Вести

Prota Petar Radoš

Srbi Perta i Australije oprostili su se u četvrtak od prote Petra Radoša, posebne ličnosti koja je obeležila celu jednu epohu – od nastajanja Srpske pravoslavne crkve u Australiji do današnjih dana.

+++

Protojerej stavrofor Petar Radoš preminuo je u Pertu, uoči praznika praštanja, ljubavi i radosti Božića, u 89. godini života, u sredu, 4. januara. Sahranjen je na srpskoj parceli groblja u Karakati.

Za prisilno penzionisanog protu Petra Radoša kaže se da je bio čovek primeran u pravdi i mudrosti. Ovaj sledbenik vere i nade, u danima kad se našao u stanju beznađa, pred pretnjom od strane većih i moćnih, plenio je pažnju svojom neustrašivošću i neodstupanjem pred poteškoćama, opasnostima sa kojima se susretao u životu.

Prota Radoš je, uzdanjem u Boga, posedovao čudnu snagu i energiju. Iako zadešen zlom sudbinom, kada su pred njim bespravno zaključana vrata i izmenjene brave crkve, koju je u teškim uslovima života, zasukanih rukava razbijajući kamen i gaseći kreč gradio, nije gubio nadu i veru u krajnju pobedu dobra.

Sredstva za izgradnju crkve Sv. Save u Hajgejtu odvajao je od svog petnaestogodišnjeg rada i skromne bolničke plate. Pred kraj života, stojeći ponizno pred vratima svog, a sada zaključanog i za njega nedostupnog hrama Božjeg, obratio se predsedniku CŠO pitanjem: „Kako ću ja u crkvu, i gde da se molim Bogu?“ Na sveopštu žalost i zaprepašćenje prisutnih, usledio je gromoglasni odgovor: „K’o svi ostali, nedeljom u crkvi!“.

Stvaralačka dela prote Radoša, priznala je i kraljica Elizabeta koja ga je 1977. godine nagradila jubilarnom srebrnom medaljom. Ne tražeći slavu za sebe, našao se na listi počasnih i najzaslužnijih građana zemlje u kojoj živimo i bio odlikovan ordenom Australije (Order of Australia).

Ruski vladika Alfonsije je daleke 1952. godine u mladom Petru uočio ambicioznog, izvanredno sposobnog pravog duhovnog vođu, pa ga je 13. decembra iste godine rukopoložio u sveštenički čin.

U periodu od 1965. pa sve do 1990. godine, ruska crkva se nalazila u nezavidnom položaju i bez sveštenika. Na zahtev vladike Feodisija i zahvaljujući proti Petru Radošu, u ruskoj crkvi su otpočela bogosluženja na kojima je činodejstvovao, a i više od toga, tu je upoznao i svoju životnu saputnicu Dobrilu i taj je susret krunisan venčanjem.

Postao je i glavni inicijator za prikupljanje novčanih sredstava za izgradnju nove ruske pravoslavne crkve. Rusi su uzvraćali svojom blagodarnošću i neizmerno dubokim poštovanjem. Protina radost se oduvek sastojala u činjenju dobra ljudima. Uvek je znao ko je, šta je, gde i šta mu valja činiti s jasno definisanim ciljevima.

U poznim godinama svog života, pod bremenom osećaja prognanosti iz svoje Srpske pravoslavne crkve, napušten i gotovo zaboravljen od „svojih“ i braće mu u Hristu (srpskog sveštenstva), redovno je sasluživao na bogosluženjima u ruskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Petra i Pavla u Bejsvoteru.

Budno posmatrajući iz prikrajka ovu dostojanstvenu, čestitu starinu kako setnim i tužnim pogledom posmatra nepoznata lica ruskih parohijana, ostavljao je utisak kao da u njima traži izgubljena mila i draga lica svojih. Suze izdajice kotrljale su mi se niz lice. „Praznik je za oči kad vas vide“, bile su često izgovorane reči prote Petra Radoša pri susretu s onima koji su ga neumorno i verno pratili na putu njegove golgote.

O proti Petru Radošu ne treba govoriti mnogo jer hodajući trnovitim stazama njegove prošlosti više od pola veka ostavio je za sobom blistava dela budućim generacijama kojima će, nadajmo se, njegova posvećnost Bogu, narodu i svetlim idealima vere koju je propovedao poslužiti za uzor.

