Вести

отац Жељко на Литургији

Наша редакција имала је част да у ово време великог хришћанског празника Божића направи интервју са оцем Жељком,

извор: „Православље живот вечни“ 08.01.2012

+++

свештеником који је у 2011. прешао са услова парохијског служења на катакомбне услове. Појава „катакомби“, као алтернативних места за божанственствену црквену службу и духовно просвећивање на нашим просторима, везана је за епископа Артемија и народ који није прихватио одлуке Сабора СПЦ у вези са Епархијом рашко-призренском. Прогнан из званичних цркава, еп. Артемије је, са подручним му свештенством, организовао црквени живот „у егзилу“. Приватни објекти су претварани у богослужбена места. Да ли је дошло време за које каже јеромонах Сава Јањић у својој књизи „Екуменизам и време апостасије“ издатој 1994.:

„…а основу писања неких новијих отаца, као што су Св. Игњатије Брјанчанинов и Св. Теофан Затворник, можемо да закључимо да ће управо у наше време да дође до опште апостасије при којој ће јерес потпуно освојити и званичну црквену администрацију, док ће истинска Православна Црква опстати у катакомбама.“

Можда ће интервју који смо урадили са оцем Жељком делимично одговорити на ово питање:

О ОЦУ ЖЕЉКУ:

Где је отац Жељко завршио богословију?Богословију сам завршио у Сремским Карловцима лета Господњег 1985.

Ког су узраста деца ако их има? Имам двоје деце милошћу Божијом, син Јован 17 година и кћерка Јована 8 година.

Колико година има службе и где је све служио отац Жељко? Имам 25 година свете свештеничке службе. Богу сам служио у три епархије до сад: Сремска, Шабачко-Ваљевска, Банатска. Слава Господу сад Богу служим у епархији Рашко Призренској у егзилу, под омофором епископа Г. Господина Артемија.

Одакле је родом отац Жељко?  Отац Жељко је по пореклу родитеља из Републике Српске, а по рођењу из места Жабаљ код Новог Сада.

ПЖВ: Оче Жељко, иза нас је једна година пуна црквених догађаја неуобичајених за СПЦ. У тим догађајима сте учествовали и Ви. Можете ли укратко оценити шта се дешава са Српском црквом?

Отац Жељко: Па, ево овако, стварно је ова година била веома бурна. Многе су се ствари издешавале, слава Богу по Његовој милости су отворена многа Богослужбена места (катакомбе) у нашој епархији Р.П-у егзилу. Потреба је велика за таквим начином богослужења, јер и даље многи епископи, свештеници и монаси служе новотарске литургије.То је страшно. Mењати нешто што је вековима доносилo плодове, односно, изродило многе светитеље, светитељке, мученике, мученице. Вековима се служило на један начин а сад нешто екуменисти мењају. Не одговара им како је Свети Сава служио.

ПЖВ: Да ли је стање Цркве данас боље или горе у односу на време комунизма? Опишите нам које су разлике.

Отац Жељко: Моје скромно мишљење је да је ово време горе него у доба комунизма. Тада се знало ко је непријатељ. А сад се многи скривају, имају више лица, па је потребна велика спретност да се препозна непријатељ. Много ме боли ово неканонско деловање у нашој Цркви. Ово безаконо уклањање нашег владике са територије епархије Р.П и КМ. Многи су канони Светих Отаца погажени овим бесрамним чином. Косово предају Албанцима са пуном подршком врха СПЦ. Господе опрости им, јер не знају шта чине.

ПЖВ: Прешли сте због познатих разлога на катакомбне услове. Како је та адаптација текла, како је породица то прихватила?

Отац Жељко: Слава Господу, све бива по Божијем промислу или допуштењу. Разлог мог преласка на катакомбне услове је многима познат. Због мог одласка у манастир Грачаницу Ваљевску 7/20. августа и моје беседе тамо стављен сам од стрене епископа Банатског Никанора по ,,НАРЕЂЕЊУ“ (тако ми је еп.Никанор саопштио) под забрану свештенодејства до даљнег.

А, пошто сам од тог момента под забраном свештенодејства, еп.Никанор ми је рекао да му такав свештеник не треба и да могу слободно да идем и тражим себи епископа и епархију; да имам месец дана рок да се иселим из црквеног стана. Ја сам само поступио по епископовим речима. Обратио сам се 10.септембра епископу Р.П у егзилу Артемију, једином епископу који отворено исповеда Господа и нашу свету Православну веру. То је разлог што сам прешао код епископа Артемија. Не желим да будем у јединству са онима који брод наше свете православне Цркве окрећу ка западу и Ватикану, уместо к Истоку и Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу. Ћутањем се издаје Бог. Ово је време, како је рекла Света Mатрона Mосковска, „кад је пред нас стављен Крст и хлеб да бирамо.“ Породица моја и ја смо се одлучили за Крст, а хлеба, колико треба, Господ ће дати. Не желим да ћутим кад нам у Цркви великодостојници – екуменисти хоће веру да кваре или да нам сипају воду у кандило наше свете вере Православне. Мој узор је Свети владика Николај Жички и свети Авва Јустин Ћелијски. И као што Авва каже ,,све за Христа, Христа низашта“. Што се тиче моје породице, сви смо, хвала Господу, у једномислију. Тако са те стране компромиса нити је било нити га има, а надам се да га неће ни бити. Господ је рекао: „Ја сам Пут, Истина и Живот“. Само Господа следим, следи Га и наш епископ, ништа не мења, ништа не одузима, нити додаје.

