Вести

Правда за мр. Зорана Чворовића

Да ли је на помолу крај страдања мр Зорана Чворовића?

о Никољу дне, 2011. Грешни Милоје године Господње

+++

Драги Славко, јесте, истина је, хвала Богу, то што се шапуће. Даће Бог да ће се и оно што се шапуће на уши у одајама проповедати са кровова.

Питаш ме шта ја о томе знам?

Кад ме питаш право да ти кажем: Знам да је супротно члану 111.и 112. Устава Српске Православне Цркве отета Рашко-призренска и косовско-метохијска епархија епископу Артемију;

Знам да је пре постављања антиканонског епископа, на место владике Артемија, најпре дошао тзв. администратор Атанасије, а потом тзв. Администратор Амфилохије;

Знам да су многи часни људи подигли свој глас у знак немирења са овим безакоњем;

Знам да је о томе сведочанство оставио мр Зоран Чворовић са својом колегиницом мр Соњом Спасојевић у књизи „Истина о случају Владике Артемија“;

Знам да је, потом, настала једна чудна симбиоза – да је склопљен „брак из рачуна“ између врха СПЦ и појединих репрезената државе.

Знам да се из тог неприродног, блудног, брака рађа једна наказа, једно „правно чудовиште“, једно ново безакоње, које ће за последицу имати страдање једног часног и поштеног човека – мр Зорана Чворовића.

У народу је позната изрека: Од много отаца луда ђеца.

Ко су оци овом недоношчету, овом (здравом разуму недокучивом) насиљу?

Нећеш ми веровати: два митроносца. Ево шаљем ти „извод из матичне књиге рођених“ овог „правног чудовишта“.

Отац први:

РЕКТОРУ УНИВЕРЗИТЕТА У КРAГУЈЕВЦУ
Проф. др Слободану AрсенијевићуПоштовани Господине Ректоре!

Христос васкрсе!

Свако Вам Божје и људско добро од Господа сваког добра, а од нас поздравље.

Непријатно смо изненађени чињеницом да су се асистенти Правног факултета у Крагујевцу мр Зоран Чворовић и мр Соња Спасојевић на академски неадекватан и црквено недопустив начин укључили у својеврсну кампању и пропаганду против Светог Архијерејског Синода, Патријарха Српског и Српске Православне Цркве у целини.

Пропаганда коју двоје асистената Правног факултета у Крагујевцу воде против највиших црквених тела и њихових канонских и законитих одлука још је неразумљивија уколико се имају у виду чињенице да су Правни факултет и Универзитет у Крагујевцу 1991. и 1993. године представљали прве државне високошколске установе које су обновиле Светосавску академију и вратиле Канонско право у наставу, а тиме и допринеле подизању угледа Српске Православне Цркве у друштву.

Ha конференцији за медије, кoja је одржана 11. марта ове године у Медија центру у Београду, учешће је узео мр Зоран Чворовић, представивши се јавности као асистент Правног факултета у Крагујевцу и правни историчар. Из његовог иступања се јасно види да се ненадлежно, а посебно на начин који не приличи православном хришћанину и Србину, умешао у унутрашња црквена питања поводом случаја Синодске одлуке о привременом разрешењу управљања Епархијом Рашко-Призренском Његовог Преосвештенства Епископа г. Артемија (а та одлука није у књизи наведена, нити остала релевантна документа, осим пар текстова Епископа Администратора, наведених само ради привида „истине“, уствари ради иронисања). Представивши се – приређивач Чворовић – као асистент Правног факултета, у јавности је остао утисак да је иступао у име ове високошколске установе, иако му то право ни по том основу не припада.

Након тога, двоје именованих асистената су ових дана, у сврху пропаганде и покушаја директног утицаја на одлуке Светог Архијерејског Сабора, који ускоро предстоји, „приредили и под својим именом штампали и књигу под насловом „Истина о случају Владике Артемија“. Књига је одштампана на неакадемски начин, као обичан памфлет-сваштара, без навођења штампарије (изгледа „Лио“ Г. Милановац, а плаћенa је одмах у готову, очигледно од одметнуте групе калуђера Црне Реке, који не признају Cв. Синод, ни од њега постављеног Епископа Администратора, зато су под црквеном епитимијом), без навођења тиража и каталогизације, што представља стандард за публикације универзитетских наставника и сарадника. А када се томе дода и видна напомена приређивача да се „књига дели бесплатно“ онда је више него јасно да је реч о грубој пропаганди против Цркве и њених одлука. Додајмо и нашу кратку оцену: Ако је ово „Истина – о Владици Артемију“, онда је прва жртва овакве работе сама Истина, а онда и онај кога на овакав начин бране. Јер садржај овог памфлета је уствари сабрани талог са расколничких, антицрквених сајтова, који, нажалост, преплављују подземље ове напаћене Земље и Народа.

Претпостављајући да се овакви антицрквени иступи двоје асистената Правног факултета одвијају без Вашег знања, као и без сагласности Наставно-научног већа очекујемо да се Правни факултет и Ректорат јавно ограде од оваквих иступа који дискредитују високообразовне установе, али и њихове односе са Српском Православном Црквом.

Изволите примити изразе нашег поштовања.

У Ман. Грачаници, 14. априла 2010.г.

+ Епископ Атанасије (Јевтић), администратор Епархије Ра- шкопризренске и Косовскометохијске

Отац други (дан после):

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Број 431
15. априла 2010. године
у Београду

Господину професору др Слободану Арсенијевићу, ректору Универзитета у Крагујевцу

Крагујевац

Поштовани господине Ректоре,

Непријатно смо изненађени чињеницом да су се асистенти Правног факултета у Крагујевцу мр Зоран Чворовић и мр Соња Спасојевић на академски неадекватан и морално недопустив начин укључили у својеврсну пропагандну кампању против Светог Архијерејског Синода, Патријарха српског и Српске Православне Цркве у целини.

Пропаганда „коју двоје асистената Правног факултета у Крагујевцу воде против највиших црквених тела и њихових канонских и законитих одлука још је неразумљивија уколико се имају у виду чињенице да су Правни факултет и Универзитет у Крагујевцу 1991. и 1993. године представљали прве државне високошколске установе које су обновиле Светосавску академију и вратиле предмет Канонско право у наставу, а тиме и допринеле подизању угледа Српске Православне Цркве у друштву.

На конференцији за медије, која је одржана 11. марта ове године у Медија-центру у Београду, учешће је узео мр Зоран Чворовић, представивши се јавности као асистент Правног факултета у Крагујевцу и правни историчар. Из његовог иступања се јасно види да се ненадлежно, а посебио на начин који не приличи православном хришћанину, умешао у унутрашња црквена питања поводом разрешења Његовог Преосвештенства Епископа г. Артемија од управлања Епархијом рашко-призренском до даљњега. Представивши се као асистент Правног факултета, у јавности је оставио утисак да је иступао у име ове високошколске установе, иако му то право ни по том основу не припада,

После тога, двоје именованих асистената су ових дана, у сврху пропаганде и директног утицаја на будуће одлуке Светог Архијерејског Сабора, одштампали и књигу под насловом Истина о случају Владике Артемија. Књига је штампана у Крагујевцу на неакадемски начин, али и без навођења штампарије, тиража и каталогизације, што иначе представла стандард за публикације универзитетских наставника и сарадника. А када се томе дода, и веома видна напомена приређивача да се „књига дели бесплатно“, онда је више него јасно да је реч о грубој пропаганди против законитих одлука највиших црквених тела.

Уверени да се овакви антицрквени иступи двоје асистената Правног факултета одвијају без Вашег знања, као и без сагласности Наставно-научног већа, очекујемо да се Ректорат Универзитета у Крагујевцу јавно огради од оваквих иступа који дискредитују високообразовне установе, али и њихове односе са Српском Православном Црквом. Сматрамо да је важно да јавност буде обавештена о томе да су посреди приватни ставови и приватне акције, које ниједна академска институција не покрива својим ауторитетом.

Изволите примити изразе нашег поштовања.

За Председника Архијерејског Синода, члан

Митрополит црногорско-приморски

Амфилохије

Шта се даље збива показује поменута књига (1) академика Косте Чавошког и мр Владимира Димитријевића, која своја сведочанства бележи на 400 страна.

Шта су породила два оца?

Богаља! Грба! А што се грбо роди вријеме не исправи. (Валтазар Богишић)

Тај богаљ – безакоње, освета, човекомрштво, злоба… за последицу има то да је мр Зоран Чворовић због књиге (чуј и почуј, брат, Славко: због књиге, еј!) оставио своју децу, супругу и се- бе без хлеба насушног.

Међутим свако зло има и своје добро:

Прво. Једна мала књига је показала колико је Србија слободна! И колико врх СПЦ истинује у љубави.

Друго. Једна пресуда Основног суда из Крагујевца показује да нисмо потпуно потонули у мрак безакоња, полтронства, идолопоклонства …

Један частан судија је током изучавања права и припреме за одговоран судијски позив, дубоко усвојио високо начело судске независности васпостављено, на понос Срба, још у Душановом Законику: „Све судије да суде по закону… и да не суде по страху од царства ми“.

Један частан судија је попут Аристотела узвикнуо: Драг ми је Платон, али ми је дража истина.

Један частан судија Основног суда у Крагујевцу припада оном кову људи који знају право и правду, али и завет мајке Јевросиме: Боље ти је сине сагубити главу, него своју огрешити душу.

Пресуда Основног суда у Крагујевцу (како дознадох) вели: да је Зоран Чворовић невин; да је пострадао противно слову закона и да се има вратити на крагујевачки Правни факултет!

Слава Богу! И алал вера судији!

Уздајмо се у достојанство другостепеног суда и верујмо да његова пресуда неће подлећи ничијем диктату, ма он долазио из кругова црквених и световних моћника, већ да ће се темељити на принципима истине и правде.

И још, знам, брат Славко, да се истина не веже. И да она – што је дубље закопавају сјајнија васкрсава.

У Београду, С доброжељењем,
о Никољу дне, 2011. Грешни Милоје
године Господње

 

(1) Истина о случају мр Зорана Чворовића, академик Коста Чавошки мр Владимир Димитријевић, Фонд истине, Београд, 2011, стр. 36-40.