Лого сајта психијатрија убија
У психијатријским болницама ( психозатворима) у србији се налазе бројни политички случајеви- као у време тита и милошевића.
Савет Покрета за заштиту људских права, 12.09.2011
+++
Полицијска управа Београда се не либи да упорно од 2008 године покушава да смести у лудницу Томислава Крсмановића, који је разоткрио злоупотребе психијатрије крајем 80 и 90-их година прошлог века.
Обавештавамо неупућену јавност да се сада према нашим сазнањима у психијатријским болницама у Србији налази значајан број политичких затвореника. Ситуација по овом питању је врло тешка, као што је била у време Тита и Милошевића, али је још много сложенија, можда и гора него у то време. Tада су постојали храбри дисиденти, борци за људска права, сталешка удружења, интервенисале су међународне организације, постојала је нада у боље.
Данас од свега тога нема ништа. Јавност је огуглала свим оним што се дешавало последње две деценије, и пре тога, о овим тешким злочинима у психијатријским болницама се данас мало говори , поготову нема праве реакције отупеле јавности, нити надлежних државних органа .Ратови деведесетих година, санкције и транзиција су изазвали крах правне државе, омогућили корупцију и драстичан пад јавног морала, што се драстично одразило на здравство и психијатрију. Дошло је до нових масовних злоупотреба, не само у вези казнених хоспитализација, него и када се ради о маркирању нетачним дијагнозама, одузимању пословне способности, и стављању под старатељства.
Кланови криминалаца из претходне власти су злоупотребили вакуум настао сменом власти и тешкоћама транзиције, да би наставили са деценијским навикама да прибегавајући психијатрији насрћу на снемоћале и незаштићене грађане, да се дочепају њихове имовине, да се свете супружнику или љубавном партнеру, омраженој особи, у суседству, на радном месту, да се освете критичарима или политичким неистомишљеницима.
Посебно је значајно да се данас психијатрија исполитизовала много више него ли раније, да би се тихо обрачунавало са огромном армијом незадовољника, сиромашних, бунџија, критичара тајкуна и моћника, са енергичним борцима за реституцију, рехабилитацију, обештећење, са свакојаким неистомишљеницима, тзв. националистима, десничарима, навијачима ( навијачи имају неформално удружење “ Ми из Лазе“). Против ових врло бројних неподобних су измишљене психо-политичке дијагнозе због којих их треба лечити ( сулудо критизерство, острашћена борба за правду и истину, за нацију, против свакојаких пошасти), параноја ( боре се против светске завере, ко год каже да је жртва нечијих неправди ризикује да га прогласе за параноичара), пузећа подмукла шизофренија. Наводно ради добронамерне “заштите особа са душевним сметњама“ ( отпор пљачкашима је душевна сметња), спроводе се присилне промене свести и изолације оних категорија које су сметња психомафији. Према налазима међународне организације за заштиту права ометених у развоју (МДРИ) “Мучење као лечење: сегрегација и злоупотребе особа са посебним потребама у Србији“, која је урађена у новембру 2008 године, која је обелоданила стање у овим установама, се истичу врло тешки услови живота, укључујући и нехигијенске, ширење заразних бoлести, недостатак медицинске неге, рехабилитације и судског надзора. Према налазима МДРИ, оваква ситуација чини “смештај у овим институцијама опасним по живот“. Из оваквих установа, уколико преживе, излазе инвалиди непособни да размишљају и за самосталан живот. Тако мафијаши уништавају нашу омладину.
Око великих психијатријских болница у Србији су се обликовале цеховске психомафије, које често уцењују и злостављају психо-робијаше и њихове породице.Ту плете паучину психомафија, обрће се велики новац, психомафија тежи да ове болнице претвори у уносан бизнис, у (полу) тајне психозатворе у којима се психофармацеутицима, изгладњивањем , хладноћом , тешким условима живота, застрашивањима ,разара мозак и ломи кичма онима у Србији који су им сметња, у којима се тестирају за велике компаније нове психо-дроге, у којима виде извор богаћења, и на којима од сродника, или на друге начине, могу да масно ућаре.
Створена је нова истинска каљуга, гора него ли она ранија…
Психомафија је обазривија према познатијим појединцима, док је немилосрдна са анонимусима, што је огромна већина. За ненасилног дисидента Бошка Грујића из Старе Пазове су прво ширили гласине да је “ “опсесивни критизер“, на сцену је изашао службени душебрижник са оценом да је Бошко одувек био бизаран, склон теоријама завере, параноичар, потом је упала чета полиције, претукли га, и суровом присилом га одвели на лечење где је био годину дана мучен, са образложењем “ да је луд јер се бори за истину“. У психозатворима Србије се психо-робијашима онемогућавају контакт са адвокатима и друга права која им припадају по закону.
И ако је већина наших психијатара остала верна Хипократовој заклетви, упркос свега опстају уврежене деценијске навике, инерција, страх и конформизам, корупција је јако присутна и овде. Има и идеолошки умрежених“ психијатара“ који систематски злостављају психоробијаше, или на њима тестирају нове психодроге за мултикомпаније, садистичке психопате се изживљавају над психо-робијашима.
