logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Преузето    1.222 пута прочитано    Датум: 18.10.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Mađarski fašisti

U zadnje vreme pritisak predstavnika madjarske nacionalne manjine na vlasti Srbije za rehabilitaciju ratnih zločinaca i povraćaj njihove imovine

Piše : Slobodan Maričić, novinar i publicista; 17.10.2011. / Akademediasrbija.com

+++

je postao nesnošljiv. Osim pritisaka i ucena u skupštini, preko medija i tajnih razgovora sa predstavnicima vlasti, u sve se umešala i Madjarska koja otvoreno preti da će na svaki način sprečiti ulazak Srbije u EU.

O čemu je zapravo reč.

Predsedništvo AVNOJ-a 21. novembra 1944. godine, doneo je zakonski akt Nove Jugoslavije pod nazivom:

“Odluka o prelasku u državnu svojinu neprijateljske imovine, i o državnoj upravi nad imovinom neprisutnih lica i o sekvestru nad imovinom, koju su okupatorske vlasti u Jugoslaviji prisilno otudjile.”

Ono što se odnosi i pogadja sve Folksdojčere i pripadnike madarske okupacione vojske i kvislinških formacija, je formulacija odluke, koja je glasila:

“Danom stupanja na snagu ove odluke u državnu imovinu prelazi sva imovina Nemačkog Rajha i njegovih državljana, sva imovina lica nemačke narodnosti, izuzev Nemaca koji su se borili u redovima NOV i POJ ili su podanici drugih neutralnih država, a nisu se držali neprijateljski za vreme okupacije; sva imovina ratnih zločinaca i njihovih pomagača, bez obzira na njihovo državljanstvo i imovina svakog lica, koje je presudom gradjanskih ili vojnih sudova osudjeno na gubitak imovine u korist države.

Imovina jugoslovenskih državljana takodje pada u ovom slučaju pod udar ove Odluke, bez obzira da li se lice nalazi u zemlji ili inostranstvu.”/*1

Ovom odlukom imovina pripadnika nemačke i madjarske nacionalne manjine u Jugoslaviji pre svega , prelazi u državne ruke pored onog što je od strane crvenoarmejaca i partizana u prolazu, lokalnih i drugih vlasti i pojedinaca pljačkom već odneto iz napuštenih kuća i imanja.

Najprecizniji su podaci iz nemačkih izvora prema kojima u državne ruke dospeva sledeća imovina folksdojčera:

Ukupno 97.490 zemljišnih poseda 637.939 hektara

od čega u:

- Vojvodini / Srbiji 68.035 poseda 389.256 hektara

- Hrvatskoj 20.457 poseda 120.977 hektara

- Sloveniji 5.474 poseda 114.780 hektara

- B i H 3.523 poseda 12.733 hektara

- Staroj Srbiji 1 posed 193 hektara

Što se tiče oduzete imovine madjarskih pripadnika vojske i okupacionih vlasti oduzeto je :

U Srbiji ukupno oko 8.000 poseda sa 49.700 hektara

Od čega 70% u Vojvodini i 30% u Hrvatskoj.

Ova sasvim pravedna i jedina moguća odluka Predsedništva AVNOJ-a potvrđena je juna 1945. godine Zakonom o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, objavljenom u Službenom listu 12. jula 1945. godine.

Već 23. avgusta 1945. godine, donet je Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Po odredbama ovoga Zakona je polovina oduzete zemlje raspoređena kolonistima, a ostatak predat novoformiranim poljoprivrednim kombinatima i zadrugama koje su pomogle poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji nove Jugoslavije i mnogi uspešno radili do dolaska sadašnje vlasti.

