Протест студената у Београду
Ја не волим када неко пише „умивене“ текстове, као што то, на пример, редовно чини др Чедомир Антић, присутан по свим новинама
Слободан Турлаков, 31.10.2011
+++
и сајтовима, иначе преседник некаквог „Напредног клуба“ (хоће ли неко основати Назадни, мада није ни потребно, сви су – назадни, од странака до државе!), који о свему што пише увек је избалансирано, са жељом да пре буде изван ствари, него у њој!
Тако је у свом најновијем тексту сам себи поставио питање: Да ли је блокада факултета исправна и легална?
Признајем, не разумем питање!
Најпре, зашто: да ли је – исправна. Зашто не би била? Ако се од 5. окт. школство, од основног, преко средњег до највишег, налази у сталној реформи, иако ни дан данас нико не зна шта се хоће са тим силним реформама, посебно са Болоњском декларацијом, коју је онај алкохоличарски реконвалсецнет, у својству министра просвете, самоиницијативно и силеџисјки преко ноћи увео, са свим стравичним последицама по наше школство, како то да нико њега не помиње, ни њега, ни гђу Турајлић, ни гђу Ковач, ни г. Вуксановића, ни г. Обрадовића Уверен сам кад би сви они полагали колоквијум о Болоњској декларацији, да нико од њих не би могао да да задовољавајући одговор. А посебно, зашто је она уопште уведена код нас, кад наши диопломирани студенти, по старом програму, широм света раде најодговорније послове, и заузимају најодговорније положаје!?
Ако се студенти буне против њеног увођења, јер нико још не зна шта су то основне студије, шта дипломске, шта мастер, а шта докторске, и што то, сад, није – исправно? Кад се ради управо о њима и њиховој будућности. Они траже ред, траже да се већ једном престане са експериментисањем, јер они хоће да у живот уђу стручно спремни. Онако како су раније генерације улазиле способне за најсложеније послове.
Отуда је потпуно бесмислено питање др Антића, да ли је блокада факултета – легална! Јер, ако он сам самозадовољно тврди да у данашњој „српској држави имамо демократске изборе, уживамо слободу говора и градимо модерне установе“, што те „околности“ не би биле доступне и студентима, утолико пре што њихови захтеви нису од јуче, и да им нико на њих не одговара.
А онда о захтевима. Главни је да школовање на универзитету буду – бесплатно!
Сме ли неко из претхоних генерација, међу њима и садашњи ректор, да се буни против тог захтева, кад смо сви ми старији, па и он, све школе завршили – бесплатно. Неки чак и са стипендијама!
Баш као и др. Чедомир Антић! , који се сад, готово бескрупулозно, пита: „Шта значи захтев за бесплатним школовањем!“ Па наставља: „Студирање мора неко да плати: студенти и њихови родитељи, нека приватна фондација или држава!“
Ту дилеме нема. Државни факултети основани су од државе, ради заједничких потреба свих њених становника за високим стручним кадровима! И ДРЖАВА МОРА ДА ПЛАЋА ОПСТАНАК ТИХ УСТАНОВА КОЈЕ СУ ОПШТЕНАРОДНЕ И КАО ТАКВЕ СЕ ИЗДРЖАВАЈУ ИЗ БУЏЕТА! ТАКО ЈЕ БИЛО И ТАКО МОРА ДА ОСТАНЕ, Без обзира како је у Европи, која је нашу сиротињу и материјалну заосталост, кад год је могла увећавала. И 1914 -18, и 1941-1945, и на Ускрс 1944, и 1999, до дана данашњег. Кад су се Немци повлачили октобра 1944, последње што су минирали и порушили, била је зграда београдског Универзитета! Да би нам та иста Европа даровала читав чопор олоша који суверено и сурово владају нама, тако да се из дана у дан они богате, док народ све више осиромашују!
И шта значи констатација др Антића: „Школарина већа од три просечне плате је, без сумње, превисока!“ Аман, напредни човече, питате ли се Ви, да ли имају сви родитељи, чија су деца дорасла студијама, икакву плату, или ако је имају да ли је редовно примају. И ко им гарантује да сутра неће остати без посла. Еј, бре, у овој земљи има близу милион незапосле-них, што значи да њихова деца немају право да се школују, а можда се међу њима налазе нови Миланковићи, Тесле, Медаковићи, др Костићи, Кашанини (оба), Поповићи (оба), Шумановићи, Предићи, П. Јовановићи, Мишићи, Теокаревићи, Вајферти, М. Аласи, Кангрге, М. Живановићи… ???
Да ствар буде беднија и стравичнија, студентима је саопштено да ништа не траже од Министарства просвете, јер високе школарине зидају сами факултети, на којима студирају! И зар ти професори имају морала да стану пред своје студенте, да им држа предавања и да их спремају за будући живот, кад на њиховој беди изграђују свој стандард и свој угодан живот?!