Nije tajna da na svojoj sahrani nije želeo prisustvo srpskog sveštenstva jer su ga, kako je rekao, izdali kao Juda Hrista govoreći: „Žao nam je svega što se desilo s vama, ali i nas ista sudbina čeka.“ Za njih se ne zna, ali ono što se zna jeste da su usnule oči prote Petra Radoša, pune ljubavi i bola u rajskom naselju u kome se nalaze velikani i sve valjano što je majka Srbija izrodila.

Briga za seniore

Prota Radoš bio je i idejni tvorac prelepog kompleksa staračkog naselja, kompleksa stanova koji se nalazi u pertskoj Sterling ulici, odmah iza hrama Svetog Save. Prota je u taj projekat uložio veliki trud i napor i uspeo da ga realizuje ličnom snalažljivošću.

– Moja je želja bila od samog početka, kad sam primio ovu parohiju, da je podignem za naš narod – rekao nam je jednom prota Radoš. – Nije postojala ni crkva, ni crkvište, ni ognjište, niti je ičega drugog bilo, a našem je narodu jednako bilo – biti na parastosu, na sahrani ili venčanju jer grčki razumeo nije. Grk mu je naplaćivao koliko je hteo da naplati, dok nisam ja 13. decembra 1952. godine rukopoložen i preuzeo ovu našu najveću eparhiju. Tada sam sebi stavio u zadatak da ću nastojati svim svojim silama da obezbedim parohiji prihode van crkve i da se odužimo našim najstarijim ljudima – rekao nam je pre više od deceniju prota Radoš.

Ceo život protu Radoša, posebno u najtežim trenucima, hrabrila je njegova supruga protinica Dobrila. U vreme trnovitog puta, posebno tokom izgradnje staračkog naselja, govorila mu je:

– Svet će našu zajednicu znati da ceni po tome kako ona brine o svojim najstarijim članovima.

Od dolara do staračkog doma

U vreme kada je postavljan prvi crkveni mozaik u pertskom hramu, sa likovima Svetog Save i Simeona Mirotočivog, za tu priliku pozvani su i gosti, među njima i predstavnici australijskih medija. Na pitanje novinara – kako australijska vlada pomaže srpsku zajednicu, prota Radoš je, bez dlake na jeziku, odgovorio da – srpska zajednica nije ni prebijene pare dobila od federalne vlade i da bi srpska zajednica bila više srećna ako bi iz Kanbere mogli da im upute makar simbolično jedan dolar pomoći. Sutradan je u štampi osvanuo naslov: „Otac moli Kanberu za jedan dolar.“ Prota je dao senzacionalnu izjavu koja je dospela na naslovne strane svih većih novina.

Nakon samo nekoliko dana usledili su pozivi iz vlade odakle nisu mogli da se načude kako su dozvolili da zaborave na potrebe srpske zajednice koja je do tada u više navrata tražila pomoć. Ponuda vlade da sad uradi nešto za Srbe iz Zapadne Australije iskorišćena je kao mogućnost da se Kanberi pokaže plan izgradnje staračkog naselja. Međutim, na pomoć se i nakon toga čekalo sve do Nikoljdana 1982. godine. Starački dom je otvoren 1985. godine.

Na meti titoista

Prota Radoš je otvoreno govorio o režimu Josipa Broza Tita. Ne baš bez posledica. Kada je Broz umro 1980. godine, za australijske medije prokomentarisao je vest rečima: „Umro je najveći neprijatelj srpskog naroda.“ Odmah potom, mnogobrojne tadašnje Titove pristalice iz Perta organizovale su proteste ispred hrama, a u noći 6. maja 1980. godine jedna grupa nasilno je provalila u kancelariju prote Radoša, odnevši vredne stvari – dokumenta, zlatni sat, njegove uspomene, sliku s posvetom patrijarha Germana, dokumenta od istorijske vrednosti, čak i neke ikone. Polomljena je spomen-ploča s imenima dobrotvora hrama i, kao vrhunac, podmetnut je požar u kome je izgoreo deo kancelarije, a samo slučajnošću hram je izbegao veća oštećenja.

14. 01. 2012. 02:30h | Jelena Nedeljković| foto: Sanja Vuksanović; VESTI

+++

+++

+++

Uz Boga i narod do poslednjeg časa

Prota Radoš snimljen u decembru 2011.

Posle duže bolesti, prošle nedelje u Pertu, u 89-godini života preminuo je protojerej-stavrofor Petar Radoš, najstariji srpski sveštenik u Australiji. Prota Radoš bio je prvi srpski sveštenik koji je sveštenoslužiteljski čin primio u Australiji 13. decembra 1952, od strane episkopa Ruske Zagranične pravoslavne crkve gospodina Teodora.

