Вести

Не љутите ме....

После Милосрдног Анђела огласи се и Милосрдна Ангела у намери да нам удели милост у континуитету.

пише Рајица Марковић

+++

Решила да нам откључа врата балканске тамнице и пропусти у спољашњим сјајем обасјану Европу. Неопходно нам је једино да преумимо и у преумљењу признамо нову реалност која гласи Косово је шиптарско.

Реално, Косово не би било ни шиптарско ни наше и једни и други боравили бисмо на њему на доживотном привременом раду а истинско газдовање над њим вршила би светска влада преко газдарице Европске Уније Милосрдне Ангеле.

Спорно питање између Србије и виртуелне “државе Косово“ било би многима тако привлачно место капоа из редова домаћих намештеника Евроатлантске Уније..

Косово је двоструки кључ, безалтернативне Евроатлантске Уније који ће ова прогутати пре но што у њу и закорачимо, и Царства Небеског за које се определише наши честити преци а које данас код многих Срба изгуби некадашњу цену.

Позоришна представа, спољних и унутрашњих пријатеља и непријатеља, улази у последњи чин. Алтернативе нема, гроб или роб, мало лепше увијено и упаковано него пре седамдесет година. Све говори да нам се црно и писаше и пише али није баш свима и баш за све тако црно.

Уласком у Европску Унију остварили бисмо значајан економски развој, због ког се наш председник толико злопати и седи сатирући себе од бриге. Евро би брзо и лако залечио наше националне ране а заустављени живот би потеко силином зајажене реке по пробијању јаза.

Оно, најнеопходније за пословично вредну и радну Европу имамо, богате газде и јефтину радну снагу и то уз несебичну помоћ немачке марке.

Пре неких четрдесетак година док су се Немци довикивали преко зида истока и запада, а у нашим србским селима још живело сећање на други светски рат почесмо и ми да се делимо на исток и запад. Један део сеоских Срба, користио је из другог светског рата заостале, немачке шлемове као замене ноћних посуда за малу нужду, док је други део Срба одлазио у Немачку, да богатим Немцима празни и испира модерне ноћне посуде од порцулана.

Миц по миц, марка неприметно поче да се увлачи у наше животе, навадисмо се на њу, постаде главно платежно средство виших слојева и темељ модерног идентитета. Зашушташе србске сламарице немачком шушком и шушташе све до оних дана великог кречења и притешњивања домовине свих Срба. Упоредо са притешњивањем домовине смањивасмо се и ми Срби у Лилипутанце, док са нашег корена израстаху европски џинови силом оних истих сламарица. Подстакнуте највећом хиперинфлацијом у светској историји, немачке марке у србским сламарицама решише да промене власнике и почеше да прелазе из руку неспособних и неуспешних у руке способних и успешних, све спонтано уз минималну асистенцију домаће и светске политике

Заборавност нам увек беше и остаде највећи непријатељ. Заборависмо ко смо, где смо и због чега смо. Заборависмо да смо народ Господа Исуса Христа и Светог Саве, непобедиви у рату, на будној стражи, због чега нас непријатељ мораше успављивати миром. Како с нама тако и с нашом Православном словенском браћом. И комунизам и фашизам изуми су истог сатанизма у непрекидном рату против Православља. Сви ратови против нас ма колико били бездушни нису нас уништили, јер је с нама Бог. Ратови су нам долазили као хир моћних и обесних, дочекивали смо их као нужно зло којим смо се чистили од зла у себи. Непријатељ Божији и народа Божијег, није могао да нас победи у рату, задавао нам је тешке ране и поломе, које је Бог изокретао у исцељујуће лекове за наш народни организам и духовно утврђење у Православној вери. Престанком рата, вољом савезника наших власти, доспевали смо у нову тамницу у којој смо се кретали у наметнутим нам оквирима. Наш национални развој био је строго контролисан, умови обасјани Божијом истином бездушно изгоњени из наше средине и препуштани у службу нашег непријатеља. Сви програми којима смо се залуђивали дело су неискрене замисли непријатеља. Сви програми и све реформе образовња, културе, индустрије, банкарства, науке и уметности били су диктати глобалне моћи…

Ових дана, пред нас Србе се поново поставља питање на које смо више пута у историји давали тачан одговор: коме ћемо се приволети царству. Царству Истине коме се приволеше наши стари једном заувек и трасираше нам вечни пут, или царству лажи, тренутне добити кроз доживотно робовање капиталу за вечну срамоту. Одлука је на нама самима а не на онима који нас срамно и подло испоручују овом другом, човеком пројектованом ропству капитала. Нека су они своје душе продали за телесни ужитак, то је њихова слободна одлука. Наше је право да и ми слободно одлучимо коме ћемо се приволети душом и телом.

Блажени миротворци јер ће се они синови Божији назвати каже Господ наш. Миротворци нити желе нити отимају туђе. Прекрстити оружаном, разбојничком, пљачком отимање државне територије у демократски, миротворачки процес, могу само људи и народи запоседнути злим демонима.

Блажени су прогнани ради праведности јер је њихово Царство Небеско. Србија је по броју прогнаних са својих вековних огњишта на високом првом месту у свету и то на Правди Божијој.

Блажени сте, ако вас омрзну и успрогоне говорећи на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради. Светска седма сила палих демона у срамној плаћеничкој служби иконе звери сатанизује нас кроз векове и деценије до данашњег и сутрашњег дана само са једним разлогом, да овлада нашим слободним душама. Браћо Срби одлука је на на нама.

Рајица Марковић