Др Антић помиње некакву солидарност, а ако је реч о солидарности, било је близу памети очекивати да ће се са студентима Филолошког и Филозофског факултета, солидари-сати и студенти са свих осталих државних факултета, јер сви факултети самостално зидају школарине, на своју корист, а да Министарство просвете сматра да се пред студентима опрало, јер то зидање не раде они. Аман Јауковићу, помоћниче министра просвете, зар сте мислили да је то оправдање, зар нисте могли да скренете пажњу факултетима да то што они „раде“, може бити опасно по државу! И зар је могуће да су факултети толико одвојени од припадајућег министарства?!
Вероватно, и док министар Ж. Обрадовић купује стан од два ара, и док као заменик шефа СПС– а води бригу о изборном пласману своје странке и стратешких партнера, међу којима је и шеф државе, питамо се да ли сви ти људи, без обзира у власти или на факулте-тима, имају моралног права да буду оно што јесу, а раде као да нису! Посебно се питамо, шта би са др Обрадовићем, кога је његов земљак, ректор Ковачевић, поредио са првим нашим министром просвете Доситејем, као да је сваки Обрадовић Доситеј, Што се он, тако почаствован, не џилитну и не обећа студентима оно што му је дужност као државном фактору! Коначно, ту је и шеф СПС-а, који је изјавио да њему није битно да СПС буде на власти, већ да испуне свој програм. Немогуће је да једна социјалистичка странка подржава кастинску деобу у друштву, и да њен програм у првом реду не чини социјална правда!
Да завршимо са др Антићем, који је себи дозволио да посумња да међу побуњеним студентима има неких хулигана који нису студенти, и који би могли физички да угрозе и саме студенте и њихове професора, чиме је оправдао и самог ректора који је позвао државу да растера студенте „милом или силом“. Аферим!
И на крају да се упитамо шта је са овим текстом хтео др Антић, председник тзв, Напредног клуба?
Слободан Турлаков
П.С. Пре више од осам година, 24. јула 2003, у „Огледалу“, објавио сам доњи тест, на горњу тему, из кога се лепо види како је почео криминал на БУ. Можда би било интересантно да га поноВим.
+++
+++
+++
УНИВЕРЗИТЕТ И КРИМИНАЛ
(Огледало, 24.јула 2003)
Нећу о школству, па ни о високом, о „реформама“ које спроводи онај безумник, алкохоличарски реконвалесцент, о томе већ и врапци певају. Хоћу о оном, што сами универзитети, тај со наше интелигенције и народа, чине на срозавању свог моралног лика и елементарног поштења.
Крајем јуна новине су објавиле „уписне квоте и школарине за факултете“, у ствари, моралну слику оних који стварају кадар, тј, будућност ове земље. У часу, кад све статистике показују, да бар трећина народа живи испод егзистенцијалног минимума, користити право, да се повећањем „сопствених прихода“ подигну плате, путем дизања школарине за тзв. самофинасирање студија, представља један чин испод универзитетског достојанства. Утолико пре, што се студенти регрутују махом из најугроженијих категорија становништва, те речено зидање школарина не само да најпре и највише њих погађа, већ има практично за циљ да омогући школовање само онима који имају пара. А то никако не може и не сме бити универзитетски циљ!
Познато је већ, Правни факулетет је у том смеру први повукао ногу. Они, чије је постојање и чији је научни рад, уопште, морао бити гарант у трасирању пута ка правној држави, први су загазили у морални криминал, да би повећаним бројем самофинасирајућих студената, дошли и до плата преко 100 динара месечно! И нико са тог Факултета да се застиди, да у име свог моралног лика, одбије те и тако „зарађене“плате! Наравно, био је то општи сигнал осталим факултетима, да се и они „изборе“ за своје угрожени ранг у друштву, да се свом жестином свог егоизма оборе на најнедужније у оспоравању тог ранга, на оне, којима би, својим примером, требало, да усаде и свест о високој дужности интелектуалца. И опет, нико да се успротиви и да укаже да је то недостојно њих као научника и професора.
Колико су ту недостојни апетити имали главну реч, види се и по томе, што су факултети истог имена, у разним градовима, различите школарине одређивали. Тако се учитељски факултети крећу од 15.000 до 42.000, филозофски од 18.000 до 50.000, економски од 18.000 до 47.500, уметности од 40.000 до 95.000, архитектонски од 24.000 до 90.000 (у Београду), који се обележио и „таксом“ за пријемни испит, од 5.000 динара! Како се пријавило 500, само од пријемног дигоше 250.000! Дакле, спали су на обичне палире, чији су претходници били господа!
