Вести

Бискуп ЕСПЦ (ЕкуменистичкаСПЦ)

Контроверзна збивања везана за насилно инаугурисан такозвани „устав митрополије“ СПЦ у Аустралији кулминирала су у

Прота Драган Сарачевић, 03.11.2011

+++

накнадном одбијању две ЦШО да га прихвате.  Ради се о ЦШО које су у периоду црквене подeле  у Аустралији припадале различитим јурисдикцијама.

Једна је била у епархији Слободне СПЦ, а друга је од оснивања била и остала у епархији аустралијско-новозеландкој СПЦ.

Ово недвосмислено показује, да се овде  не ради само о Слободним ЦШО које су како се лажно и на сва звона пропагира „противници црквеног уједињења“, а  које наводно „једине одбијају“ да прихвате и овај фараонски „устав“. Ово је више него очигледан доказ, да се ради о до сада невиђеним безакоњима црквених власти, почев од Сабора, преко Синода, па до ових двеју Епархија, а чији се поступци и  језива огрешења о верни српски народ у Аустралији, могу упоређивати само са поступцима такозване „међународне заједнице“, и то на свим нивоима, почевши од УН, преко ЕУ до НАТО пакта, који данас са најокорелијим српским издајницима, комадају Србију отимањем Косова, и потспешивањем даљег сепаратизма.

Едита Тахири, Иринеј Добријевић и случај „устав“

По свему до сада виђеном, а везаном за нови такозвани „заједнички“ или „устав митрополије“ СПЦ у Аустралији, може се са сигурношћу тврдити, да се поступак стварања „митрополије“ и инаугурација њеног  „устава“, не разликује од поступка инаугурацијеу новог „устава“, нове државе  у држави; Косова и самог њеног стварања. Тако смо се ових дана могли коначно и уверити, да по питању независног Косова и „митрополије“ и њихових „устава“ имамо потпуно идентичне тврдње Едите Тахири и Иринеја Добријевића. А није ни чудо, будући да су они заједно и радили на истој ствари. Разуме се на различите начине. Едита је показивала своје „родољубље“, купујући Косово у спрези са „међународном заједницом“, а Иринеј га је у истој овој спрези издао, односно продао. Данас је остало само да се спроведе њихова нагодба у којој је Вашингтон, или такозвана  „међународна заједница“ само посредник.

Едита каже: Ми шиптари имамо  сада своју „државу“ коју смо сами прогласили уз помоћ „међународне заједнице“. Имамо и председника, и свој парламент. И најмоћније државе света су је признале, а са њима и Црна Гора. И наша држава има „устав“, кога сви они исто признају. И пошто је то тако, цела биша аутономна покрајина Косово, наравно у својим границама, укључујући и његов чисто српски север, дужна је да поштује тај „устав“.  И као што видите, „међународна заједница“  нам у овом тренутку даје пуну подршку, да север Косова коначно и административно ставимо под пуну „контролу“ наше међународно признате „државе“ и нашег председника Хашима Тачија.

А шта каже Иринеј? Исто то само мало друкчије: Ми превранти, лажови и отимачи имамо „митрополију“, коју смо исто сами прогласили. Додуше немамо митрополита, али то није важно, пошто ћу ја вршити његову дужност. И нашу митрополију су признали најмоћнији релевантни фактори; Сабор и Синод, заједно са Ђуром Ђурђевићом. И наша „митрополија“ има „устав“ кога они признају и кога су што је много важније, одобрили. Пошто је то тако, цела наша црква у Аустралији,  укључујући ту и „бившу“ Слободну и СПЦ, дужна је да поштује овај наш  „устав“. И као што сте вероватно чули,  ја сам позвао готово све Врховне Судове у Аустралији, да је коначно административно ставе под пуну „контролу“ наше новопроглашене „митрополије“, и њеног „митрополита“.

Шта ми то нисмо разумели у Вашем „уставу“, господине „епископе“?

