Политика и Правосудни систем
Поводом такозване реформе правосуђа и начина поступања Високог савета судства, и пре полетања Минервине сове, јер већ смо довољно видели,
У Београду 19. jануара 2012. године
***
Српско адвокатско друштво је слободно, а сматрамо и дужно, оценити:
1.Уместо ренесансе правног система добили смо његову агонију. Добили смо једну маскараду система правне заштите која је грађанима и правним лицима сада теже доступнија, а по квалитету уназађенија, до те мере да у својим виталним тачкама систем судске заштите права више скоро и не функционише.
2. Тај неславни подухват реформе правнички свет Србије је грдно обрукао, бројне судије силно застрашио, а поверење грађана и страних инвеститора у независност и самосталност судија скоро потпуно урушио.
3. Правда је основ владавине и мајка Права, па, увођењем у правни поредак тзв. сета нових правосудних закона, особито малоправничког Законика о кривичном поступку који негира начело материјалне истине и окривљенима ускраћује право да сами и слободно бирају браниоца, а адвокатима ускраћује егзистенцију, Србија клизи ка земљи владавине неправа и судске неправде, а судска неправда је смртни грех Права.
4. Начин устројства и поступања Високог савета судства, као врховног органа заштите независности и самосталности судова и судија претворио га је у његову супротност, што у држави заснованој на владавини права, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима, изазива несношљиву правну нелагоду.
Како је све до сада виђено sapienti sat, то је за почетак нужно да реформатори народу упуте извињење и поднесу оставке.
Потом би ваљало одмах поништити све одлуке тзв. реформе и све вратити у пређашње стање, укључујући и мрежу и организацију судова и тужилаштава, па на бази струке, науке и искуства, целу процедуру спровести изнова.
Јер, како беседи знаменити нам Валтазар Богишић, наш учитељ „Што се грбо роди, вријеме не исправи“.
СРПСКО АДВОКАТСКО ДРУШТВО
Председавајући скупштине
Душан Д. Братић, адвокат
У Београду 19. jануара 2012. године
Илустрација и формат текста новинар.де
SRBija je danas postala ruglo sveto u svakom pogledu pa tako isto i po pitanju pravosudja koje su tajni vladari iz senke preko domacih izdajnika Boga i SRbstva prilagodili svojim potrebama, da bi tako u ime DEMONOKRATIJE sto lakse vladali i plajckali SRBe, koji su postali roblje Novog svetskog poretka i bez rbskih lanaca na sebi.
Zato treba kao prvo na izborima menjati sadasnju izdajnicku vladu Borisa Tadica, koja poput kukulja u zlatnoj psenici sprecava bilo kakav oporavak i istinski napredak SRbije, a zatim uvesti nezavisni sudski sistem koji ce svoju uzvisenu i odgovornu sluzbu u drustvu da obavlja slobodno i nezavisno od bilo koga, ni po babi ni po stricevima vec po pravdi Boga Istinitog.
Kada SRBski narod bude sazreo za istinske promene u svome drustvu, on ce tada izroditi NOVE LJUDE koji ce biti sposobni da sami resavaju svojim znanjem i snagom novonastale probleme u SRBiji, stvarajuci takav drustveno politicki sistem koji ce odgovarati potrebama gradjana SRBije, a ne potrebama stranih osvajaca. SRBija i pored toga sto je sada zahvaljujuci Tadicu i oktombarskim „promjenama“ bacena na koljena ima snage za istinske promjene, jer „oras ti je vocka cudnovata, zube slomi njega ne polomi“!
Протече већ 5 година како је Високи савет судства Уставом уведен у судски систем. Закон о Високом савету судства је преписао неке уставне одредбе и детаљније уредио ову институцију. Уставни закон за спровођење Устава је прописао рокове и уредио још нека питања у вези ове институције. А каква је пракса? За рокове нико није марио, па ни Народна скупштина РС („подсетник“ о томе сам више пута објавио у коментарима). Конституисање првог састава ВСС је незаконито извршено 06.04.2009. у режији министарке Маловић и „чувеног“ Бошка Ристића, иначе јединих легалних чланова сталног састава ВСС (другог по реду). Први састав никада легално није конституисан, тако да опште безакоње имамо почев од 06.04.2009.г. По одредбама УСТАВА и ЗАКОНА није било могуће конституисање ВСС пре него што се изаберу свих ОСМОРО изборних чланова (од укупно 11). Дана 06.04.2009. било је изабрано само ПЕТ. Ната Месаровић, вршилац дужности председника Врховног суда Србије од 09.03.2009. НИЈЕ била члан по положају (јер она НИКАДА није била председник Врховног суда Србије, а само је ОН био члан ВСС по положају). Наши правни бургијаши, мудријаши, мешетари и комедијаши добро су знали да председник и вршилац дужности није једно те исто. Ната Месаровић је незаконито изабрана 30.11.2009. за председника Врховног касационог суда (суда који није ни постојао, у време када још себе није била изабрала за судију ВКС, а сина унапредила). Конститутивну седницу првог састава ВСС по прописима је могао да закаже само председник Врховног суда Србије кога Србија није имала 06.04.2009. Министарка Маловић је заказала и седницу ВСС и седницу ДВТ за дан 06.04.2009. и извршила „конституисање“ оба тела ради обављања послове „техничке“ природе (под овима је извршен реизбор судија и инсталирање судија по вољи политичких странака на власти). Почев од 06.04.2009. све одлуке ВСС су незаконите, што за последицу има да је и стални састав нелегитиман и нелегалан. Горе поменути које сврставам у чланове правосудне мафије инсталирали су своје судије и у Уставни суд (након опструкције његовог рада у трајању од преко годину дана) и овај им даје политичку подршку у образложењу одлуке „Савељић“. Уставни суд сматра да ВСС није суд (што је само делимично тачно, имајући у виду да одлучује о реизбору судија), где правно потпуно неприхватљиво изједначава ВСС са легислативом (Народном скупштином) и да зато ВСС НЕ МОРА да одлучује у ПУНОМ саставу. Поменутим мудријашима и правосудној мафији овај став одговара. Али, када треба да се СНИМА ток седница ВСС, за шта се заложише свих ШЕСТОРО СУДИЈА, онда политичари Ристић, Маловић и Месаровић хоће да ВСС буде СУД само код већања и гласања (да би посао обавили тајно). Ристић је чак запретио да ће напустити рад у ВСС ако се седнице буду снимале (или стенографске белешке водиле). Тако су наши мудријаши дошли до закључка да ВСС као СУД може у непотпуном саставу да ОДЛУЧУЈЕ (тајно већање и гласање). Само лакрдијаши у праву могу сматрати легалним учешће Месаровићке, Маловићке, Ристића и Ћирића (овај је нелегалан члан све време) у одлучивању о приговорима против одлука које су у првом степену донели. ОНИ СУ СЕ МОРАЛИ ИЗУЗЕТИ (да морала имају). Посебан куриозитет ових правних громада (а заправо анонимуса са више него скромним правничким знањем и општом културом) је рачунање (наводно) уздржаних чланова првог састава ВСС као гласова ПРОТИВ (усвајања приговора судија). Само због онога што учинише судијама за прекршаје ваљало би да кривично одговарају.
Никола Косановић, адв.