Вести

Еулекс подвучен жутим у Приштини

Parada ponosa nije uslov Brisela, ali pokazuje da li Srbija poštuje Ustav, poručuje srpskoj javnosti Vensan Dežer predstavnik Evropske unije u Beogradu.

Dragan Vidaković 27.09.2011

+++

Ustav Srbije potržu po potrebi. EU birokratiji još uvek nije palo ni na kraj pameti da Ustav Srbije ima i druge odredbe kao, na primer, onu da je Kosovo i Metohija autonomna pokrajina Srbije, što potvrđuje i Rezolucija 1244, važan akt međunarodnog prava.

Ustav Srbije garantuje i pravo na rad, na obrazovanje, na lečenje i život dostojan čoveka, ali to dobro plaćene službenike EU uopšte ne zanima. Kao uzor ne nameću rad, znanje, stručnost-bez obzira na seksualnu orjentaciju, već na TV ekranima ovih dana, u udarnim emisijama, gostuju ličnosti čiji je jedini kvalitet to što su LGBT aktivisti, koji su pri tome prigrabili ponos kao odrednicu za to što rade što je očigledna diskriminacija po tom istom Ustavu na koji se poziva Dežer, pošto se time implicitno tvrdi da drugi oblici seksualnih aktivnosti nisu za ponos, a u srpskom za tako šta takođe postoji termin-sram. Zakonom su inače jednako zabranjeni i eksplicitni i imlicitni oblici diskriminacije.

Doduše, brine se EU za još nešto u Srbiji. Pošto je devedesetih Srbiju zasula sankcijama, agensima, strahom, bombama, osiromašenim uranijumom, dimom od paljevina i prašinom od ruševina, ove 2011. g. Evropa je odvojila 6.6 miliona evra za dvogodišnji projekat čiji je opšti cilj unapređenje zdravlja stanovništva jer Srbija spada u zemlje sa najvišom stopom smrtnosti od raka dojke, grlića materice i debelog creva.

Situacija je tako teška da ministar zdravlja Zoran Stanković kaže da se mora sprečiti „epidemija umiranja od raka“ jer „godišnje 2.400 ljudi u Srbiji umre od raka debelog creva. U poređenju sa drugim zemljama, smrtnost od te bolesti u Srbiji je viša za 15 odsto, kada je reč muškarcima i 19 odsto, kada je reč o ženama. Kod oko 1.750 žena godišnje se konstatuje rak grlića materice.

Dakle u in vivo laboratoriji Srbija izvršeno je nešto što se nije desilo u drugim zemljama, i iz tog ili nekog drugog razloga, što će vešta EU nauka uživo da utvrdi, u Srbiji je zavladala epidemija raka. Građani Srbije-opitni zečevi, žrtvovani su za dobrobit čovečanstva, jer statistički, od uzorka od 8 miliona ljudi zasejanih svima gadostima koje je izmislio civilizovani i demokratski svet, bolji eksperimenat da se utvrde sve posledice te strave na ljude, vodu, vazduh i živi svet uopšte ne postoji. Pouke iz srpske tragedije za sprečavanje budućih kontaminacija ili njihovo inoviranje će biti dragocen doprinos nauci ubijanja-da se humanizuje pre svega, a žrtva za dobrobit ostalih i nije žrtva.

Stvar je inače vrlo jednostavna. Poznate su cifre pre humanitarnih intervencija Zapadnih demokratija, stanje danas, posle dovoljno dugog protoka vremena, je tiha jeza. Saldo užasa je lako izračunati i ne treba uopšte neka velika nauka da se razume da su bezumne radnje bezumnih sila tome značajno doprinele.

Evropa danas brine o zdravlju građana Srbije. Ona ista Evropa u čije je ime Danska predložila da nas isključe iz Svetske zdravstvene organizacije, čime je zdravlje građana Srbije vraćeno u srednji vek. Loša ishrana, dugogodišnji stresovi, bombardovanje osiromašenim uranijumom.

Zaista je neverovatno otkuda epidemija umiranja od raka u Srbiji. Valjda će vrsni EU stručnjaci utvrditi razlog i pomoći ojađenim građanima da izbegnu najgore jer EU humanizam ne poznaje granice. Ako je ono bio “Milosrdni anđeo” ne znam kako ovu brigu za zdravlje građana nazvati. Za zlo je potrošena najlepša reč, tako da za dobro nije ostalo ništa.

Dragan Vidaković