеба, а некада остану и без њега. Супруга због такве ситуације напушта Ђакона, и породица се растура.

Вл.Иринеј га ставља под епитимију која је трајала годинама. Из страха од вл.Иринеја, друге владике нису смеле да приме овога ђакона у свој клир, иако се ђакон Горан селио до Тимочке до Жичке епархије где је на крају био вероучитељ и ђакон,оболео и одакле је пензионисан у 4 деценији свога живота, а данас живи од пензијице у Јагодини.

Постављамо јавно питање о.Ивану Цветковићу промотеру екумено-новотарских јереси на ЖРУ поуке, да ли се од те његове љубвеобилности сетио свога суграђанина и брата Ђакона Горана Миловановића и посетио га са неком понудом, или макар речју утехе? Поставља се питање зашто је овај скандал стављен под тепих? Зашто је о.Миливој унапређен у старешину Алмашког храма и у протојереја ставрофора? Зашто се у епархији Бачкој одавно зна да само полусвет може доћи за архијерејске намеснике, владикине секретаре и старешине већих цркава?

Да ли од свега тога владика има личну корист, и да ли свештеници епархије Бачке могу било шта радити без његове дозволе?

Да ли је све дозвољено на путу екуменизма и јединства по сваку цену? Напомињемо да о.Миливој, а посебно о.Славко нису убеђени екумено-новотарци и да су све радили само под претњом Црквених власти оличених у владици Иринеју и његовим гласноговорницима о.Владану Симићу и о.Јерониму Ковиљском(будућем владици).

О.Миливој спада у генерацију која је завршила Богословски факултет пре новоатарских учења(рођ.1956), и на њему се показује истинитост речи владике Николаја да и зарђала жица преноси струју, јер заиста је бепрекорно служио литургију.

Са свим горе наведеним чињеницама, о.Миливој спада у 15 бољих свештеника еп.Бачке.

2006.године Архјерејски намесник Бечејски о.Стојан Билић оптужен је да је вршио малверзације са новцем црквеног хора. Владика Иринеј који је алергичан када се помене проневера његових 25% бруто прихода (поред свега што им је дао: свете тајне по свом ћефу, и све са икона), одмах је о.Стојана послао на казну на „метанисање и послушање“ у манастир Ковиљ(затвор од месец па на више, за свештенике који згреше по владикином расуђивању).

О.Стојан знајући какве свештенике Владика воли, пред својим колегама извео је малу мелодраму говорећи: “Драги владико, ваше Преосвештенство морам да вам се захвалим на овој казни, која је од мене направила бољег човека.Хвала Вам“.

Видевши о каквом се полтрону ради, Владика Иринеј га је одмах поставио за Архијерејског намесника НОВОСАДСКОГ! И поред тога што је изазвао подсмехе код својих колега, и поред тога што има само средњу школу, о.Стојан је постао архијерејски намесник(ПРВИ НОВОСАДСКИ!!!) који се(уз врхунског полтрона и полуписмене друкаре секретара Владана Симића званог „глиста“), не одваја од Владике. Каже наш народ „И над попом има Поп“, а у епархији Бачкој то би значило „И над полтроном има полтрон“.

Недавно је Епархија Бачка доживела тектонски поремећај(о чему смо писали у првом албуму „Криминал у Бачкој(епархији)“. Поред промена о којима смо писали, са места Арх.намесника о.Стојан је премештен за старешину, а на његово место доведени су као намесници Новосадски Бранислав Мркић студент без средње богословске школе, и Милош Ловрић намесник сомборски у раним тридесетим годинама.

Одмах се међу Новосадским свештеницима чуло „Какви су тек ови, када овога наслеђују“. Своје друкаре владика Иринеј никада не заборавља, па је о.Стојана поставио за стерешину, ни мање ни више него Саборног храма у Новом Саду, унапредивши га у ПРОТУ!! (Постављен је на место о.Мидорага Андрића који је смењен због проневере или рекета од по 20.000 евра које мора да исплати сваки од три смењена свештеника).

Листа свештеника са криминалним радњама у Еп.Бачкој је дуга, али је још дужа са прогањаним свештеницима који су сметња на путу екуменизма и криминалних активности.

