logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати    Аутор: Драган Видаковић    1.032 пута прочитано    Датум: 6.11.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Duplerica TABLOID

Nema diktatora i tiranina koji je rađe izlazio na izbore od Miloševića. Čim zagusti organizuje izbore. Nešto dobije, nešto pokrade,

Драган Видаковић, 05.11.2011

+++

nešto nakrpi od onih koji sa njim nikad nisu vladali (a nikada bez njih posle 1992. nije imao većinu).

Da je u njegovoj diktaturi poslanička grupa za diskusiju u parlamentu dobijala tri minuta i dvadesetčetiri sekunde digao bi se na noge ceo demokratski svet, kao što se digao kad je nesrećnik odvalio da je glas akademika i seljaka isti, što je sušta istina- jer kao što novac nema boju, tako se ni glasački listići pri prebrojavanju ne razlikuju, ali kad se Zapadne agencije za ispiranje mozga dograbe posla po Srbiji, mnogima svaku glupost mogu da proture kao jedinu istinu, kao onu budalaštinu da smo „ratovali protiv celog sveta“, a nismo.

Pametnom je dosta to što ne da nikada nismo ratovali protiv zemalja BRIKS (Brazil, Indija, Rusija, Kina i Južna Afrika) koje su danas u neviđenoj vojnoj i ekonomskoj ekspanziji, čiji novac ova nesrećna Evropa, koja nas je onako divljački bombardovala, želi više nego žedan vode u pustinji, već nas nikada nisu pritiskalie ugnjetavale, niti priznale razbijanje Srbije.

Milošević i opozicija su se mračnih devedesetih žestoko preganjali po mnnogim pitanjima. Osim tajnog šurovanja i formiranja koalicije sa tiranininom, retke su bile tačke slaganja, i možda jedina svetlost tih mračnih godina je bila ona u vidu očas posla dogovora srpskih partijskih klika oko uvođenja proporcionalnog izbornog sistema i Srbije kao jedne izborne jedinice, pošto se egzaktni primer prvih višestranačkih izbora, organizovanih po većinskom izbornom principu u 250 opština, pokazao kao suviše zastrašujući za partijske parazite i poguban za njihove sinekure.

Kao prvo: ma šta mislili o sebi, znali su da moraju na izborne liste da postave najuglednije ljude u tim sredinama, što su za sebe znali da nisu.

Kao drugo: u izbornoj jedinici se nađe nekoliko kandidata, jedan dobija-njega narod hoće, kako vole da kažu, a ostali gube. Nema laži, nema prevare.

Pošto je to vrlo surov izborni sistem sa samozavnu elitu i njeno visoko mišljenje o samoj sebi, sitem koji opasno podriva autoritet stečen isključivo u obračunima sa policijom i političkim neprijateljima, partijske vrhuške su ga ukinule uvođenjem proporcionalnog sistema, čime su povratile vlast i lažni autoritet i ni na kraj pameti im ne pada ni dan danas da ga promene.

A do čega je takav sistem doveo Srbiju nema potrebe objašnjavati, niti ikoga razumnog treba uveravati da će isti sistem biranja vlasti temeljen na principu notorno negativne selekcije doneti bilo šta bolje. Proporcionalni sistem je generator „elite“ koja to nije, i koja i da hoće-limitirana mnogo čime a najviše neznanjem , pohlepom i nestručnošću- ne može ništa dobro ni da uradi, čak i ako za to ima volje, a nema.

Zapanjujuću potvrdu gore rečenog nalazimo ovih dana u raspravama tipa čemu vodi bojkot izbora u Srbiji. Narod je nezadovoljan i ne vidi svrhu izlaska na birališta.”Elitama” je takav stav neprosvećenih nerazuman. Tako Suzana Grubješić, potpredsednica URS, kaže da je poziv na ”beli protest” čist defetizam i vrhunac neodgovornosti. Čak i da samo jedan građanin izađe i zaokruži neku stranku ona će biti pobednik, jer to je demokratija. (1)

Ova besmislena i opasna izjava je već dovoljan razlog da se dosadašnji izborni sistem promeni.

Kada bi Grubješićka,Cvetković, Dinkić, Đelić, Čanak, Drašković, Dačić, Ilić, Koštunica, Vučić, Todorović, Nikolić… izašli imenom i prezimenom (sa čitavim svojim životom kao na dlanu) pred birače, shvatili bi razliku u legitimitetu, obavezama i odgovornostima tako dobijenog poverenja i onoga za koje je dovoljno samo steći poverenje partijske vrhuške, koja izbore ne bi dobila ni u svojoj ulici.

Oni koji dobiju takve izbore postali bi politička elita sa velikim ugledom i velikom odgovornošću, gubitnici bi se vratili poslu koji su radili, ako su išta osim ničega i radili, a mnogi bi preko noći postali niko i ništa što su i bili dok nije uvedena Grubješićkina demokratija.

Uzastopnom primenom većinskog izbornog sistema partijski paraziti bi morali da napuste svoje udobne sinekure. Stručni, moralni i karakterni ljudi bi zajedno sa izabranom elitom preuzeli vođenje stranaka, što bi bio efektan odgovor kritičarima koji kažu da se većinskim sistemom gubi uticaj partije.

