logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Преузето    767 пута прочитано    Датум: 28.11.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Тешка одлука...

Живео једном војвода Тома Вучић Николов.Једном свима обзнани, имам каже, два сина Европа, кога из милоште зову ЕУ и Космета,

У Београду, 27.11.2011.године Предраг Лепетић

+++

кога зову КиМ и онда рече, између њих не могу да бирам, јер их подједнако волим свим очинским срцем. Дакле, два сина, ЕУ и КиМ су једнако важна и отац према њима гаји бескрајну љубав и ако је КиМ рођени син а ЕУ усвојеник.Али једнога дана продру у земљу војводску разбојници, отму сина КиМ и баце га у ропство, и тако наступи нова “реалност”. А како је војвода реалан и практичан човек и није могао дуго да трпи и живи у лажи и није му друго преостало до да преломи и учини реалан избор за себе и онима који га следе, те он јавно призна да је КиМ изгубљен и да је нова реалност неповратно наступила, да је рођени син у туђим рукама те да он као владар нема ефективну управу над КиМ-ом. За разлику од Бориса краља “Западног Балкана” који је замајавао народ причом о једном путу којим истовремено иде у два смера”у ЕУ и КиМ” а увек у једном евроатланском правцу, Тома је љубио више од свега истину. Мада му је краљ био драг и у свему га је подржао, јер по сопственим речима “није хтео да му смета” док врши дезинтерацију отаџбине и интеграцију у Унију, ипак је морао да изврши историјски преокрет и први обзнани оно што је лукави краљ мислио да скрива и преводи жедан народ преко воде, до самог свршеног чина. Обзнани Тома храбри и племенити уз сву жалост његовог земљаног лика, да мора силом факата прилагодити и променити Устав и све законе према новој стварности, да КиМ више није и не може бити ни формални део продице, чувар трона вере, као ни наследник престола. Као верник у култ земаљске Уније, проценио је, да треба прихватити жртву првенца КиМа на олтару новог поретка, да би цео свет боље живео и омогућио бољи стандард преосталом ЕУ сину.

Тако КиМ заувек мора остати у рукама банде крволочних одметника, мора се променити традиционално мишљење, изводи из родних књига, све тапије и докази који нереално тврде да има оно што нема и да његово оно што је постало туђе. Као легалиста прихватио је мишљење западног суда и јавио целом свету, после сесије домаћих демократских еуфиличара да пристаје на мирни договор да је његово оно што му је западни свет препустио да има и да по вољи разбојника може задржати остатак. Није му мало остало, ЕУ усвојени син, тешко стечена материјална добра, рачуни, куће, викендице и станови, вински подрум и своја ракија уз асфалтирани пут до родног војводства. Да се није на време преобратио могао је и то изгубити, али је у последњем тренутку убедио разбојнике да се неће бранити и дозволио им да узму све што им и када затреба. У тренуцима слабости мислио је гласно да се КиМ подели, али кад су га западни пријатељи опоменули да је ропство вечно и недељиво и сам је боље видео да га не може поделити а да остане жив и читав, преломио је још једном одговорно, очински, да је боље што је постао туђи а остао цео.

Много је тога војвода учинио за ЕУ сина, сада јединог реалног наследника круне, уписао га је у школу за политичку изузетност и ставио за заменика препредењачке странке, како би био спреман да стане на чело народа и војводства, када време дође и он му препусти титулу и управу.Много је тога учинио војвода и за Унију, да би га ЕУ рођаци прихватили као равног и сматрали својим, променио је име у Tomas Wulf Nikols и после удаје за немицу додао и Mrkel, одрекао се војводске прошлости и предака, писма, изменио веру и обичаје, признао да је био заостао и крив што се од њих некада бранио и цео народ је прогласио геноцидним према нападачима, до заклетве, речи и морала и онако никада није много држао да га као професионалаца не би спутавали. У мираз је младој дао све и послушао је у свему како би ушао у нови европски и светски поредак и клуб богаташа. Пристао је без поговора да призна као легалну разбојничку владу отимача КиМа, затворио своје фабрике како би испод дигнуте рампе на граници ушла јефтина еу-роба, новац је предао на чување странцима, војску распустио, земљу поделио на регионе, децентрализовао и конфедерализовао сопствени народ, њему одузео сувереност а мањинама дао управу, да би еу-тазбина лакше преко њега управљала војводством. Просто, био је тако упоран да добије руку Мркелове, наследнице Трећег рајха, да је штрајковао глађу, мада се испоставило лажно, али и није важно, битан је гест, показао је колико му је стало да се што пре он а не неко други па макар и краљ Борис, докопа обећаних награда и дотација. Од Уније је док није и сама упала у неповратну кризу похлепе и незадовољених великих потреба, добијао мрвице са стола али за гладни народ свака је била бољи живот.Највише се, када се боље погледа, намучио у избору свога новог имена, пошто је хтео да буде привлачан на све стране света а западна амбасада је ћутала на његова упорна запиткивања јер јој је било довољно да га позива са Niki-Wiki.Своме поданичком народу је упорно и убедљиво, како он само зна, ширио причу да је улазак у нови ред права благодат и рајска земља где ће богати давати сиромашнима колико им треба а они радити колико могу, што је подгрејало сећања на непроживљени комунизам.Заборавио је да помене да претходно капиталистима морају дати све што имају као улазницу, и да се у Унији неће ништа демократски питати, али није хтео да их разочара кад су већ детиње наивно у све поверовали. Оправдано је помислио да се они и сада ништа не питају о својој судбини, тако да промену кормилара неће ни приметити. На крају, јавно је пред лажним књазом od Monte Negra, земље црних расрба, похвалио свакога ко је признао отимање дела отаџбине и мучење КиМа као часног примера за угледање и обратно.

Онога несретника у ропству, искрено колико може и кад стигне оплакује у себи и после добронамерног разговора са америчким саветником, бившим амбасадором, учврстио се у својој тешкој одлуци да коначно престане да нервира цео западни свет и свима виче “Ким је у срцу отац-џбине”. Себи је обећао да ће бар сачувати споменике када живе није могао, да неће поцепати слике и да ће се сећати срећног детињства КиМа. Као прави родитељ свечано се зарекао да ће несретника помагати и гледати да му буде боље у ропству, слаће му пакете помоћи, обилазити га, желеће искрено да му олакша муке, али неће да му даје лажну наду да ће га избавити и ослободити, јер авај, шта ће он сам и с-уморан против толике силе бандита и отимача са којима се и ородио и чије је евре за помоћ примио.Мада је његов предак Лазар бесмртним делом бранио народ, веру у Бога, слободу и личну част не гледајући величину непријатеља већ оно највредније што се увек пркосним духом за вечност брани а каснији претци непоражени и повратили све земаљско отето силом, он нема такав застарео поглед на свет који гледа у прошлост и везује будућност.Војвода живи у пролазној и смртној садашњости, нема времена за бацање ни за претеране родољубиве осећаје а камоли вере да се може бранити, јер је још од тешког детињства веровао само у оно што види, колико ко има и коликом по земљи силом гази. Завршио је школу себичног живота и показао се успешним, напредовао је увек када се јачему клањао, а по потреби на оно шта треба и коме треба заклињао. Зато увек када види КиМа куне тешку судбину која му га додели и моли велике и мале бандите да буду милостиви а њему саветује да се и он прилагоди, прихвати реалност, узме шта може, да призна туђина као господара да би му било боље, па чак и име, ако траже, да прилагоди њиховом писму, он ће га као отац звати “Kosova” а син њега када пређе границу”Nikolici-Vucici”.

Тако је поред таквог оца један син скончао у ропству а други је када је сазнао за правог оца отишао у родну ЕУ, где се и поред економског слома и даље боље живи и где га је повела маћеха Mrkel-ova, после бурног развода при коме му је узела све вредно, стечено за време и пре брака из рачуна.Отишли су заједно у исту ону доброчинитељку Унију, за коју се од почетка знало да је уз помоћ 27 западних рођака и подстрекнутих локалних бандита “милосрдно” уз хирушки обрађену колетаралну штету отела, заточила и вадила органе његовом брату КиМ-у за потребе Уније. Како користољубива еу-крв није српска вода, ЕУ син је заувек напустио провинцијалну варварску и нецивилизовану забит, коју је узгред буди речено и мрзео и осећао као туђу, па се више ником и није јављао.

Tomas Wulf Nikols (без Mrkel) је остао тако без оба сина и живот је завршио без наследника, усамљен у бољем животу за себе који је реално изабрао. Да би доказао да је у праву и затворио уста свим сумњивцима, натерао је цело војводство да референдумом већински потврди и прихвати његов избор као спасоносан и без алтернативе, јер би сваки други био катастрофа.Сав народ је на глас непрестано понављао за њим да војвода Тома-s није издајник, да има чисте руке и мирну савест, глас народа је увек био и глас од бога, а њему је лично као доказаном самољубу било свеједно, јер је у свакој комбинацији био добар.Уосталом, другачијим нереалним избором могло се изгубити и више а не добити ништа, па је свака трговина земљом и народом била оправдана и корисна.

На крају није било никога да војводи пружи чашу воде када је легао у кревет, остарио и до краја онемоћао, уморан и исцрпљен од бриге да се пре времена не открије спољна завера и домаћа превара.Наследство није оставио сем образ-ине коју је имао, али је бар свој живот лепо и у срећи благостања проживео.Тако је и заслужио, а народ га се сећа и помиње му све по списку шта је чинио и није учинио а требао је, све у своје име а за његов рачун, кад год се о прошлости прича покрене и војводино име из тмине избије.

У аманет народу је оставио да чува ништа и чврсто га држи до самог свог краја, празне и болећиве приче је однео са собом, где год да је отишао а није ни могао далеко, јер је само и увек у земљу веровао.

 

У Београду, 27.11.2011.године Предраг Лепетић

 




2 коментара у вези “Кратка прича за буђење “Војводина и два сина””
  1. Још да има наравоученија…

  2. Neka se golub kao simbol mira posere na sve one tajne i javne gospodare svijeta koji sada u ime mira i demokratije sire nemir, rat, nasilje i smrt!

    Uzalud zato bezboznici vicu mir, mir, a mira nema; jer Stari SRbski Rodjak, Gospod nas Isus Hristos nije dosao u svijet da donese mir – VEC MAC, i tako jednom za uvijek da odvoji Istinu od lazi, Pravdu od nepravde, Dobro od zla i ljude od neljudi!

    Zato samo u Hristu nasem kao Iskupitelju i Spasitelju svijeta i izvoru vecnog zivota lezi nasa SRBska snaga i nas spas. S nami Bog i jest i budet!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo