Вести

Прота Сарачевић

„А даље браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине Његове. Обуците се у све оружје, да бисте се могли одржати против

Прота Драган Сарачевић, 25.09.2011

+++

лукавства ђаволског. Јер наш рат није са крвљу и с телом, него са поглаварствима и властима, и са управитељима таме овога света, са духовима пакости испод неба. Стота дакле узмите све оружје Божије… узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивога, и кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија.“ (Ефесцима 6, 10-17).

Уважена господо „управитељи…“

Обећање и дата реч су одувек код људи, који су веровали у Бога, и код људи који данас у Бога верују, били, јесу и остали светиња. Тако је и наш благочестиви народ који је у Бога веровао, и који данас у Бога верује, знао и зна да разлику између словесног и бесловесног бића, односно између човека и животиње, искаже у нама добо познатој изреци, и да констатује да се; „во веже за рогове, а човек за реч“. На моју и свеопшту, велику жалост и несрећу, имао сам прилику да се осведочим и уверим и да на сопственој кожи осетим сву тежину лажи и преваре, и невероватну „људску“ подлост, и то од оних који за себе тврде, и својим спољашњим знацима, обучени чак и у православне мантије, показују да наводно, у Бога „верују“.

И заиста, тачно је да и они у Бога верују. Али само не у Бога Истине, него у бога лажи. А да постоји и овај „Бог“, дакле бог лажи, сведочи нам и сам Спаситељ наш Господ Исус Христос у своме Светом Јеванђељу, где недвосмислено каже: „Не можете два господара служити! Или ћете једнога волети а другога мрзети… Не можете служити Богу и мамону“, (Лика 14, 33) односно богу лажи, који је Сатана, и који је „отац лажи, и људски убица од искони“ (Јован 8, 44). За такве Спаситељ сведочи, да је, ни мање ни више, сам Сатана и њихов отац, јер како дословце каже; „лажима, жеље оца свога испуњавају“ (Јован 8,44).

Дела „управитељска“

У Светом Писму су записане Спаситељеве речи, које стоје на вечној стражи као упозорење, „да нема ништа тајно што једног дана неће бити јавно“ (Марко 4, 22). Ову истину је наш благочестиви и верујући народ, преображавајући Свето Јеванђеље у живот, овековечио у једној симболичној реченици, која каже да ће „свачије дело изаћи на видело“.

Па тако и Ви господо, „поглаварства, власти и управитељи“, имајте на уму да „управљајући“ … остављате и врло видљиве трагове, како добрим делима, исто тако и неделима својим, „по којима ће Вас свет овај препознати“ (Матеј 7, 20), како опет каже Спаситељ наш. А пошто је вама власт још и „дата“, исто онако као што је била дата и Понтију Пилату, а који је као што знамо био многобожац или безбожник, треба да имате на уму, да Ваша дела много јасније и речитије о Вама самима говоре и сведоче.

Али, како и онда, тако и данас, не значи да се власт и управљање даје само онима који у Бога верују!? Власт не мора да буде у правом смислу од Бога постављена, јер може да буде и узурпирана, може да буде на силу или на превару задобијена, а може да буде и купљена, што је све у историји „хришћанства“ врло добро познато. Таква власт је дакле, еклесиолошки гледно, власт која је по Божијем допуштењу, и као таква „одозго дата“, али није по његовом „дару“ и „благодати“, како то Ви сами за себе тврдите, јер г. Босанчић рече, да је Ваше „управљање црквом дар од Бога кога сте добили на поклон “!? Додуше, ово „на поклон“, може да значи отприлике, као оно; „поклону се у очи не гледа“, па онда са њиме можете да радите шта Вам је воља. А да радите шта Вам је воља, више је него јасно, будући да тврдите да је за Вас у Вашем „управљању“, морално понашање небитно.