Do kraja 1945. godine na imanja Folksdojčera i Madjara u Vojvodini i Slavoniji se doseljava oko 45.000 porodica iz svih krajeva Jugoslavije i to:

- iz BiH oko 12.000 (naseljeni u Banat i Južnu Bačku)

- iz Hrvatske oko 9.000 (okolina Sombora i Apatina)

- iz Crne Gore oko 7.000 (u Vrbas, Suboticu i okolna mesta)

- iz Uže Srbije oko 6.000 (Zemun, Pazova, Inđija)

- iz Vojvodine oko 6.000 ( preseljenja iz sela u veća naselja)

- iz Slovenije oko 3.000 (napuštena naselja po Slavoniji)

- iz Makedonije oko 2.000 (Južni Banat)

Procenjuje se da je ukupno oko 200.000 kolonista, naseljeno do kraja 1948. godine na imanja Folksdojčera i Madjara u Slavoniji i Vojvodini u preko 100 uglavnom seoskih mesta, a manje u gradove.

Kolonisti su došli iz najnerazvijenijih krajeva Jugoslavije, onih koji su najviše postradali od ratnih pustošenja upravo od SS jedinica koje su sačinjavali pripadnici Folksdojčera, madjarske vojske i Honveda. Mnogi od kolonista, prvi put su imali priliku da vide električno osvetljenje u domovima, tekuću vodu i mnoge druge uredjaje u domaćinstvu. Jedan broj kolonista iz brdskih krajeva i pored neuporedivo boljih uslova za život koji im je omogućen u novom zavičaju, nisu se mogli privići na vojvođansku ravnicu, pa se ubrzo vratio u rodni kraj ili sa celom porodicom ili uglavnom stariji članovi domaćinstva. Naravno, dobijena imovina: imanja, kuće i pokućstvo – nisu vraćeni državi.

U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini su najviše ekonomski i etnički nastradali najviše krajevi u kojima su skoro isključivo živeli Srbi. Pritajeni lokalni nacionalisti I predstavnici u vlastima u ovim republikama su forsirali iseljenje preostalih Srba kako bi dobili etnički čiste teritorije i ujedno rečili ekonomsko pitanje, kako prehraniti hiljade stanovnika u porušenim krajevima, bez nade za brzi ekonomski oporavak.

Imajući u vidu okolnost, da su kolonisti bili zaista iz najzaostalijih i najviše ugroženih krajeva Jugoslavije i da su medju njima bile zastupljene i druge nacionalnosti, ne može se nikako uzeti kao verodostojna teza, po kojoj je naseljavanje Vojvodine posle rata vršeno isljučivo političkim merilima u korist Srba. Naročito ako se zna da je predsednik Komisije za sprovođenje kolonizacije Agrarnog saveta Vlade Federativne Republike Jugoslavije bio slovenac – Boris Kidrič.*/2

Svakako da je pitanje naknade štete Jugoslaviji od strane Nemačke na direktan ili posredan način posle rata dovedeno pre svega u vezu sa sudbinom imovine Folksdojčera u Jugoslaviji.

Nemački izvori su procenili da je vrednost te imovine bila 1945. godine oko 10 milijardi maraka rajshmaraka. Istovremeno je na Konferenciji o pitanju reparacija održanoj 1946. godine u Parizu, reparacioni dug Nemačke prema Jugoslaviji odredjen na 7,12 milijardi $ ne računajući nematerijalne gubitke (ljudske živote i prinudan rad). Iz svih ovih računica ne može se izostaviti pitanje naknade za rad, boravak i smrt u nemačkim i madjarskim zarobljeničkim i radnim logorima, više stotina hiljada Jugoslovena, najviše Srba, koje se u jugoslovenskim procenama, kreću čak i do 30 milijardi maraka.*/3

Sva ova pitanja do danas nisu postavljena javno i zajedno pred kvalifikovane pregovarače, već su i dalje predmet špekulacija sa obe strane. Ujedinjenjem Nemačke i raspadom Jugoslavije ovo pitanje je naknadno još usloženo.

Posleratni pregovori vodjeni su uvek u tajnosti, i za nemačku stranu su nezvanično okončani susretom i dogovorom između Tita i Branta na Brionima 1974. godine.