Дипломирани теолог о.Бранислав Игић са 4 деце остављен је без хлеба, јер су му после 4 парохије за 4 године утврдили „прљаве сасуде“.Данас таксира по Новом Саду. о.Раде Шовљански пензионисан, најшколованији свештеник епархје Бачке, дипломирани теолог и магистар права о.Исидор Шијачић дискредитован као неко ко је „сексуално искористио“ 4 жене у олтару, од којих су се 3 после удале за будуће свештенике, итд итд итд.

Позивамо надлежне органе да провере горње наводе, утолико више што се ради о проневерама од више десетина хиљада евра, за шта је доказ распис који је добила свака парохија Еп.Бачке а који је прошао кроз деловодне књиге.

Да ли вреди поставити питање ко је овластио о.Владана Симића (КОЈИ ЗАТАШКАВА КРИМИНАЛ СВОЈЕ ЕПАРХИЈЕ) секретара еп.Бачке да у инсценираном процесу против владике Артемија и архимандрита Симеона проверава књиге о обнови „фиктивних објеката“ који и данас стоје обновљени?

Где су административне мере код оваквих стварних проневера и хаоса у вођењу једне од најбогатијих епархија СПЦ? Да ли икад можемо очекивати да све горње наводе,провери и објави Блиц и други национални медији? Колико има Зорана Грујића у свакој епархији, и да ли је свима све опроштено и дозвољено докле год су на путу глобалне религије на челу са „првим епископом града Рима“?

ПРИЛОГ:

Екуменисање о. Миливоја и о.Славка ПРЕ 12 ГОДИНА:

Godina: VI Broj: 2 (52) Subotica, februar (veljaca) 1999.

Katolički list Zvonik osnovali su svećenici Hrvati Subotičke biskupije 19. rujna 1994. godine u Baču, u sjeni zvonika franjevačke crkve iz 13. stoljeća, te je po tom najstarijem zvoniku u našoj biskupiji list i dobio ime.

MOLITVENA OSMINA ZA JEDINSTVO KRSCANA

Molitvena osmina za jedinstvo krscana odrzana je u Subotici od 18. do 25. sijecnja na tradicionalan nacin, ali ove godine i u sve tri nekatolicke Crkve. Na molitvama se svakodnevno okupljao velik broj vjernika.

Neka se siri ljubav, neka se ispuni Isusova zelja – da svi budu jedno! Ovim je rijecima prec. Beretic, suboticki katedralni zupnik zavrsio ovogodisnju molitvenu osminu i priblizio srca molitelja izvoru jedinstva – Bogu.

U Godini pomirenja

I ove godine su se vjernici razlicitih krscanskih Crkvi okupljali na zajednicku molitvu po subotickim crkvama. Novina je bila samo u tome da je ove godine molitva bila u i u sve tri nekatolicke crkve, tj. pravoslavnoj, evangelickoj i reformatskoj, dok je prijasnjih godina uvijek bila u samo jednoj od tih crkava. Organizatori su ove godine odlucili uciniti ovako jer je za katolike ova godina i Godina pomirenja, pa je ovo bilo ocitovanje zelje za pomirenjem i zarce molitve za jedinstvo.

Molitvena osmina odrzana je pod geslom: „On ce prebivati s njima, oni ce biti njegov narod, a On ce biti Bog s njima“ (Otk 21,3).

Svecano u pravoslavnoj crkvi

Na svim molitvama za okupljene vjernike je svakako bilo i dirljivo i poticajno kad su u reformiranoj i evangelickoj crkvi culi da propovijedaju katolicki svecenici, a u katolickim crkvama njihovi pastori. Osobito svecano bilo je u pravoslavnoj crkvi, u nedjelju 24. 01. gdje se na Vecernju molitvu okupilo oko 200 vjernika razlicitih krscanskih crkava grada. Prigodnu homiliju odrzao je paroh Slavko Pajovic, a o „bogosluzju Vecernje“ u Istocnoj Crkvi govorio je zupnik Ehmann Imre na madjarskom jeziku, dok je zupnik Andrija Kopilovic okupljenim vjernicima govorio o temi dana: „Ja sam Alfa i Omega, pocetak i svrsetak“. Na kraju ovog molitvenog susreta sve je pozdravio i svima zahvalio paroh Milivoj Mijatov, koji je izrazio zelju da ovakav molitveni susret bude u njihovoj crkvi svake godine a ne samo svake trece kako je to do sada bio obicaj.

Фејсбук Група „Истина је само једна – Владика Артемије“