Вести

Lavrov i Klinton

Kad medved napadne u planini nikada ga čovek- povlačeći se, neće dovesti pred vlastitu kuću. Ili će se odbraniti na neki način, ili će zaštititi čeljad okončavši život daleko od kuće.

piše Dragan Vidaković, 19.01.2012

***

Zapad je napao Rusiju čim je prodani Gorbačov razbio SSSR. Umesto da to razume, Rusija je saučestvovala sa ostalim članicama SB UN u zavođenju surovih sankcija srpskoj sirotinji, koje ni malo nisu pogodile ni političare ni kriminalce, već naprotiv. Naravno da je Rusija znala da je predsedavajući SB UN, da bi sankcije mogle biti zavedene, sakrio dokument koji je potvrđivao da je Srbija ispunila zahteve UN o povlačenju vojske iz Bosne, u vreme dok je Hrvatska nesmetano harala Bosnom.

Početku bombardovanja SRJ Rusija se suprostavila energičnim okretanjem Primakovljevog aviona (koji je leteo za Ameriku) ka Moskvi i Jeljcinovim praznim pretnjama navodnim okretanjem ruskih raketa ka evropskim prestonicama. Sramni Černomirdin je na kraju odlučujuće pomogao Ahtisariju da slomi srpski otpor čime je bio potpuno otvoren put bekstvu Rusije sa Balkana i predaji Srbije Zapadu.

Politička volja preko milion i osamsto hiljada građana Srbije je juna 2001. u lisicama zatvorena u Haški tribunal-sud SB UN, koji je dakle osnovala i Rusija i time veoma odgovorna za sve što se tamo desilo i dešava, tako da je Lavrovljevo konferisanje sa stranim novinarima u Moskvi dosta iznenađujuće.

Između ostalog Lavrov je rekao da „da Međunarodni tribunal u Hagu treba zatvoriti, jer je politički pristrasan.“ (1) Naravno da Lavrov zaboravlja da je o tome strogo moralo da se vodi računa onda kad je Tribunal osnovan, da su pravila po kojima će on raditi morala biti unapred definisana. Danas plakati nad sudbinom Srba i lamentirati nad tragedijom Šešelja i Miloševića ima malo smisla jer je Tribunal u potpunosti ispunio ono za šta je osnovan. Ili je sve to samo izrečeno zbog očiglednosti da će Tribunal odlično poslužiti i za Rusiju ako se posreće namere Zapada.

Lavrov je recimo, posle šest godina, našao za shodno da podseti da je u Hagu u ćeliji umro Slobodan Milošević iako su lekari i advokati molili sud da mu se obezbedi neophodno lečenje. Prema bosanskim muslimanima odnos je sasvim drugačiji, njih oslobađaju – objasnio je bez okolišanja Sergej Lavrov. (1)

Da su osnivači suda u Hagu bili željni prava i pravde gonjenje svih zlikovaca je morao da bude imperativ, a medicinska zaštita na smrt bolesnog optuženika je morala da bude na najvišem nivou i nikada zatvorenik ne bi umro u ćeliji, jer je to nedopustivo i u primitivnijim društvima a kamoli pred sudom osnovanim pod pokroviteljstvom vodećih svetskih sila.

Milošević je naivno pisao ruskom ministru inostranih poslova vapeći za pomoć i Rusija-koja ga je pritvorila između ostalih, je to pitanje morala da iznese pred SB UN a ne da Lavrov sada prepričava ko je tada molio za lečenje. Za lečenje pritvorenika se ne moli. To je obaveza, zakonska i moralna onih koji su čoveka pritvorili.

Lavrov zna i da se”neki procesi odlažu do beskonačnosti”, ali zaboravlja da se oni odlažu i u ime Rusije te da pritvoreniku kome je urađena intervencija na srcu nije mesto u pritvorskoj jedinici već u bolnici.

Rusija je takođe katastrofalno pogrešno smatrala da će predajom Gadafija zasititi apetite Zapada, što se naravno nije desilo, već je došlo do toga da se izmeni red poteza i iznenađujućom silinom udari na direktan cilj-Putina, što je svakome bilo odavno jasno da će se desiti, osim onima koji su o tome trebali da vode računa dok su redom, više od decenije, vukli pogrešne poteze, dovodeći “mečku” pred vrata Rusije.

Da stvar nije nimalo naivna vidi se po tome što je za novog ambasadora SAD u Moskvi postavljen Majkl Mekfol, ponosan što je u Putinu još 2000. “prepoznao drugog Miloševića” (2)

Što je još zanimljivije Mekfol je autor stotina antiputinovskih članaka i knjige „Nezavršena revolucija u Rusiji: Političke promene od Gorbačova do Putina“, koja je izašla još 2001. godine.

Zapanjujući je opis tragične svetske budućnosti koju u „Polisi rivju“ još 2002. godine nepogrešivo slika Mekfol: “Zavođenje slobode zahteva u početku obuzdavanje, a zatim i likvidaciju sila koje se slobodi suprotstavljaju, bilo da su to određena lica, pokreti ili režimi“

Putin zna kako je, bez ikakve ruske pomoći, završio prvi Milošević. Ni drugi, ni treći Milošević zasigurno ništa bolje neće proći i ako se upusti u borbu, ako se ne preda odmah, ima li ideju kako da izbegne već viđene tragične scenarije onih što „zavode slobodu“, što dehumanizuju i satanizuju. O surovosti zavođača slobode nema potrebe da se piše, sve je to dobro poznato i viđeno.

I na kraju još nešto da čovek ne poveruje: Govoreći o odnosima Moskve i Vašingtona, Lavrov je naglasio da je “hladni rat završen” i da dve države nisu na pragu nove trke u naoružanju, ali da ne razume američke motive za razvijanje protivraketne odbrane na granicama Rusije.

Ako ministar inostranih poslova Rusije ne razume tako očiglednu stvar onda stvarno nema nade a time ni ljutnje što nisu bili u stanju na vreme da shvate da je sve što se dešavalo u Srbiji, Iraku, Avganistanu i severnoj Africi- Miloševiću, Sadamu, Mubaraku, Gadafiju, samo bila priprema terena za Rusiju, za Putina (i Kinu, naravno)

Dragan Vidaković

(1) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.html:362430-Lavrov-Hag-surov-prema-Srbima

(2) http://www.standard.rs/majkl-mekfol-%E2%80%93-ponosan-sto-je-jos-2000.-u-putinu-prepoznao-drugog-milosevica.html