Gubi se samo uticaj ljudi koji ne da ne zaslužuju da vode partiju nego bi se mnogi od njih u poštenoj zemlji sa svojim “sposobnostima” borili samo za golo preživljavanje. Ovakvim višekratnim pročišćavanjem i potpunim političkim provetravanjem Srbije program partije, rad vlade i skupštine bi bili u potpunom saglasju a ne ovako neodgovorno: program (za izbore) i moguće koalicije jedno, a u stvarnosti (posle izbora) nešto sasvim drugo.

Argument da bi se vodeći političari razbežali po unutrašnjosti da bi bili izabrani nije relevantan. Ako bi se Dačić kandidovao u Žitorađi, Cvetković u Zaječaru, Dinkić u Vladičinom Hanu, ili već odakle li je, sami bi sebe diskreditovali, a ne treba ni potcenjivati glasače iz manjih mesta. Omudrali su više nego što analitičari misle. A nema ni teorije da se politički slonovi ne nađu zajedno u nekoj od 250 izbornih jedinica. Ipak je mnogo više “slonova” nego udobnih stolica.

Izabrani poslanici bi odgovarali gotovo potpuno poznatom biračkom telu, svojim imenom i prezimenom, svojom imovinom, svojom porodicom, pa neka glasaju za ulazak u NATO, uđu u neku nezamislivu koaliciju sa strankom koju su besomučno napadali u kampanji, neka priznaju nezavisno Kosovo, gej brakove ili što im god padne na pamet, ako to nisu zastupali u kampanji. Ako bi pak takve stavove zastupali u kampanjama i narod ih izabere kao takve, onda nema referenduma za NATO, Kosovo…samo treba postupiti kako su birači rekli.

Ne bi više mogli da se zaklanjaju iza partije u bezličnoj masi od 250 imena koja ni jedan birač nije pročitao, niti ih poznaje, niti oni odgovaraju ikome osim partijskim trgovcima koji su ih, onako anonimne, postavili na listu , da koliko sutra u skupštini dižu ruke i odlučuju o vitalnim pitanjima za ovu državu i narod, a da najčešće nemaju pojma ni o čemu se radi, jer i ne treba da znaju ništa drugo osim toga koje dugme na tasteru i kada treba da pritisnu. I, naravno, da uzmu platu, paušal, dnevnicu, novac za stan, za put…

Vođe stranaka bi morale vođene neumoljivom logikom većinskog izbornog sistema da se kandiduju na Novom Beogradu, Vračaru, Voždovcu, Starom Gradu, Savskom Vencu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Drugi ešalon u Čačku, Valjevu, Kruševcu…Treći u Blacu, Brusu, Plandištu,…Pa kom opanci, a kom obojci.

Kakva bi to neviđena seča umišljenih veličina bila. Kako bi se društvena i politička scena Srbije provetrila samo jednim takvim izborima. Bilo bi za priču koliko bi onih samozvanaca koji nelegitimno odlučuju o našim životima otišlo u zaborav ili možda negde drugde, bilo da izgube izbore, bilo da na njih ne smeju da izađu.

Sigurno ne bi došlo da toga da programski direktor CeSID Đorđe Vuković povodom moguće apstinencije birača kaže: U svakom slučaju mora biti formirana neka vlada, pa mi zato i nije jasno šta se time dobija i ko bi tu ideju mogao da podrži.

Ne zna ili se pravi da ne zna da takva vlada ne bi imala nikakav autoritet ni legitimitet, bila bi nalik onoj Grubješićkinoj vladi koju bi podržao onaj jedan nesrećni birač, posle čega bi URS mogao sam da formira vladu i da po prvi put osim srpskih para raspolaže i ostalim, a sve sa premijerom iz URS na čelu, naravno.

Narod je nazadovoljan parazitskom kohabitacijom pozicije i opozicije, veoma unosnom za njih, njihove porodice, prijatelje, ljubavnice(ke) i istomišljenike. Ne vidi svrhu izlaska na izbore jer gospon Kurta i gospon Murta jašu istovremeno, pošto se videlo da je glupo da Kurta čeka da sjaše Murta, a može da bude i opasno po Murtu kad sjaše, ako se Kurta potom, sam u sedlu, seti pravne države. A, to bi, kako vidimo, moglo da funkcioniše sve dok i jedan građanin izađe na izbore. A pošto će bar Suzana Grubješić uvek da izađe na izbore…

Nema dakle nikave promene stanja dok se ne promeni izborni sistem. Dok ne dođu novi ljudi izabrani po većinskom sistemu, nezavisno od stranke kojoj pripadaju. Ovako, 126 nazovi poslanika će se nakrpiti milom ili silom, taman da izađe jedan glasač. Jer to je demokratija.

Dragan Vidaković

(1) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:351961-Animiraju-glasace-da-sprece-nevazece-listice

 




3 коментара у вези “Ništa bez demokratije”
  1. Ovi sada sto dodjose posle Milosevica, u ime “demokratije” da SRBima sole pamet, gori su od njega po sto puta!

    Milosevic je za njih segrt bio, a ovi sada sto u SRBiji, u ime Novog svetskog poretka svlace i oblace, svi su oni MAJTOR DO MAJSTORA, a narod samo ovce za sisanje!

  2. I njima je kraj blizu.

  3. Sve sto ima svoj pocetak, ima i svoj kraj. Zato sve sto dodje to i prodje!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo