Стефан Каргановић
„Извештај” који је 2002. године објавио Холандски институт за ратну документацију (Nederlands Instituut voor Oorlogsdocumentatie, http://www.niod.nl/)
Стефан Каргановић, 16.11.2011
+++
добро је познат свима који се баве истраживањем Сребренице. Тај „Извештај”, који се односи на трагичне догађаје који су се у јулу 1995. одиграли у Сребреници, опште је признат као прворазредно приручно средство за истраживање и документацију. Од како је објављен, на њега се у свом раду ослањају историчари, аналитичари и правни стручњаци.
Овај „Извештај” настао je на врло занимљив начин. Ускоро након што су против холандске владе биле покренуте оптужбе да је била одговорна, па чак и да је суделовала, у масакру у Сребреници, то питање је у Холандији постало политички крајње контроверзно. Холандска влада се у парламенту суочила са могућношћу да би се могла формирати политички мотивисана анкетна комисија са задатком да испита улогу и понашање холандског војног особља у периоду њиховог присуства у сребреничкој енклави док се налазила под заштитом УН, 1994. и 1995. године. Сматра се да је, са циљем да избегне даље политизирање овог питања, влада одлучила да задатак утврђивања чињеница додели једној угледној и неутралној научној установи, Холандском институту за ратну документацију, такође познатом под скраћеницом NIOD. Ваља приметити да је тежиште Ниодовог истраживачког рада до тада било окупација Холандије и холандске територије Источне Индије током Другог светског рата. Сребреница је зато представљала тематски искорак и тај задатак био је поверен екипи научника под руководством истакнутог холандског историчара, професора Ханса Блома.
Убрзо после објављивања на изворном холандском, „Извештај” је био преведен на енглески и налазио се затим дуги низ година на интернет презентацији Холандског ратног института. Пре неколико месеци, на начин који би био карактеристичан више за бивши Совјетски Савез него за Холандију, „Извештај” је – волшебно нестао. Наша невладина организација, „Историјски пројекат Сребреница,“ добија бројне упите са разних страна у вези са неочекиваним повлачењем овог прворазредног документа.
Како год коначно оценили труд екипе професора Блома, познат као Ниодов „Извештај о Сребреници“, његова свестраност и аналитичка дубина су неспорни. Мотиви холандске владе можда јесу били политичке природе, у настојању да се избегне формирање парламентарне комисије за Сребреницу, али крајњи резултат ипак одражава висок степен научне одговорности и свакако да у целини јесте неполитичке природе.
Зачудо, објективан, неполитички садржај Ниодовог “Извештаја“ било је управо то што је подстакло критику оних кругова који су очекивали нешто друго. То најбоље илуструје реакција 2002. године, непосредно после објављивања „Извештаја”, од стране госпође Хајре Чатић, активисткиње организације Мајке Сребренице, како то преноси британска агенција BBC:
„Госпођа Чатић је изјавила да ће се незадовољници опет састати са Ниодовим директором, Хансом Бломом, у настојању да га убеде да ревидира закључке – посебно став да је половина убијених погинула као борци босанске муслиманске армије.
„Они су такође ставили примедбу на закључак да нема доказа који би бившег југословенског председника Слободана Милошевића повезали са масакром, као и да је улога коју је у тим догађајима одиграо вођа босанских Срба, Радован Караџић – нејасна. [1]
Професору Блому се мора одати признање што је у том тренутку одбио да измени закључке своје научне екипе да би се уклопили у стереотипове ратне пропаганде и да би постали прихватљиви једној од страна у босанском сукобу. По његов научни интегритет било би подједнако штетно да је пристао да на сличан начин „појасни“ улогу неких од оптуженика, што је задатак који првенствено припада судским органима а не историчарима.
