Вести

Христос се роди! Ваистину се роди!

У ове дане поста и спокојног мира и скромне радости Рождества Христовог поново смо суочени са питањима ко је вјера ко невјера и да ли ћемо се приволети царству Истине или закржљалости ликвидације.

Часлав М. Дамјановић, 02.01.2012; „СРПСКЕ НОВИНЕ“ – Торонто

+++

Зато, да би били начисто шта хоћемо, треба пре свега да схватимо да је доста са “причам ти причу“! Tо би данас морао да буде Захтев Србства вештачкој и извештаченој културологији која је под строгом контролом смењујућих окупационих власти постала извршилац расистичког Холокауста истребљења Срба као Нације. У Равногорској Србији коју ја називам “не сме да се каже“, сваки Србин те Србије бринуо је сваки проблем сваког Србина на Косову, у Босни, у Херцеговини, у Крајини, у Хрватској… У тој Србији је чак и сваки србски свештеник бринуо сваки тај проблем! У тој Србији – насупрот организованизацијским фалангама сарадницика окупатора – огромна већина Срба борила се и помагала борбу за праведно и поштено разрешење сваког од тих проблема.

Зашто? Зато што су живели србски! Зато што су живели савешћу! Зато што су живели поштењем! Зато што су живели здравом моралном одговорношћу. Зато што су живели Србством које јесте било, а јесте и данас – баш та здрава морална одговорност!

И баш због тога данашњу окупацију очитују организацијске фаланге лажне културологије сарадника окупатора – које најтрагичније очитује реч Синише Ковачевића: “Важно је да се лапће – само да је чанче пуно.“(1)

Зато верујем да је доста апела! У Дубоком Потоку Владика Артемије – није нити апеловао нити се кинђурио са “причам ти причу“! Напротив – владика Артемије је учинио оно што му налаже његова одговорност према Божијој Благодати којој је јединој дужан – он је у Дубоком Потоку догодио Истину Правог Славља – догодио је Чистоту Истине Веровања у Бога! Насупрот тој Светој Чистоти чињења Истине – апеловањем Злу да се умилостиви на наше вапаје ми уствари дајемо за право Злу као да је оно овлашћено на давање милости! А то уствари јесте, најчешће несвесно, вазалско покоравање Злу – које је доказ тоталног несхватања онога што је учинио владика Артемије, и тоталног несхватања шта заиста значи ко је вјера ко невјера и шта значи Царство Истине! Пошто такво несхватање јесте први корак ка издаји – зато верујем да апели морају да постану захтеви – захтеви одлуке – а одлуке морају да почну да се спроводе у живот!

Амбис трулежи у који нас квинслинзи, ђаволови шегрти, заводе да пропаднемо – давно је разбистрио митрополит Слободне Српске цркве Иринеј Ковачевић – деценије су протраћене прегањањем са комунистима и сарадницима окупатора уместо да смо у тим деценијама проповедали Православље! А баш настављањем наметања тог траћења осињак Зла све више натапа трулежом корене суштине нашег националног постојања – доводећи нас до све веће мањкавости схватања шта јесте Светиња, како се треба бити одговоран Светињи, како се треба борити за Светињу – помањкања на која нас Сатанизам заводи баш замајавањем јаловим препиркама – уместо да снажимо Веру у нама.

Али… зато што је то снажење Вере у нама хвала Богу учинио и чини владика Артемије – зато питам:

Зашто нико од Срба не захтева ослобођење Цркве? Зашто нико од Срба не захтева ослобођење Србије? Ослобођење Европе? Ослобођење Радована Караџића? Младића? Шешеља? Укидање Хашког страшила? Зашто кад су сатанистички “скупи судови“ – доиста “судови с јефтиним садржајем“, “како лепо рече Свети Николај Србски“?(2) Зашто нико од Срба не захтева ослобођење од Холокауста који се спроводи над Србском нацијом? Зашто нико од Срба не каже јасно и гласно да то јесте Холокауст? Зашто нико од Срба не захтева ослобођење од “климоглаваца… снисходљивих до гађења и презира“? Зашто Срби не кажу то данас када на “увреду за увредом из Европе“, на “понижење за понижењем“, на “услов за условом“, на “уцену за уценом“ – сарадници окупатора, левећи власт у мутном, покорно “пристају“ са издајничком “снисходљивошћу“? Зашто данас не одговоримо као наши преци за које је “Отоманска окупација такође била реалност“? Зашто не одговоримо да сваки днашњи Србин зна “да су наши преци пристали“ на Отоманску окупацију “као на неопозиву константу“ – да би и “данас плаћали данак у крви, шетали опанке, трпели агино право прве брачне ноћи и “активно“ учествовали у изградњи нових Ћеле кула“?(3) И зато понављам: зато што наши преци нису пристали на Холокауст као на “неопозиву константу“ – зато верујем да данас апелујући за милост онe који над нама врше Холокауст – да им ми тим апеловањем понизно признајемо право да тај Холокауст врше! А без обзира којим тајним организацијама припадају – они то право немају!

Деконтаминација

На вест да је у “центру Београда претучен генерал у пензији, Јово Капичић“, који је сам “изјавио на РТ Србије“ да је нападнут зато што “ја овде важим за Црногорца, за организатора Голог отока и за творца хапшења Драже Михаиловића“ – “Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Центар за културну деконтаминацију (ЦКЗД) и Фонд Биљана Ковачевић Вучо затражили су од надлежних органа хитно процесуирање одговорних“:

“Шокирани смо вешћу о физичком нападу у сред дана на човека зашлог у десету деценију живота, који је поново постао ‘јавна личност’ када је у својој биографији и опредељењима проговорио отворено и без лицемерног улепшавања“, образлажући да је “улично и свако друго насиље последица идеолошке конфузије и ревизионистичке климе… којима највише доприносе медији и управо они актери јавне сцене који би морали да профилишу цивилизацијске вредности на којима почива данашња Европа.“(4)

Физичко насиље јесте “шокантно“! И наравно да му се мора стати на пут! Али… суштинa je Холокауст над Србима:

Шта је то што је поменути генерал “проговорио отворено и без лицемерног улепшавања“? Зашто је брутално насиље “последица идеолошке конфузије и ревизионистичке климе“? Која је то “идеолошка конфузија“? Која је то “ревизионистичка клима“? Који су то “медији који највише доприносе“? Који су то “актери јавне сцене који би морали да профилишу цивилизацијске вредности на којима почива данашња Европа“? Како то да медији, културологија, и власт, који су под тоталном контролом – не доприносе довољно? Које се то “цивилизацијске вредности“ морају “профилисати“? Да ли данашња Европа уопште “почива на цивилизацијским вредностима“? Које то “профилисање“ захтевају Хелсиншки одбор и Центар за културну деконтаминацију (ЦКЗД)?

“Деконтаминацију“ чега? “Деконтаминацију“ кога?

Пошто сам Капичић сматра да је нападнут зато што “овде“ – шта значи “овде“ – важи “за Црногорца, за организатора Голог отока и за творца хапшења Драже Михаиловића“ – зар “профилисање цивилизацијских вредности“ не доказује да Центрима за културну деконтаминацију није циљ никакво “профилисање“, ни цивилизацијско ни европско нити ма какво – већ расистички Холокауст – да им је циљ истребљење Срба у новом Јасеновцу, новом Голом Отоку? Зато морамо разјаснити сопствено схватање:

Циљ расистичке мржње Холокауста јесте “деконтаминацијa“ од Срба – истребљење Срба као Нације!

И зато нам мора постати јасно да је то оно што се догађа:

Некакви авиони “без ознака“ засипају Србију отровима који ће усмртити све што расте у Србији, све чиме се Срби хране, сваку ћелију која здравље Срба чини имуним од заразе! У Винчи се “отвара највеће складиште нуклеарног отпада у Европи“! И иако “надлежни кажу да ново складиште неће служити за евентуално одлагање радиоактивног отпада који настаје у другим државама – већ искључиво за складиштење радиоактивног отпада који настаје у нашој земљи“ – ипак… “ко у ово поверује тај је стварно наиван“, јер “уколико је такав начин одлагања нуклераног отпада, по фамозним европским стандардима“ – “безбедан“ – због чега га онда земље из којих тај отпад потиче не складиште на својој територији“ – већ у “Србији у којој – нема нуклеарних електрана“!(5) Ове најперфидније злочина од свих злочинстава Холокауста – најмљени климоглавци “Меркеловe и њених бриселских штурбанфирера“ ће са “немачким медијским монополом у Србији“ – приказати, зар не “као нову сјајну победу на нашем (наводно Србском) европском путу.“(6) А ми? Уместо да као звук Јерихонских труба разоримо расизам Холокауста – ми апелујући Мржњи да се умилостиви – ми јој уствари понизно признајемо право да врши Холокауст над нама! Зато кажем – доста је са “причам ти причу“!