Iako je javno bilo poznato, da će dve od ne baš ugodnih tema tog sastanka biti pitanje sudbine Folksdojčera u Jugoslaviji i pitanje repatrijacija, saopštenje nemačke strane posle razgovora da će Jugoslaviji biti odobren kredit od 900 miliona maraka pod veoma povoljnim uslovima, imalo je u jugoslovenskoj, a posebno u srpskoj javnosti veoma negativan odjek.*/4

I pored svih napora jugoslovenskih vlasti, da se dobijanje kredita ne veže za razgovore o naknadi ratne štete, ipak je bilo jasno, da je za jugoslovensku stranu rešenje tog pitanja sve dalje.

U vezi sa teritorijalnim rasporedom oduzetih nepokretnosti (imanja, fabrika, radionica, mlinova i sl. posebno je potrebno naglasiti da posleratna teritorijalna podela zemlje ( po republikama ) ne odgovara teritorijalnom rasporedu pre 1941.godine, pošto je do tada važila podela Jugoslavije bila po Banovinama, koje se razlikuju kako po veličini i broju stanovnika, tako i po teritoriji na kojoj su se nalazile.

Što se tiče oduzete imovine pripadnika madjarske nacionalne manjine ona je podelila sudbinu slično kao i imovina Folksdojčera. Nikako ne stoje tvrdnje da su imanja i imovina Madjarima posle rata u Jugoslaviji oduzimani samo zbog nacionalnosti. Naprotiv, vršena je stroga istraga o pripadnosti pripadnika te manjine u neprijateljskim jedinicama tokom rata i učešću u zločinima nad Srbima, Jevrejima i Romima, a posebno srpskim Kolonistima koji su naseljeni posle Prvog svetskog rata i koji su gotovo istrebljeni. Mora se napomenuti da su zločini madjarske okupacione vojske bili ravni genocidnim aktima, koji su se sprovodili u NDH, kako su i sami Nemci ocenili tokom rata.

U oba primera posebno je važno imati u vidu činjenicu da su sva imanja žrtava Jevreja, Srba i drugih, tokom rata oduzimana i dodeljivana Folksdojčerima i Madjarima slabijeg imovnog stanja. O ovome ne postoji sasavim pouzdana evidencija. Potpuno je izlišno govoriti da su svoju imovinu tokom rata na ovaj način veoma povećali, kako pripadnici Folksdojčera, tako i Madjari u Vojvodini upravo na ovaj način.

Postojeća istoriografija i dokumenti govore o kakvo –takvom obeštećenju od strane Nemačke, ali je paradoksalno da je ratna šteta Madjarskoj – oproštena odlukom vrhovnih organa tadašnje vlasti. Ovo nije slučajnost i kada smo pomenuli Kidriča, dodajmo da je bilo očigledno da se insistiralo na ratnom obeštećenju u Sloveniji i Hrvatskoj, ali zato se odustalo od zahteva za plaćanje ratne štete od Madjarske, Bugarske, Rumunije i Albanije. Ona je jednostavno – oproštena. Razlog se može naslutiti, Titova politika je bila da Srbi inače najviše materijalno oštećeni i etnički desetkovani ne dobiju ništa.

Kakva je bila politika Nemaca prema Srbima i Srbiji tokom rata, takva je bila i politika saveznika tokom i posle rata. Zapitajmo se : koji je veći grad ili industrijski centar u Sloveniji i Hrvatskoj bombardovan ili uništen u ratu ? Šta je uništeno u Srbiji – gotovo sve, ali opet obnova počinje od slovenačkih železara i fabrika, od Zagreba izgradnjom infrastrukture i tako dalje konačno preseljeljem preostalih farrika iz Srbije/ ali i Vojvodine u druge krajeve. O tome postoji dokumentacija. Posebna je priča, kako su putovale mašine dobijene kao odšteta iz Nemačke i Austrije i dokle su stigle. Do Srbije ne.

Zaključak : Treba li vršiti restituciju imovine pomenutim i drugim pripadnicima manjina, koji su služili u neprijateljskim vojskama i neprijateljski se ophodili prema ostalim narodima u okupiranoj Srbiji i Jugoslaviji. Pa naravno da ne. Nikako !