После одбијања ЦШО „Свети Сава“ на Хајндмаршу у Аделаиди, „епископ“ Митрополије је објашњавао и тврдио да они нису тај његов „устав“ правилно разумели. Конфузија око разумевања и неразумевања је настала из разлога што су његови  „творци“, прво обећали да ће да промене захтеване клаузуле, што нису учинили,  а онда су јавно пропагирали једноставно да у „уставу“ не пише, то што пише. Тврђење „епископа“ Иринеја да ови нису устав правилно разумели је врло интересантно, а посебно ако се има у виду да је једна адвокатска компанија на њихов захтев дала исцрпно и стручно тумачење, које су ови званично тражили, баш из разлога правилног разумевања.

Не морамо да идемо далеко и да полемишемо. У  „Отвореном писму“ од јуна месеца ове године, које је упутио чувени и доказани лажов у мантији г. Недељко Милановић, (у даљем тексту Неђо),  а које су поред њега потписали, председник Јанко Дрча и секретар Сузана Левковски, (види  прилог број 1) дословце пише следеће:

„Усвојен је Нови Устав и од стране Патријаршије у Београду службено одобрен. Усвајањем Новог Устава, СТАВЉЕНО ЈЕ ВАН СНАГЕ ДОСАДАШЊЕ ФИНАНСИЈСКО ЧЛАНСТВО. Уместо финансијског чланства, основано је СТАРАТЕЉСТВО, као главни Парохијски фонд, из кога ће се финансирати и исплаћивати дугови, оправљати храмови, градити ПУТЕВИ, школе, СПОРТСКИ ТЕРЕНИ и одржавање имовине.“

Невероватно, али истинито.

Можемо и занемарити лупетања, као што су; да ће се из неког, пазите „фонда“ исплаћивати дугови, градити ПУТЕВИ, школе и СПОРТСКИ ТЕРЕНИ…

Али не можемо занемарити констатацију да је сада уместо финансијског чланства „основано СТАРАТЕЉСТВО“, и то „као главни Парохијски фонд“.

Међутим, фамозни Неђо је и од раније познат по својим бравурама овакве врсте. Без обзира што је својевремено, 1994. Године, остао дужан Слободној ЦШО „Свети Никола“ у Вајколу – Бризбан 13.ооо долара, које да поменемо и то, никада није вратио, успео је Неђо да догура и до положаја архијерејског намесника у Епархији Митрополије Новограчаничке , бивше Слободне Цркве. Додуше, ако ову позајмицу упоредимо са његовим колегом по „намесништву“, Миланом Милутиновићом, и  то од целих 170.000 долара у ЦШО „Свети Архиђакон Стефан“ у Кизбороу – Мелбурн, Неђо је ипак „ситна риба“. Али оно што је врло симптоматично, то је да су обојица догурали до овако, „високих положаја“. Можда је ово био и критеријум за избор, пошто вероватно спада у процену „морално полтронске“ подобности, па је такво понашање еволуирало и данас постало мерило напредовања у црквеној служби. Али, не лези враже, што би рекао наш „прости свет“, успео је Неђо да догура чак и до ЧЛАНА Црквеног Суда исте ове Епархије, и да се ту покаже и на делу докаже као врхунски судија. Мене је рецимо, у току те своје „блиставе“ судијске каријере, преместио са парохије по „потреби службе“, али не на неку другу парохију, него на улицу. А тек оно што следи, показује његов брилијантни успех. После ове бравуре, његов осведочени БРАТ ЛАЖОВ, „покојни“ епископ Милутин, уз асистенцију покојног Драгомира Шиповца и наравно незаобилазног Ђура Ђурђевића, унапређује Неђу и одликује га највећим одликовањем у СПЦ – правом ношења напрсног крста. Све су то као што се види „непроцењиве заслуге“ које су данас постале и неизбежан услов за напредовање у црквеној служби.

Стјуарти и стјуардесе…

Него, вратимо се теми; СТАРАТЕЉСТВО и „главни Парохијски фонд“!