ПЖВ: Ви сте свештеник који има искуства у раду са народом. Како утичу проблеми који се свакодневно појављују у вези са јерархијом на тај црквени народни живот? Да ли то одаљује народ од Цркве?

Отац Жељко: Да, истина је, Богу служим и народу 25 година. Много… много сам до сад имао сусрета са нородом. Могу вам рећи да много утиче ово стање у нашој Цркви на народ. Слава Господу да су многи препознали и препознају знаке времена. Знају многи да ове саблазни што се дешавају у нашој Цркви, ова апостасија, односно отпадништво, је давно проречено. Многи су Свети Оци предсказали ово време. Моје скромно мишљење је да се налазимо у навечерје другог доласка Господа и Спаситеља нешег Исуса Христа. Сва ова догађања, многе природне катастрофе и ко зна шта још, говоре у прилог томе. Време се убрзало, то сви примећујемо. Морамо се одлучити коме ћемо се приволети царству – Небескоме или земаљскоме. Земаљско је за малена, а Небеско увек и довека, као што рече наш свети и праведни кнез Лазар Косовски мученик.Треба да живимо у љубави и слози и да праштамо свима.

ПЖВ: Као родитељ и као духовник породичних људи и деце, реците нам колико је тешко одгојити децу у Православном духу? Шта би саветовали свима који желе да подигну своје синове и кћери у побожности, како да се односе према својој деци, како да их усмеравају?

Отац Жељко: Нажалост, у данашње време је тешко бити прави родитељ, који ће знати правилно да балансира између страха Божијег и вере које дете треба да поседује и духа овога времена. Јако је тешко, али није неизводљиво. За све се треба обраћати Господу и Мајци Божијој. Децу треба од малих ногу навикавати на пост, молитву и послушање. Ако дете поседује ове врлине у себи онда је све много лакше. У ова смутна времена на сваком кораку вреба кнез овога света да понуди своје ,,ђаконије“. Само, дете које поседује малопре споменуте врлине може се одупрети његовим замкама. Што више ревноснијег поста, молитве, покајања и исповести и Господ ће сачувати децу. Постити сва четири поста обавезно, среду, петак и све друге црквене празнике који падају у посни дан. Не радити празником, посебно светом недељом. Мајке да не пеглају, не перу, месе и др.

ПЖВ: Наш народ на KиМ доживљава у ово време нашег највећег празника опет једно велико страдање. Св.владика Николај каже да ,,Видовдан опија љубављу према Христу“. Како Ви доживљавате све што се данас догађа са нашим Косовом и око Косова? Да ли сва та физичка борба има на неки начин и своју духовну страну?

Отац Жељко: Ех,Косово, вечна рана наша и вечна радост наша. Шта да вам кажем? Тужно је све што наша браћа на КиМ данас преживљавају. Тужно је и страшно што нам отимају светиње и дају их другима, а врх наше Цркве ниједну реч не каза. Нико не подигну глас, нико реч не рече, нико се јавно не огласи, нико се не успротиви кад је потписан онај срамни споразум о предаји наших светиња у руке самопроглашене непостојеће државе Косово. Какав ћемо одговор дати нашим светим прецима, светом и праведном мученику косовском кнезу Лазару, који су нам у аманет оставили као бесцено благо све наше светиње на КиМ? Kакав ћемо одговор дати на Праведном Суду Божијем, кад су многи постали уместо Богопоклоници човекопоклоници? Многи се црквени великодостојници Господа одричу и постају велика саблазан за лаос Божији. Народ на КиМ се бори како зна и уме кад је остављен од оних од којих не би требало, ни смело, да буде остављен. Увек је, нажалост, било Бранковића у нашем роду. Остаје нам само да молимо Господа да се испуни што су многи свети старци прорекли: да дође Руски цар и да са нашим царем, ако Бог да, ослободи свето наше Косово и Метохију.

ПЖВ: Божић је дан који се од пре неколико година слави и као државни празник. Ипак, чини се да људи још увек нису научили како треба празновати тај празник у духу Православне вере? Како треба правилно отпразновати овако велике празнике?

Отац Жељко: Божић је, да кажем, почетак свега, наше Свете Православне вере, почетак љубави, почетак нашег живота. Божић је празник први међу празницима и као таквог треба га отпразновати и провести у великој љубави са својим ближњим, у молитви у светом храму и у домаћој Цркви, односно у дому. Сам празник, који се слави три дана, јасно показује да те дане треба да проведемо нерадно, а не као што се у неким нашим крајевима започињу неки женски радови тај дан. Многи навлаче на себе беспотребно огроман грех. У радости треба провести Божић, у кругу своје породице и својих ближњих. У великој захвалности и љубави према Господу.

ПЖВ: Ваша поука и порука за крај?

Отац Жељко: Не дозволите никоме да вас превари и заводи „за Голеш планину“, да вас преваре они који имају љубав према јеретицима, а немају љубави према својој једноверној браћи у Христу, коју немилосрдно прогоне и називају секташима. Господ је рекао ,,ПО ПЛОДОВИМА ЊИХОВИМ ЋЕТЕ ИХ ПОЗНАТИ“. Погледајте и ви, драга браћо и сестре, њихове плодове и не дајте се преварити. Tрудите се да увек разликујете праве пастире од лажних. Све за Христа, Христа низашта! Срећни вам наступајући Божићни и Новогодишњи празници.

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Екипа ФБ странице „Православље живот вечни“