Prota Radoš je od 1952. do penzionisanja, oktobra 2008, službovao u Pertu u hramu Sveti Sava u centralnom gradskom naselju Hajgejt. Kao jedan od prvih srpskih poslenika na njivi Gospodnjoj u Australiji, upokojeni prota Radoš je život posvetio Bogu i srpskom narodu. Dugi niz godina obavljao je dužnost Arhijerejskog namesnika za Australiju i Novi Zeland, a potom i Arhijerejskog zamenika.

Za trud i rad odlikovan je Ordenom svetog Save, a kao jedini sveštenik srpske pravoslavne crkve i – Ordenom reda Australije.

Dugi niz godina, prota Radoš radio je i u pertskoj bolnici. U vreme komunizma u otadžbini i raskola u srpskoj pravoslavnoj crkvi bio je dosledan borac za jedinstvo srpske crkve na petom kontinentu.

Posle penzionisanja sa kojim se prota Radoš nije složio nastavio je da prislužuje u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Kako je objavljeno u listu „Vestern Australijen“ opelo pokojnom proti Radošu održaće se u Grčkoj crkvi u Zapadnom Pertu (57 Carr Street, Njest Perth) u četvrtak 12. januara u 07.30 prepodne. Prota Radoš biće sahranjen u 10 časova na pertskom groblju Karakata.

09. 01. 2012. 02:30h | Vesti

+++

+++

+++

Uz svoj narod i u bolničkoj postelji

Ne predaje se: Prota Petar Radoš

Preživeo sam i mnogo gore bitke pa ću i ovu, poručuje optimistički iz bolničke postelje prota Petar Radoš. Sveštenik koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Srpske pravoslavne crkve na australijskom kontinentu, i u službi sa vernicima proveo 56 godina, od subote se nalazi u Mersi bolnici u pertskom naselju Maunt Loli.

Prota Radoš je upućen na lečenje zbog teške upale pluća i drugih komplikacija sa infekcijama.

Poziv zemljacima

– U Boga se nadam i verujem da ću ubrzo izaći iz bolnice, najduže za dve nedelje. Ko želi, može da me poseti u bolnici, zašto da se ne vidim sa svojim Srbima – poručuje prota Radoš.

Planirali smo prošle nedelje da razgovaramo sa 89-godišnjim protom kako bi sadašnje iseljenike na petom kontinentu podsetio na vreme kada je, među retkima u vreme početka raskola u srpskoj Crkvi, ostao veran matici i patrijarhu Germanu. Bolest ga je, međutim, sprečila, da još jednom govori o teškom vremenu, kada su mu palili kuću, i kada je zajedno s porodicom bio izložen pretnjama jer je otvoreno govorio protiv režima Josipa Broza.

Zbog neslaganja s odlukom o penzionisanju, donetom 13. oktobra 2008, prota Radoš je zajedno sa grupom vernika koji se nisu pomirili sa odlukom crkvenih vlasti nastavio da službodejstvuje u ruskoj pravoslavnoj crkvi u Pertu. Po dolasku u Australiju, kada još nije bilo srpske crkve, službovao je sa Rusima, pa mu je, kako kaže, suđeno da životni vek i završi u ruskoj pravoslavnoj crkvi.

Vidno obradovan što je posle nekoliko godina ponovo video reportera „Vesti“, doduše tužan što je to ovog puta u bolničkoj sobi, prota Radoš se izvinio čitaocima što zbog zdravstvenog stanja neće moći da im ispriča životnu priču. Međutim, dao je obećanje da će to odmah učiniti čim ozdravi, pa nas je pozvao da ga uskoro posetimo u njegovom domu i tamo ga intervjuišemo.

– Evo me u bolnici jer sam dobio zapaljenje plućnih krila. Bolest nije reagovala na antibiotike, pa su me smestili u bolnici, gde venskim putem dobijam lekove. Prošao sam kroz život i mnoge teže stvari, pa verujem da ovo nije ništa – veli prota Radoš.

Ni sa bolničke postelje nije zaboravio vernike, a posebno mlade članove srpske zajednice.

– Velika mi je želja da se u našoj crkvi prestanu dešavati stvari kojih je do sada bilo. Stvorena je situacija koja udaljava narod od crkve, posebno omladinu svoju – poručuje im prota.

30. 08. 2011. 02:30h | K. Marković – Vesti

Pripremila ekipa novinar.de