Барикаде: Боље гроб него роб

Данас, “као и пре седамдесет година“, Европа нас суочава са “гроб или роб“! На ту мржњу европског фашизма и расизма Срби су кроз своју историју увек тачно знали којем ће се царству приволети: “Царству Истине коjем се приволеше наши стари“ који нам тако “заувек трасираше вечни пут“ на супрот препуштању издаји “царству лажи“ и тренутној “добити кроз доживотно робовање капиталу за вечну срамоту.“(7)

Барикаде нису “лапћање“ из “пуног чанчета“!

Барикаде су “Боље гроб него роб“!

Зато што невјере издајнички занемарују заувек трасирану вечну србску стазу којом нас заветоваше наши стари – упитајмо се зато шта то прочитавамо у нашем народном епу: Српски Народ је са најчистијом љубављу волео и поштовао своје владаре, властелу и свештенство – и слободно и савесно жигосао издајнике! И истовремено, истом том најчистијом љубављу и поштовањем и већина србских владара, па и и већина властеле и свештеника – волели су свој Србски Народ. Ову узајамну љубав најупечатљивије очитује езависност Суда васпостављена на понос Срба у Душановом Законику: “Све судије да суде по закону“ – “и да не суде по страху од царства ми“! У тадашњој Европи – није постојала независност Суда од Државе – “не судити у страху од царства“! А данас, иако званично постоји, најчешће се, поготово у Европи – не поштује! Душанов Законик јесте историјска истина да частан Суд може да створи само она нација која зна право! Зато су Срби једини сторили частан Суд – зато јер живе Правдом! И зато је ту узајамну љубав Србски Народ овековечио вечитом Светињом мајке Јевросиме: “Боље ти је сине сагубити главу, него своју огрешити душу“. То обједињење родитељске узајамне љубави и узајамног поштовања учинила је пре свега Вера Православна – управо Чистотом Вере којом Срби верују у Православље! Тако смо том Правдом и опстали и као Нација и као Отаџбина – поштеном одбраном Слободе Отаџбине поштеном савесношћу посвећености Светињи Националног Духа!

То је Истина нашег Национализма!

Са тим духом поштене посвећености одговорности Светињи тог духа – Србски Народ је изашао на улице 27. марта 1941. године и поштено узвратио мржњи Европе – Боље гроб него роб – и – Не признајем капитулацију! Тим истим поштењем Србски Народ се данас жртвује на Барикадама – јер се Истина наше Историје и нашег Бивања своди на Исти вечити Дух, на исто Поштење, на исто жртвовање Православног Србског Народа за вечито исту Светињу Слободе, Правде и Истине!

И иако у Живот Срба тај Дух јесте генетски генерацијски усађен у нас –ипак су данас савест и поштење доброг дела Срба омлитавили, и поготово схватање издаје, а тиме и жигосање издајника и схватање издаје!

Омлитавило је издржавање трепљењем!

Омлитавила је љубав према ближњему…

…када данас читам књигу о Рачку, схватам да делимичном или још чешће никаквом заинтересованошћу – данас трагиком несхватања од раних осамдесетих па све до завршетка деведесетих – само понављамо наше несхватање Косовских Срба и нашу небригу за њих… понављамо нашу небригу за Косово!

То несхватање нас и заводи да дајемо право расизму апелујући од њега да се умилостиви, да постане малкице мање неправедан – то је оно “причам ти причу“ са чиме се мора престати! Уместо “причам ти причу“ морамо да захтевамо ослобођење од лажи – да то захтевамо ауторитативно у име Божије Истине и Правде због које и опстајемо уз јуначког владику Артемија… због које свесно и савесно подржавамо његово Светачко воскресење Небеске Србије!

Зато замерам што нам не пада на памет да отимачину Грачанице прогласимо Даном Националне Трагедије, Дубоки Поток Празником националне захвалности рождеству Божијег у нама, 16. септембар ове године Народним Даном жалости због забране Православља на тлу наше Отаџбине, 8. децембар ове године Националним Даном Протеста због Холокауста над Србским народом на Јагњеници…

А нама… не пада нам на памет, баш нас брига, понизно се додворавамо, не жигошемо да је најтрагичније то – да су Срби – Србска полиција – ти који су већ у Краљеву владики Артемију и Православљу спречили приступ окупираном Косову! И као за пакост, име данашњег Бранковића је – Богољуб! Да, Богољуб (Живковић): “главни полицијски саветник дирекције полицијске станице из Краљева“ који потписа наредбу за рушење барикада… а вероватно је исти Србин Богољуб потписао и наредбу у септембру да се већ у Краљеву спречи долазак Православља на Косово! А Богољуб није Богољуб јер не чини оно што Бог налаже – него оно што му налажу Сорошеви србски плаћеници – Богољуб деконтаминира – деконтаминира Отаџбину од њених ближњих!

Богољуб чини Холокауст! Па какав је онда он то Богољуб? Какви су то богољуби они Срби које је баш брига због чега су Срби са северног Косова на барикадама? Вера није самопослуга за распродају нити летописа нити секти! Не, са Вером тако поступа само “озлобљени син таме“, само “раслабљени ум“ сарадника окупатора који ће “увек наћи неки смешан разлог, да не пође за Истином“, јер увек “остаје пузећи по прашини и умирући у греху.“(8)

Данашњи Холокауст наставак је усташког клања! Зато су Срби од некадашњег стварног Бедема Православља – што биваху Чистотом и Поштењем Вере – данас натерани на Барикаде попут Јевреја у Варшави, на Барикаде против расизма и то против здруженог расизма… и чак је забрањено да се те Барикаде знају у јавности за оно што заиста јесу – да су то Барикаде против Холокауста – да су то Барикаде против систематског истребљења Србске Нације! Зато “причам ти причу“ наклапа о некаквим “балванима“, о некаквим “хулиганима“ – сакривајући тиме од Србина да га деконтаминира од њега самог! Зато је услов за уклањање Барикада… “не сме да се каже“:

“Огњен Прибичевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој, каже за Дојче веле да је “условна кандидатура за постајање чланом ЕУ“ – “неуспех за Србију“ – зато јер је “питање да ли ће бити довољно само уклањање барикада или ће бити још неких услова“!(9) Па наравно да ће бити још услова! Јер услов за уклањање Барикада условљава несметан наставак Холокауста расистичке мржње над Србима! И зато, да би обезбедила несметани наставак истребљења Срба као нације – зато је Хилари Клинтон на Министарској конференцији НАТО у Бриселу наредила Савету ЕУ да не кандидује Србију за чланство у ЕУ! И зато су данашњи Срби пред једноставним питањем о којем нажалост премлако или никако размишљају:

Шта је заиста “хула над хулама“?

И баш зато што се премлако или никако размишља – зато одговор Срба није онај једини одговор који би морао да буде – није одговор Националног Србства – није одговор Србског Националног Бића – није одговор 27. марта:

“Хула над хулама“ јесте
хуљење хуља над хуљама!
“Хула над хулама“ јесте
хуљење “џелата Православља“!

А апел је мољакање! И као такав, израз је очајања!

А захтев је одлука! И као такав, захтев је храброст да се за Правду бори и издржи! А ми се анемично понижавамо чак и пред најнеопростивијом “хулом над хулама“:

Поводом Кфоровог насиља на Јагњеници, у “Саопштењу за јавност“ “Свети Архијерејски Синод СПЦ“ се “обраћа апелом учесницима драме у северном делу Косова и Метохије, уз жарку молитву Богу, једином Извору правог мира, заједништва и љубави међу људима и народима, да не допусти да се та драма“ – “претвори у трагедију“! И “имајући све ово у виду“ позива ‘’истинске хуманисте и искрене вернике – не само оне у хришћанској васељени него и оне у исламском свету – да се залажу за мир и правду за све без изузетка, за слободу и достојанство свих и свуда.“ И наводно, буде ли “искрено и истрајно, такво залагање биће благотворно за све, а посебно и у једнакој мери биће драгоцено и за Србе и за Арбанасе на Косову и у Метохији.“ Наравно Саопштење “из Канцеларије Светог Синода доставља: Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве.“(10) Наравно, одмах су уследиле препоручене похвалнице најмљених климоглаваца: каже нам се “учлањење у ЕУ добра замисао, али има алтернативу, а КиМ се не смемо одрећи, саопштио је Синод СПЦ“;(11) професор Православног богословског факултета, Радован Биговић, спремно нам цитира политкома отимачине Грачанице, епископа-администратора Атанасија: “за православну цркву Европа представља одређени духовни узраст хришћанства“, па према томе “подршка цркве ЕУ није политички акт – већ духовна одговорност“!?!(12)

Није љигаво само то да је Саопштење достављено од стране деконтаминатора задуженог за Холокауст над својим ближњима, па чак нити препоручене похвалнице… не, љигаво је да Синод “позива истинске хуманисте и искрене вернике“ зато да се “драма“ не би “претворила у трагедију“! Разграничавање верника на некакве “истинске хуманисте“ и некакве “искрене вернике“ – и на некакве друге вернике, наводно “нехуманисте“ и наводно “неискрене“ – доказује расизам! А расизма апсолутно нема у Хришћанству – и баш због тога данашња Европа није никакав “духовни узраст хришћанства“ – “јер, кад мишљаше Европа да је културна, онда подивља… кад мишљаше да све зна онда оглупи…кад мишљаше да је врло јака, онда беше ништавна као паучина.“ (13)

Међутим, осим јереси расизма, апел да се наводно “не допусти“ претварање “драме у трагедију“ непобитно доказује да узурпатори организацијског поглавништва Цркве уопште не функционишу за добробит нити Верника нити Вере – већ напротив, да су понизни вазали Центра за деконтаминацију – да деконтаминирају веру у Цркви! Јјер… драма се већ претворила у трагедију – већ се догађа – а до трагедије довео је баш расизам поглавништва које “пузи по прашини“!