Ukoliko neko želi da razgovara o ovome, e onda moramo početi od pitanja ratne štete koja je (ne)isplaćena Srbima i razorenoj Srbiji. Ali postoji još jedno važno pitanje : Zašto se račun (koji nikada neće biti plaćen zločincima) ispostavlja samo Srbiji ? Da li su Madjari i Nemci nešto slično zatražili i od ostalih naroda bivše Jugoslavije. Hoće li mesto Lovćenac – oaza nacionalistički orijentisanih Crnogoraca da vrati staro ime ovome mestu i da se svi kolektivno vrate u Crnu Goru ostavivši imovinu koja im je poklonjena posle rata. I šta rade sada ti Crnogorci – ne valja im srpski jezik, srpska vlast, srpske škole ? Pa vratite se bivša braćo odakle ste došli a Srbija će znati šta da radi sa tom imovinom, jer je dosta gladnih na jugu Srbije i na Kosovu. Hoće li Vuk Drašković objasniti malo tu priču oko dolaska njegove brojne porodice u Vojvodinu posle rata, pa svog rodjenja i povratka u zavičaj. Šta je bilo sa dobijenom kućom ? Vraćena drža vi ili prodata, ili ?

Zahtevi predstavnika madjarske nacionalne manjine zasnovani su na dugogodišnjoj prikrivenoj podršci Nemačke i naslednika Foklsdojčera, a krajnji cilj je formula : Srbija nema para za odštetu – uzećemo Vojvodinu.

Ovo danas dostiže vrhunac bezobrazluka. Ali to će i biti, ukoliko sadašnja marionetska vlast na čelu sa Borisom Tadićem popusti pred ucenama madjarske manjine koje su prešle sve granice dobrog ukusa i lojalnosti državi u kojoj su akteri zločina ostali nekažnjeni, a njihovi potomci se ponose njihovom ulogom i žele propast Srbije i uništenje srpskog naroda. I vrhunac bezobrazluka, zvanična Madjarska podržava sve. Treba li Madjarskoj ispostaviti račun za sve žrtve i zločine, genocid i razaranja toko rata. Naravno da treba i ne samo njoj. Svima kojima je oprošteno !

Zato svaki razgovor na ovu temu treba odbiti ili ga početi sa temom ratne štete i žrtava od 6. aprila 1941. godine, mada ako ćemo po pravdi, pravilno bi bilo od 1914. godine, kada su zemunski Nemci – dobrovoljci u austrougarskoj i nemačkoj vojsci okupirali Beograd i odneli sve što se moglo poneti, a sahranili sve što se moglo sahraniti od dece do staraca.

Za sam kraj, treba reći da nisu svi pripadnici nemačke i madjarske nacionalne manjine bili zločinci tokom rata. Naprotiv mogi su učestvovali ili saradjivali sa NOP i bili u partizanima, ali stostruko više je bilo onih drugih. Reklo bi se da su njihovi naslednici oni najaktivniji, a oni neupućeni medju nima – najglasniji.

Ako ćemo da pričamo i da računamo žrtve i ostalo – hoćemo konačno čiste račune. !

 

———————————-

*/1- Ova odluka je objavljena u Službenom listu D.F.J. br. 2/1945

*/2- Boris Kidrič, često nastupao sa pozicija isključivih slovenačkih nacionalnih i drugih interesa, juna 1946. godine je javno izjavio da je u Sloveniji rešeno nemačko i italijansko pitanje još krajem 1945. god. Citat: “Mi u Sloveniji nemamo problem nacionalnih manjina, pošto smo ih sve iselili.”

*/ 3- Nezvanične procene, oficijelne ne postoje (stručnjaci ocenjuju da nisu adekvatne).