Има и других махераја. На свих пет правних факултета на буџету је примљено само 1.450 студената, али је зато на самофинансирању – 2. 721, скоро дупло!, што су урадили и економски факултети. Првих је примљено 1.980, а других, платежних, 2.620! Факултет организаионих наука у Београду, првих је примио 290, а платежних 340, и то по 75.000 динара!, Ту, негде, је и Филолошки у Београду, на буџету 690, а на плаћању 795, по 55.000!
Дакле, тужно и ружно! И још више, срамотно!
(Огледало, 24.јула 2003)
Skolskim reformama i Bolonjskom delklaracijom, pokusava se stvoriti i uvesti u SRBiji, takav skolski sistem koji ce od ucenika stvoriti u ime „prosvecenosti i napretka“ poslusne sluge i robove Novog svetskog poretka, koji nece znati sami ni da misle, niti nesto da korisno rade. Bice to ZAMBI ljudi, u pravom smislu te rijeci!
Ziveci u Australiji, primetio sam da nasa djeca koja su zavrsila srednje skole u SRBiji, u prosjeku daleko bolje rezultate postizu na koledzu, od nase djece koja su rodjena ovde u tudjini. Takodje nasa djeca iz SRBije su puno samostalnija, zrelija i zato u zivotu uspjesnija, od nase djece rodjene i odrasle u Australiji. Razlika izmedju novodoslih SRBa i starosedocaca, u pogledu na zivot i svijet, nastala je kao posledica njihovog odgoja, nacina zivota i skolovanja prema skolskom programu kojeg djeca u skoli trebaju i moraju da prouce i nauce.
Zato pravog skolovanja ili prosvete nema bez Svetosti, i naseg zivota po Zakonu Bozijem. Medjutim, na Zapadu, u ime „demokratije“ Bog se zabranjuje, potiskuje i izbacuje iz skola, isto kao nekada u komunistickim zemljama Istocnog bloka. Zato svako treba da zna, da u skolama u kojima se ne slavi ime Bozije, da tu nema ni prave prosvete, niti istinskog napretka u ucenju, jer pocetak mudrosti ili znanja jeste „strah Boziji“!
Skolovanje bi trebalo da bude besplatno i tako pristupacno svakom djetetu od prvog do poslednjeg razreda na fakultetu. U Jugoslaviji, su neprestalno vrseni nad SRBskim narodom razni eksperementi, od nacionalnih do skolskih, i puno toga nije valjalo, ali socijalnu – zdravstvenu zastitu i besplatno skolovanje nasoj djeci trebalo je zadrzati i poslije pada komunizma, a ne u ime „demokratije“ najprije skucavati, a zatim prakticno ukinuti, na stetu naroda.
Studenti kao mlada lica puna poleta i zivota, uvijek su bili i ostali buntovnici protiv svake nepravde u drzavi i drustvu. Oni su bili i ostali barometar zdravlja svakog drustva. Zato su studenski nemiri i pobune bile i ostale prvi znak svakoj pametnoj vlasti, da u drustvu i njihovim nacinom vladanja – nesto „ne stima“. Zbog toga, su studenske pobune i nemiri najbolja dijagnoza bolesti svakog drustva.
Zato studenske demostracije ne treba nikada sprecavati, pogotovo mirne demostracije ne treba sprecavati silom, vec njihove studentske zahtjeve pazljivo proucavati i po mogucnosti ispunjavati, a same studente usmjeravati putem koji drzavi i narodu mogu da budu od koristi, jer istoriju i pravu buducnost svome narodu ne stvaraju ljudi na izmaku zivota i snage, vec samo mudra mladost koja sledi zivotno iskustvo predaka svojih, i slusa savjete njihove!
Pretnja pobunjenim studentima u Beogradu, od strane ljudi sa fakulteta iz rezima Borisa Tadica, da ce oni protiv njih primjeniti policijsku silu, jeste zato za svaku osudu, i dokaz koliko je sadasnji rezim Borisa Tadica zagazio u izdaju DEMOKRATIJE, na koju se oni neprestalno pozivaju, da bi tako narod sto lakse drzali u robskoj poslusnosti.
Zbog mnogobrojni promasaja, prevara i izdaja sadasnjeg rezima u SRBiji, na iducim izborima treba zato sve uciniti da sadasnji rezim Borisa Tadica, legalnim putem ili voljom naroda budu zbaceni sa vlasti, i da se na celo SRBije dovedu ljudi koji ce istinski sluziti narodu i drzavi, i dostojanstveno stititi i braniti interese gradjana SRBije, a ne svojom izdajom zakletve koju su polozili u „ime naroda“ da sluze poput Tadica i njemu slicnim, tajnim vladarima svijeta iz Novog svetskog poretka na stetu i sramotu SRBstva i SRBije!