Тачно је да Ниодов „Извештај” баца огромну количину основане сумње на предпоставку да је председник Милошевић био умешан у догађаје у Сребреници у јулу 1995. У једном од многобројних прилога који прате “Извештај”, холандски професор Кејс Вибс (Cees Wiebes) износи резултате свог истраживања обавештајних података везаних за Сребреницу и ту он изводи закључак управо такве врсте. У интервјуу који је дао за BBC у октобру 2004. године, Вибс каже следеће:
„У нашем ‘Извештају’, који садржи 7,000 страница, ми смо дошли до закључка да Милошевић о масакру унапред ништа није знао. Ми нисмо пронашли никакве доказе у вези са тиме. То не значи да доказа нема, али их ми нисмо нашли. Оно што смо нашли јесу, на против, докази који указују на супротно: Милошевић је био врло љут када је сазнао за масакре, а то је нешто што смо чули од разних дипломата, као и од других сведока са којима смо разговарали. Такође смо сазнали од једног Србина из Босне, који је био код Милошевића две недеље после напада, да је Милошевић био врло, врло бесан и да је викао ‘Ко је тај идиот који је наредио те масакре?’ То је разумљиво,“ наставља професор Вибс, „зато што је у овој фази рата Милошевић тражио начин да постигне политичко решење.“
„Ја сматрам да Милошевић сноси највећи део одговорности,“ продужује Вибс. „Међутим, приказивати босанске Муслимане као невинашца а Србе као оличење зла једноставно не одговара стварности. Босански рат не пружа црно-белу слику. Ја никада у својим истраживањима нисам видео толику количину сиве боје. Наравно да убијање 7,000 људи представља велики злочин, али има других елемената који се могу приказати једино сивим тоновима. Трибунал у Хагу авионом доводи стручњаке из целог света да сведоче, али у Амстердаму се налази десет људи који су обавили најобимније истраживање Сребренице и рата у Босни. Ми никада нисмо добили позив да се појавимо у Хагу, мада живимо у суседству. Зашто? Оно што ја чујем преко поузданих извора из Трибунала,“ гласи закључак професора Вибса, „јесте да госпођа Дел Понте нас сматра превише ‘изнијансиранима’ зато што ствари не посматрамо из црно-белог угла, и ваљда је баш то разлог што изврсни војни стручњаци из наше екипе никада нису били консултовани.“ [2]
Без нагађања о томе зашто је руководство Холандског института за ратну документацију донело напрасну одлуку да англофону јавност у овом тренутку лиши приступа „Извештају о Сребреници,“ наша НВО „Историјски пројекат Сребреница“ инсистира и даље да се сложена матрица догађаја у Сребреници и око ње током ратног сукоба 1992 – 1995. године мора проучавати искључиво са објективног и научног становишта, без политичких предрасуда. Ниодов „Извештај о Сребреници“ представља докуменат од великог значаја који доприноси бољем разумевању. Ми га зато препоручујемо јавности, а посебно тимовима одбране у Хагу у предметима везаним за Сребреницу, пошто се они са питањима којима се “Извештај” бави свакодневно суочавају.
Ми смо „Извештај о Сребреници“ поставили на нашу интернет презентацију где је доступан свима и може бити коришћен или преузет на следећој адреси:
Стефан Каргановић
SREBRENICA HISTORICAL PROJECT
Postbus 90471,
2509LL
Den Haag, The Netherlands
+31 64 878 09078 (Holland)
+381 64 403 3612 (Serbia)
E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com
Web site: www.srebrenica-project.com
Dokaza nema i ne moze ih biti da je bivsi jugoslavenski presjednik Slobodan Milosevi na bilo koji nacin povezan sa dogadjajima u Srebrenici, jer Slobodan Milosevic u tim dogadjajima nije ni imao bilo kakvog udjela, ali zato postoje dokazi da je Generala Ratka Mladica prije napada SRBa na Srebrenicu posjetio jedan penzionisani americki general, i sa njime da je razgovarao o planu napada SRBske vojske na zasticene zone UN iz kojih su muslimani izlazili i zatim masovno ubijali SRBe, koji na vreme nisu uspjeli da pobjegnu ispred muslimanskih „svetih ratnika“ koji su klali i djecu u kolijevci!
Mislim da General Ratko Mladic tu posjetu nije zaboravio, i on bi trebao te posjete americkog generala u penziji dobro da se seca, jer kada razmislim razmislim dobro sada o svemu sto se dogadjalo tokom rata u Bosni, kako se rat vodio i kako su moji predlozi o brzom i uspjesnom zavsetku rata bili od vojnih i civilnih vlasti lukavo odbijeni, ja sa punim pravom zato smtram dok mi se ne dokaze drugacije, da su Vukovar i Sarajevo necija namestaljka isto kao i oslobodjenje „zastitnih zona pod nadzorom UN“. Sa tom blamazom oko Sarajeva, Vukovara i Sebrenici neko je zelio SRBstvo da iskompromituje, a duznost i obaveza Generala Mladica kao Generala Vojske Republike SRBske Bosne i Hercegovine jeste zato zbog istine da se jeti ko je u tome sve imao udjela, i ko je stajao iza svega toga?
To je njegova duznost najsvetija, da skine ljagu sa naroda svog, jer lako moze da bude istina da je vlada Bila Klintona, preko toga americkog generala dala svoju saglasnost SRBima za napad na Srebrenicu, kao sto je americka vlada dala svoju saglasnost i Sadamu Huseinu za njegov napad na Kuvajt, da bi posle njegove invazije Kuvajta imala opravdani povod i razlog za rat protiv Iraka. Generale Mladicu niste senilni, sjetite se istine SRBstva svoga radi, jer samo se kroz istinu moze stici u nasu Svetu Nebesku SRBiju!