*/ 4- Nezvanični nemački izvori i mediji su izjavljivali da je nemačka državna komisija ponudila odštetu za svakog jugoslovenskog gradjanina koji je bio u ratnom zarobljeničkom ili koncentracionom logoru u Nemačkoj u visini do 30.000 DM. Jugoslovenska strana je ovaj predlog navodno odbila pošto je odšteta trebala da se isplati direktno oštešenima, a ne organima SFRJ koji su trebali da regulišu naknade. Navodni razlog je i što je naknada u 90% slučajeva trebala da se isplati gradjanima srpske nacionalnosti. Posebno je sa srpsku javnost bilo neprihvatljivo što je ceo iznos kredita ( ili obeštećenja) iskorišćen za izgradnju nuklearne elektrane Krško od čega Srbija i srpski ošteni zarobljenici i žrtve nisu imali nikakve koristi.

 

Piše : Slobodan Maričić, novinar i publicista

17.10.2011. / Akademediasrbija.com

 

 




1 коментар у вези “Шта хоће наследници злочинаца мађара и фолксдојчера”
  1. Na nemocnog i na SRBe koji nece da se brane, i zec nogu dize. Zato sadasnji rezim u SRBiji, povodom ratnog obestecenja svih gradjana SRBije, treba da povede razgovore sa zemljama iz okruzenja, cije su gradjani kao pripadnici okupatorske vojske tokom Prvog i Drugog svetskog rata nad SRBima pocinile grozne i strasne zlocine, ne zapamcene do sada u istoriji ratovanja. To nisu bili zlocini u klasicnom smislu te rijeci, vec pravi genocid; sistematsko i plansko unistenje SRBa, zbog njiove verske i nacionalne pripadnosti!

    U slucaju da razgovori sa vladama zemalja u okruzenju, u jednom odredjenom vremenskom roku, najvise do tri godine, ne budu doneli i dali zeljne i pravicne rezultate, tada treba Hrvatsku, Madjarsku, Bosnu, Albaniju, Bugarsku i Njemacku tuziti Medjunarodnom sudom za zlocine koje su njihovi gradjani kao sluge okupatora, u uniformama tih zemalja pocinile nad nezasticenim SRBskim narodom, tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kao i poslednjeg u Bosni i na Kosovu.

    Sudski procec povodom obestecenja SRBa i ostalih gradjana u SRBiji, i drugim SRBskim zemljama od strane okupatorskih vojski gore navedenih zemalja, najverovatnije ce trajati godinama, ali prije ili posle on treba i mora ako jos uvijek pravde na zemlji ima, da bude resen u korist ostecenih SRBa, ciji potomci trebaju da prime nadoknadu u novcanom iznosu, a ne samo drzava, za izgubljenu: spaljenu i unistenu imovinu svojih predeaka, kao i ljudske zivote koje su oni nasilno izgubili od mrskih osvajaca ili okupatora!

    Ja ne verujem da ce sadasnji rezim Borisa Tadica, koji se nalazi u sluzbi Novog svetskog poretka, i zato u neprijateljstvu sa Bogom i SRBstvom: Pravoslavljem i Svetosavljem, povodom tog problema oko obestecenja zrtava rata poduzeti bilo sta, ali zato se ne treba razocarati i predati na milost i nemilost nasoj SRBskoj sudbini, vec savjesno i neprestalno raditi na sirenju svijesti i saznanja medju SRBima, kakve su zlocine nad nasim narodom pocinile okupatorske vojske tokom minulih ratova, pa kada dodje do smjene Tadicevog rezima i promjene politicke svijesti i sadasnjeg teskog stanja u SRBskom narodu, koji se jos uvijek nije osvestio poslije svega sta je dozivio, da budemo spremni za pravnu borbu sa nasim dusmanima iz okruzenja, koja nam prestoji ako smo ljudi koji drzimo do sebe i Svetih i slavnih pretaka nasih, jer ZLOCIN NIKADA NE ZASTARUJE, a niko od SRBa nema pravo SRBskim dzelatima da njihove pocinjene zlocine nad SRBskim narodom oprasta, u ime bilo cega ili bilo koga!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo