Вести

Емисија Ћирилица

На једној од последњих eмисија „Ћирилица“ на ТВ „Срећа“, водитељ је довео једну тако пробрану тројку, да се није знало

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 22.12.2011

+++

ко има више и значајније ствари да каже и открије, и све убојите, просто – обарајуће. Били су то др Дејан Трифуновић, професор Факултета безбедности у Београду, са америчким пасошем, што му је омогућавало пуну слободу изражавања; затим, адвокат Владимир Цвијан, познат по томе што је, пре две три године напустио секретарско место у Тадићевом Кабинеру, да би отишао, како каже, у слободу, тј, у СНС, и Јосиф Богић, бивши високи функционер у полицији и аутор веома разглашене књиге „Законом против закона“! Нема шта, прави асови из света где се много шта дешава, и да их водитељ „Ћирилице“, Марић није ометао свакојаким упадицама – час духовитим, час ироничним, час заједљивим, час белосветским досеткама на рачун Србије, уз обавезни осмех (мора да су му рекли да му лепо стоји, што и приличи његовој нарцисоидној природу), сазнали бисмо далеко више шкакљивих и голицавих појединости, мада и ово што је до нас допрло – обимно и, што је најважније, аутентично! Из прве руке!

Кад се томе дода и оно што је специјални саветник за борбу против корупције у здравству, Љубиша Милановић, открио у интервјуу у „Сведоку“, може се рећи да је за ових неколико дана процурело толико државних тајни, да би те дане требало обележити црвеним словима у календару, као спомен за неку будућу полазну основу ка бољем животу Срба.

С обзиром на оно што смо рекли, није чудо што је најговољивији био проф. Дејан, који се није дао прекидати, и који је на крају, неколико својих излагања, свео на три питања влади: Где су милијарде са Кипра, где су паре од приватизације која је оголела Србију, хоће ли се најзад спровести реформе у судству и тужилаштву????

Кад би код нас постојало јавно мнење и кад би медији мање зависили од реклама што добијају од власти, можда би ова питања и допрла до„надлежних“, али како су „надлежни“ у највћој могућој спрези са лопужама на високом нивоу, проф. Дејан би могао само да каже себи, да је олакшао своју душу и свој гнев. Бадава је била и његова упорна жеља да нас обавести како „то хода“ у белом свету, утолико пре што су ти из белог света, учинили и чине све, да ми будемо и останемо црни свет

На стање у судству и тужилаштву нарочито је инсистирао адвокат Цвијан, са читавим низом убедљивих примера… о свесно успореном раду судства, о намештеним оптужбама и пресудама, о ужасним, такорећи, средњевоковним условима живота оних који, и по неколико месеци, чекају на суђење, па чак и на ислеђење, напомињући да у притворним собама, које су предвиђене за 4 особе, бивају угурани и по 16 – торо, са једним чучавцем, који зна и да не ради и да се излива.

У његовим исказима сазнало се и нешто што се не би могло назвати ни мангуплуком. Наиме, Министарство правде шаље. по европским нормама срочене, законе у Брисел, одакле се враћају са одобравањем и усвајањем .Тада овдашње власти пишу, по својим потребама, удешене законе, подмећући Скупштзини, она европска одобрења, као доказ њихове ваљаности, да их она усвоји. На то ће трећи учесник у овој емисији, Богић, додати, која и није Народна скупштина, већ скуп делегата које су странке, после избора, именовале за народне посланике! (Кад год видим слику председнице Скупштине, гђу Ђукић-Дејановић, у новинама, увек се питам да ли она, иначе допадљива и пожељна дама, због те чињенице, има потребу, да се тужно смеши?)

Другим речима, Богић је у својој књизи „Законом против закона“, управо разоткрио ове фалсификате, којима се бије битка са оним законима послатим у Брисел. Наравно, узалудно! Ипак, та књига, као и толике друге, остаће као необорив докуменат за нека испранија времена, у којима ће Србија бити самостална и независна држава Треба се једино бринути, да ли ће та времена дочекати оно луче што дели правду и пише оне законе што иду у Брисел. Јер оне „друге“, нема сумње, пише њен државни секретар, већ и због тога што у њима треба да обезбеди простор за свој фамилијарни бизнис! И не само свој!

Погледамо ли, сада, горњи наслов овог написа, тешко да ћемо остати у дилеми у погледу његове тврдње.

Наиме, има ли иког живог који би био толико наиван, да поверује да се за ову мангупску досетку са фалсификованим законима, у Бриселу – не зна? И не само за њу! Једноставно за њих нема тајни! Као што и ови фалш-шпилери знају да се у Бриселу све зна о њиховим „радњама“.

Одиста, ми смо ( у ствари – „ови“ су) толико изрешетани свакојаким службама (чак и – чешким!), што вршљају по установама и свим „пословима“ као по својим приватним становима, да знају за све оно што се шаље Скупштини, тј. влади на усвајање и проглашење, као и шта се све на терену широм Србије ради. Коначно, треба сумњати и у исправност чиновника у државној управи, да и они сами достављају, тамо где треба, све оно што се у државним установама ради и мунђари! Треба људи да живе!

И шта онда, ако праве, западне, газде све знају шта раде њихови изабраници по земљи Србији, него рећи гласно и јасно: истина је да постоји западна завера која је метастазирала целом Србијом! Да се она уништи или бар склони са Балкана, као познати реметилачки фактор на њему. Ипак, има има и других решења, За нас, Србе. То јест, правој је Србији, оној до 1. дец. 1918, у интересу да се ЕУ растури, на чему се увелико ради и о чему сви пишу и говоре, једино ова власт истрајава на „европском путу“, ваљда и зато да би имао ко Европи да одржи четрдесетодневни парастос.

Рекосмо већ, да је специјални саветник, Љ. Милановић, све ово упаковао у једну луцидну реченицу: „овде је све могуће“, пошто се све „то“ одобрава тамо где су „ови“ „акредитовани“! Па чак и то, да један шеф кабинета председника Републике, влада и управља место њега, не само у „пренапучаном“ Кабинету, већ и око њега, остављајући Тадићу, да се касније, између два белосветска путовања, са свим тим сагласи и потпише..

Тај г. Ракић, који је пуким случајем из истог Житорађа одакле је и министар полиције, што се често не заборавља, напротив! Али, се не заборавља ни то, да г. Ракић има честе састанке и са опозиционим лидерима, на пример са замеником председника СНС-а. Какве ли то разговоре они воде? Ваљда оне који не обавезују ни једну ни другу страну високих саговорница. А ко зна?

Додуше, није тако давно од времена једне Дачићеве децидиране изјаве, да он тачно зна да се представници ДС и СНС свакодневно састају. Логично, ако он као шеф полиције и тајних служби, не зна, ко би онда знао? Наравно, он зна и за друге састанке, не само за оне по разним амбасадама! Једно време се причало, да је адвокат Цвијан, ког је заменик председника СНС, прогласио за најбољег нашег правника, по наговору, управо из ДС-а, отишао у СНС! Поготову, што се после његовог прелаза у СНС, врло мало или никако није причало о њему.

Морам да кажем тешко је поверовати у те и такве комбинације, мада Љ. Милановић, који је, такође, био полицијски функционер, са пуним ауторитетом тврди да је – овде све могуће! Ипак, и кад бих поверовао, по оном што сам видео и слушао, шта и како говори Цвијан пред камерама „Ћирилице“, рекао бих, да сам на његовом месту, откачио бих се од политике, и сав бих се посветио адвокатури. Поготову што иду времена, која ће тражитзи многе и одличне адвокате, које ми, на жалост, немамо. Поготову, не у оном броју који ће бити потребни.

Да не заборавим: Водитељ „Ћирилице“ би требало да пређе у Војводину, и да тамо код „Војвођана“, за које кажу да знају свих 30 слова ћириличке азбуке. То би му користило, јер би тамо научио да своју веома гледану емисију „Ћирилица“, наслови – српски правилно, а не ЋиRилица. За сваки случај, позвао сам телефоном председника Српског националног удружења „Ћирилица“ и замолим га да интервенише, а он ми човек лепо каже: „Звали смо их и писали, али не помаже. Тај водитељ воли, сa свим и свачим, да се – шегачи, па се тако шегачи и са нашом ћирилицом. Срамота!“

Иначе, тај лилипутанац, звани Марић, тврди за своју емисију – да има општенародни и образовни карактер, и да народ, из недеље у недељу, на њој може најбоље да се поучи како треба да „мувају“ и како се праве мућке, па тако, да стекну шансу да и они боље живе.

Слободан Турлаков