А о томе како треба заиста управљати Црквом, имамо упутство у извору наше вере, у Светом Писму, а што је све потврђено Светим Канонима и Светим Оцима и Учитељима православља. Чак и у Светој Литургији постоји милитва у којој се моли за епископе који „управљају“, да „правилно управљају речју Истине“ Божије. Ово недвосмислено значи, да постоје и они „епископи“, који не „управљају правилно речју Истине Његове“.

Благодат и достојанство

Но, када смо код овако осетљиве теме, неопходно је сетити Светог Григорија Богослова, великог јерарха и учитеља цркве који каже, да се „највише треба плашити епископа, који немају благодат“, и да се „не треба плашити достојанства њиховог трона, јер сви они имају достојанство, али немају сви благодат“. Овде ће се многи запитати како је то могуће, када су сви они хиротонисани – рукоположени, и основна је претпоставка да су на самој хиротонији добили и благодат Духа Светога.

Нажалост, ово је условно тачно. Посебно је важно знати, да се благодат, уколико је на хиротонији добијена мора и чувати, будући да се може и изгубити, како овде Свети Григорије Богослов тврди.

Кад говоримо о овој условној тачности, и благодати Духа Светога која се на хиротонији добија, дужни смо да и о томе кажемо неку реч. Овде је једноставно потребно да се запитамо, како на пример неко може добити благодат, ако је на његовом рукоположењу служио епископ без благодати; епископ лажов, епископ преварант, или пак хомосексуалац или педофил?! Основна еклесиолошка поставка јесте, да благодат Духа Светога обитава тамо где је ИСТИНА, односно где је пуноћа истине. Ово све горе набројано јесу њени антиподи. Основна еклесиолошка поставка јесте дакле; да тамо где нема ИСТИНЕ, ту не обитава Дух Свети – Дух Истине, већ „дух лажи, дух обмане и сваке нечистоте која делује у духу науке ђавоље“, како стоји у молитви која се чита оглашеноме, пред Светом Тајном Крштења. Ако је ово истина, ако ово верујемо и ако ово исповедамо, онда је све што се тиче благодати Духа Светога, недвосмислено јасно.

Не произилази ли из свега до сада реченог, и још једна еклесиолошка поставка, да се Благодат Духа Светога добијена на хиротонији – рукоположењу, које су извршили благочестиви епископи, може изгубити ако се не чува, односно одступањем од ИСТИНЕ, будући да као што рекосмо, благодат Духа Светога обитава само тамо где је ИСТИНА.

Овде треба поставити питање, и захтевати пун еклесиолошки одговор: дали Благодат Духа Светога поседују: епископ или свештеник лажов, епископ или свештеник преварант,епископ или свештеник обмањивач, епископ или свештеник хомосексуалац, или педофил…?

Господо „поглаварства, власти и управитељи“,

Будући да врло „стручно“ , и ажурно, а првенствено пропагандистички објашњавате шта је то канонско а шта неканонско православље, сматрам да сте исто тако „стручни“ и у области догматике и хришћанске етике. Зато изволите, молићу одговор!?

А читаоцима, да не би остали у недоумици, они ће ово врло једноставно и лако да схвате и разумеју; ако је ова тврдња богословски исправна и тачна, одговора неће бити.

Православна Црква и „масонерија“, или „не можете служити Богу и мамону“

Свеопште је познат еклесиолошки принцип и канонски став свете православне цркве у односу на масонерују, одосно на тајне – конспиративне организације, друштва и редове, који за себе кажу да су сви одреда секуларне провенијенције. Међутим, оно што је интересантно, као секуларни, сви су они прожети неком врстом квазирелигиозне симболике. Сви они имају своје ложе (храмове), униформе (одежде), обреде (службе),капелане (свештенство)… О овим тајним друштвима постоје бројни документи и посланице, како једног броја благочестивих епископа, тако исто и појединих помесних цркава,које су званично објављиване у интересу информисања, како свештенства, тако и пастве, као например Грчке и Руске.