СТАРАТЕЉСТВО по новом „уставу“ би требало да сачињавају неки „људи“ и неке „жене“, заједно, под условом да су још и крштени. Претпостављам да  се мисли на вернике, будући да како „устав“ каже, нису више   „чланови“, већ  СТАРАТЕЉИ, или како се у њиховој коресподенцији на енглеском језику тврди; STEWARDS. Ово у српском језику дословно одговара посрбљеном СТЈУАРТИ, или у женском роду СТЈУАРДЕСЕ.

У речнику Мортон-Бренсон за енглеску реч STEWARD, постоје четири значења:

1. Управник, 2. Бродски конобар, 3. Домаћин авиона. У женском роду STEWARDESS је домаћица авиона, односно стјуардеса, и 4. Надзорник при коњским тркама.

Посебно, реч STEWARDSHIP означава  у генералном смислу у множини ПОЛОЖАЈ УПРАВИТЕЉА.

Овде долазимо до још једне преваре, односно злоупотребе појма СТАРАТЕЉИ. Очигледно је да су значења замењена, и прилагођена потреби, а све да се „власи не сете“, јер се старатељ  на енглеском каже TRUSTEE (трасти) , а не  STEWARD.

Но ако се сложимо са тиме, и „прогутамо“ ову  подвалу,  да реч STEWARDSHIP значи УПРЕВИТЕЉИ, у овој фараонској креацији од „устава“, пронаћићемо да по неким клаузулама ови назови „управитељи“ имају  чак и право  „управљања“, па самима тиме  и „одлучивања“, али, све дотле  док не дођемо до клаузуле која каже да се све њихове управне „одлуке“ морају послати „митрополиту“ на одобрење. Ту ће наравно од његове „добре воље“ зависити дали су оне важеће, или нису, па је овде сваки коментар и тумачење сувишно,  пошто је  ово правило тоталне обесправљености лаоса – верног народа најједноставније за разумевање.

А епископ „митрополије“ тврди, да ови  то нису разумели.

Оно што је на делу данас видљиво, а што се тиче ове врсте „разуемевања“ јесте слеће: Они који су целу ову ујдурму добро разумели, овај „устав“  нису прихватили. А они који ово нису добро разумели, и који су овај „устав“ прихватили, врло добро ће разумети у непосрдној будућности, али ће тада бити касно.

У сваком случају, за боље „разумевање“ онога што неко по тврђењу „епископа“ г. Иринеја не разуме, нека погледа приложена документа.

Резиме

Видели смо шта све реч СТЈУАРТ значи, па из гота можемо да извучемо и одређене закључке. Пошто су по овој Неђиној тврдњи стјуарти сада постали „главни Парохијски фонд“, они ће бити у обавези да доставе своје бројеве банковних рачуна са којих ће им се месечно скидати  одређена сума новца, као рецимо код Суботара или Јеховиних сведока. Наравно, за ову се новину може рећи да је у складу са екуменистичком новотарском праксом. Јер  кад  могу ови да убирају „десетак“, могу и ови новокомпоновани и хибридни црквени великодостојници.

Пошто смо видели да од њиховог управитељства нема ништа, најбоље би ће им у овом случају одговарати оно значење друго по реду, а то је бродски конобар. Па зашто да не? Не представља ли Црква по светим оцима „Брод Спасења“. Али  пошто им је стварно  значење замењено у СТАРАТЕЉЕ, па тако нису УПРАВИТЕЉИ, баш ће им лепо стајати да на овом новокреираном броду,  буду обични бродски конобари.

Или, пошто је на сцени права трка за отимачином црквене имовине, и утркивање ко  ће  више да отме и стави под своју контролу, далеко већем  броју СТЈУАРТА, многоће боље приличити назив надзорника на коњским тркама.

ПРИЛОЗИ

ОТВОРЕНО ПИСМО страна 1

ОТВОРЕНО ПИСМО страна 2

Пријава за старатељство – енглески језик

Пријава за старатељство – српски језик

Прота Драган Сарачевић
У Канбери,
О Дмитровдану 2011. године