Зато се приопћење задуженог мора схватити за оно што заиста јесте – то јесте наредба деконтаминације непожељних – наредбу деконтаминације ближњих! Најтрагичнији доказ “хуле над хулама“ “џелата Православља“ јесте да задуженим поглавницима Синода не пада на памет да Веру спасу деконтаминацијом епископа Добријевића који “не само да саблажњава него и исмејава православну цркву“ – због којег су и настали изрази “Џелат Православља“ у напису Божидара Антоновића из Мелбурна у Аустралији,(14) и “Хула над хулама“, свештеника Илије Јокића – као реакције на Добријевићево скрнављење фреске у православној србској цркви!(15)

Изузев Тадићевог фарисејског позива за “мирно решење“, и његовог понизног полтронства да у помоћ Србима северног Косова неће слати војску – коју и нема, јер ју је сам растурио – и изузев чињенице да деконтаминацију цивилизације од Срба спроводе капларице и панкери – наведено Саопштење Синода јесте Историјска Истина саучесништва квинслиншке државне Власти и квинслиншке црквене власти не само у планирању и извршењу подле провокације у Јагњеници – већ и њихвог здруженог саучестништва у Холокаусту систематске расистичке деконтаминације цивилизације – од Срба!

…у миру и радости

И тако… у сусрет спокојном миру и скромној радости Рождества…

…непомућени бригом да ли ће митрополит напунити чекмече у Америци, иако му бар име није Богољуб…
…радујмо се најискренијом жељом поштовања владики Артемију…
…и снажимо радост Рождества речју светог владике Николаја да “ђаво није само вођ и саучесник у крађи“ – “него и проказивач крађе!“ јер је “ђаволу стало до упропашћења душе човекове“ – “до заваде и мржње међу људима“ – “и до погубљења свега рода људског“…(16)
…знајући да су баш зато, бивајући бедем против те мржње, у часној прошлости Србства “најбољи постајали по сили Божијој“ – “а не по указу земаљских закона“ – да су жртвујући се за Правду “способност доказивали делом“ – “а не додељеном привилегијом“!(17)

Браћо Срби, Христос се роди – Ваистину се роди!

Амин.

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com

_________________

(1) “Ако Србија може без Косова, може и без мене“, Синиша Ковачевић, Vaseljenska, 11/27/11, 21:32

(2) “Руско јединство пред искушењем“, Рајица Марковић, Новинар.де, 12/12/11

(3) “Ако Србија може без Косова, може и без мене“, Синиша Ковачевић, Vaseljenska, 11/27/11, 21:32

(4) “У центру Београда претучен генерал у пензији Јово Капичић, Blic, 12/12/11

(5) “У Београду се отвара највеће складиште нуклеарног отпада у Европи“, Глас Дијаспоре, 11/02/11

(6) “Доста злочина!“, Драган Вучићевић, Pressonline, 12/10/11

(7) “Милопсрдна Ангела“, Рајица Марковић, Новинар.де, 12/15/11

(8) “Јеванђеље о згрченом телу и згрченим душама“, Свети владика Николај, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, 12/17/11, 21:15)

(9) “Условна кандидатура“ – неуспех за Србију“, DW-WORLD’s Serbian Homepage, Новинар.де, 1206/11)

(10) Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ, Борба за веру, 12/02/11

(11) “СПЦ: Косово важније од европске химере“, Ј.Т., Данас, PravoslavnaTribina Digest, Vol 73, Issue 5, 12/04/11, 10:01

(12) “Православци Унији не верују“, Аутор Агенција Бета, Новинар.де, 12/13/11

(13) Извор: Владика Николај, Говори српском народу кроз тамнички прозор, Сабрана дела књига VIII, Химелстир, 1986, стр. 233-234, Борба за веру, 12/18/11)

(14) Новинар.де, 12/03/11

(15) Новинар.де, 12/05/11)

(16) Свети владика Николај: “Јеванђеље о многим бригама и изненадној смрти“, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, 12/10/11, 21:42

(17) Христос или субота, Марковић Рајица, Новинар.де, 12/16/11