Оно што је основно, све оне недвосмислено упућују на једну и исту чињеницу, да је сваки облик масонерије и чланства у тајним-конспиративним друштвима, неспојив са Црквом и Светим Православљем.

Међутим, проверене и доказане историјске чињенице недвосмислено сведоче да је у историји православља било, а исто тако и савремена стварност нам сведочи, да и данас има, посебно у високом свештенству оних који су заогрнути православном мантијом, са Панагијама и разним другим огрлицама, да су истовремено, не само обични чланови ових групација, већ и да их исто тако красе поред разних титула, ни мање ни више, него и сами „свештенички“ , односно квазисвештенички чинови.

Један од најпознатијих масона у православној мантији, био је, и главом и брадом, цариградски патријарх Мелетије (Метастакис), који је успео да у Светом Православељу изазове новокалендарски раскол, инаугурацијом календара римског папе Григорија на такозваном „свеправославном конгресу“, који је одржан у Истанбулу 1923. године.

Од епископата „управитеља“ у Српској Цркви, јавности су за сада позната тројица. Два су се упокојила, а један је ту међу нама.

Један од њих је покојни епископ милешевски Василије, који је и на делу показао да је био „тројански коњ“ у Слободној Српској Православној Цркви. Према „грамати“, коју сам лично имао прилику да видим, имао је звање, или квазисвештенички чин капелана и то у њујоршкој „командантури“ реда коме је припадао. Дакле, био је њихов „свештеник“ у Њујорку.

Други, исто покојни, митрополит средње-западноамерички Христофор, био је члан Темплара, које је као што знамо, основао још у средњем веку римски папа. Сведочанство су фотографије објављене у српској и страној штампи, а у задње време, објавили су их и неки интернет портали. Оно што је крајње изненађујуће, СПЦ се по овом питању званично и позитивно изјаснила, са одобрењем и оправдањем, што наводи на закључак, да таквих има још, и да једни друге штите. Да је ово тачно, уверили смо се недавно и званичном информацијом, да је и један од Вас, и то Ваш уважени „поглавар“, господин „епископ“ члан једног таквог реда.

Уважена господо, „поглаварства, власти и управитељи…“,

Наш народ каже „ако коза лаже, рог не лаже“. Приложене адресе интернет презентација недвосмислено сведоче, да Ваш садашњи господар, и несуђени „митрополит“, поред епископског чина у „канонској“ Српској Православној Цркви, има и још један, квази свештенички чин:

КАПЕЛАН дакле „СВЕШТЕНИК“ ТАЈНОГ РЕДА, који носи име по цвету ЉИЉАН!?

Ако Вам је стало до истине, и ако сте заиста прави свештеници Бога Живога, ЗАШТО ГОСПОДО УПРАВИТЕЉИ НЕ СТАВИТЕ У ТAJ ВАШ РЕКЛАМНИ ИЗЛОГ НА НАСЛОВНОЈ СТРАНИ, ове и овако важне информације, које сведоче о његовом и Вашем „КАНОНСКОМ ПРАВОСЛАВЉУ“ а које би биле пандам моме „НЕКАНОНСКОМ“?

Зашто се не похвалите, зашто му не приредите хвалоспев у Вашем већ опробаном стилу, како Ваш, сада већ прослављени „квазиизмиритељ“ и креатор „мирополије“, без митрополита на челу, служи истовремено и Богу и Мамону?

А да служи и мамону, видели смо и потврду из најновијих „тајних“ депеша и то из директно највиших обавештајних кругова и шпијунских центара, које су преплавиле не само интернет презентације, него и штампу како у отаџбини тако и у дијаспори. Ове су, опет д подвучемо, „тајне“ депеше, са ознакама строге поверљивости само посведочиле о његовој колаборацији са осведоченим српским непријатељима, и обелоданиле његово учешће у бескрупулозној издаји свеопштих српских, црквених и националних интереса.

О овој теми, јавићу Вам се посебно у неком наредном одговору.

А и Ви, преостали „управитељи“ и господо? Коме, како и чијим интересима Ви служите?

Очигледно је да и Ви не служите Богу Истине и да по моралном кодексу Светог Јеванђеља, нисте следбеници Новозаветног Моралног Закона. Као такви, јасно је да ни Ви нисте Христови, пошто за Вас као „управитеље“, и Вашу „управитељску одговорност“, као што смо видели важи наопако правило, и то сатанистичке провенијенције; да за одговорност у „управљању“ Црквом, „нема значаја морално и савјесно понашање пред људима, било у Цркви или ван ње!?“

Неколико прилога за Ваш Рекламни Излог, „Неканонско Православље“

Уважена господо „управитељи…“,

Погледајте пажљиво приложене презентације. Можда ће се овде наћи неког материјала, који би био од непроцењиве користи, да Ваш рекламни излог „Неканонско Православље“ украсите и још богатије илуструјете новим прилозима. Све је овде много шарено, упадљиво, има доста црвенкасто љубичастог, лепо за око, посебно врло илустративно. Све ово Вашој посетилачкој публици и читаоцима може да олакша разумевање „неканонског православља“ и укаже на разлике по којима се лакше препзнаје то Ваше „канонско“… Признајем да нисам жалио труда, а то је и разлог што мало касним, да Вам у овом предмету помогнем како би сте што потпуније објаснили суштину проблема кога сте поставили пред аудиторијум. Непроцењива би штета била, да ово не „окачите“ у тај Ваш рекламни излог. Посебно не би било у реду ускраћивати информације, а на једном информативном порталу, који се труди и коме је наравно стало да афирмише само „истину“.

www.orderofthefleurdelys.org/history.html

Овде је описана „историја“ овог конспиративног реда масонског типа, која је њихова лична креација, па је као таква, наравно априори и у крајњем смислу речи, неистинита. Сваком ко има било каквог појма о масонерији и конспиративним друштвима попут овога, свакако зна да они о себи самима неће никада рећи истину, односно пуну истину. Недавно ми је дошла до руку луксузно одштампана и илустрована књига о папином Opus Dei, па када то човек чита, чини му се да су они, Боже ме прости све сами анђели. Јесу, али нажалост пали анђели.

www.orderofthefleurdelys.org/previous-Investiture-Photos.html

На овој страници су уочљива два детаља. Садашњи „епископ митрополије“, и капелан „свештеник“ овог реда, ступио је у њихову „организацију“ као већ хиротонисани „епископ“ српске православне цркве, и то исте, 2006. године, дакле када је и хиротонисан. Други је детаљ врло интересантан, а то је, да су са овог портала уклоњене све фотографије до 2007, тако да га не можемо видети како је изгледала ова његова „друга хиротинија“ у чин њиховог Капелана… Но, пошто је он један од Вас, приупитајте га да Вам позајми. Он то свакако има. Замолите га и објасните му да Вам треба само да их скенирате и поставите, и да ћете му их одмах вратити. Објасните му да би оне биле најзанимљивије, да су оне најважније, најзначајније, и да би било штета да у циљу истинитог информисања и њих не окачите у тај Ваш излог.

http://troyspace2.wordpress.com/2008/09/26/the-baphomet-of-mendes-the-fleur-de-lis/

Ова презентација јасно и недвосмислено показује лукавога „непоменика“ , како чучи на своме престолу, као „поглавар, власт и управитељ“. Испод је жути љиљан „непоменикових“ контура, па нам се овде и без тумачења, све казује само.

А овај филм? Објашњење није потребно. Протумачите га сами.

Ето, по обећању, све сам Вам пажљиво одабрао и припремио. Вама остаје само да ово све лепо закачите у тај Ваш рекламни излог, како бисте ипак мало боље објаснили, да читаоци ипак не би остали у потпуној недоумици по питању; шта је то „канонско“ а шта „неканонско“ православље.

Ваш доброжелатељ,
Прота Драган Сарачевић
У Канбери, о Крстовдану 2011.