Иако психомафија чини изузетне напоре да ова злодела укрије, ипак се за више случајева сазнало преко медија , а сазна се само понешто. Без икаквих истраживања, дошли смо до сазнања за више случајева злоупотреба ( насилне хоспитализације због изражавања мишљења, или ради богаћења, лишавања пословне способности, маркирања нетачном дијагонозом, стављања под старатељство), a примера ради наводимо имена неколико особа, спремни смо да о њима дамо детаље: Мирјана Солујић из Чачка; Бошко Грујић из Старе Пазове, Звездан Миливојевић из Лазаревца, Драган Цветковић из Босиљеграда, Ј.Јовановић из Београда, Милијана Петковић из Аранђеловца, сестре Љубинка Стојковић и Десанка Миливојевић из Београда, Живојин Бузанкић из Мокриња код Неготина, Живојин Живковић из Оглађеновца код Ваљева, Михајло Павлица из Банатског Деспотовца, Миле Димитријевић из околине Петровца на Млави, Душанка Јевремовић из Петровца на Млави, Л.Радованов из Београда, Душица Поповић из Аранђеловца, М.Брајушковић из Београда, Лилиана Шенк из Београда, Н.Продановић из Новог Сада .Пуковник Радомир Вељковић, затвореник савести АИ из Лонддона је после 20 година у лудници Вршац , где је боравио због ненасилног вербалног деликта, недавно преминуо. Психомафија је у више наврата претила лудницом професору Правног факултета из Београда Марку Младеновићу из Београда , само зато што је основао удружење против Беле куге
Полицијска управа Београда од 2008 године позива Томислава Крсмановића ( Википедија, www.tomislavkrsmanoic.com <http://www.tomislavkrsmanoic.com/> , www.isil.org), писца више међународно афирмисаних књига о злоупотреби психијатрије , на саслушање и прети му утаминичењем у лудницу на неодрђено време, зато што захтева обештећење и рехабилитацију, МУП га држи под перманентним надзором, блокира му телефон и Интернет, држи га у изолацији. ( А за то време мафијаши све живо провалише и опљачкаше, њима се не баве).
Какво је трагично стање у психијатрији у Србији данас, се јасно и документовано види из извештаја ХОС : ЉУДИ НА ДРУШТВЕНОЈ МАРГИНИ, Иницијални увид у присилни смештај у психијатријске установе урађеног 2007 године у оквиру и складу са обавезама Србије које је преузела на себе ради пријема у чланство Савета Европе 3 априла 2003 године. Овај извештај су урадили експерти др.Сузана Перовић, Зоран Милојковић, Маријана Обрадовић и Љиљана Палибрк, односи се на психијатријске болнце Лаза Лазаревић у Падинској Скели, ПБ Вршац и ПБ Ковин, кроз које годишење пролази на десетине хиљада пацијената, а деценијама на стотине хиљада. Налаз ове научне експертизе закључује: третман пацијената, смештајни услови, лечење, су неадекватни, здравствено особље необучено и недовољно, лош третман и недостатак бриге о пацијентима, се могу дефинисати као нечовечни и понижавајући ( злочини против човечности), поступак смештаја у болнице није у складу са међународним законодавством, судски поступак у вези смештаја , поготову оног принудног , као и постојећа пракса наших судова о пријему, отпусту, о дужини трајања боравка , као и судски поступци који се воде на основу захтева лица која су починила кривична дела, или захтевају да се укине обавезно лечење и чување, РЕЗУЛТИРАЈУ АРБИТРАРНИМ ОДЛУКАМА, ПРЕДСТАВЉАЈУ ФЛАГРАНТНУ ПОВРЕДУ ПРАВА НА ФЕР И ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ. Све ово води у пропадање пацијената.
Дакле, не ради се о појединцима, него о прогону читавих сегмената , јер кроз ове болнице пролази гопдишње на десетине хиљада пацијената, а треба узети у обзир и друге болнице у Србији, где ситуација није суштински, или много боља, или је слична.
У Србији се психијатрија често злоупотребљава за кажњавање и пљачку неистомишљеника, или других незаштићених грађана, и за честе политичке обрачуне.У Србији постоје психомафија, психозатвори и психоробијаши. У овим психозатворима се налазе бројни политички затвореници, ван закона и увида, којима се психофарамацима и тортурама модификује личност и уништава ментално и органско зравље, отуда излазе духовни богаљи руинирани интелектуално и здравствено, онеспособљени да се боре за бољитак друштва у коме живе.
Захтевамо да се уместо рекла казала, оформи комисија независних и непристрасних експерата која ће проверити стање на лицу места кроз увид у случајеве злоупотреба, у психијатријске болнице, и документацију.
Савет Покрета за заштиту људских права.
Покрет за заштиту људских права, председник 12.9.2011. године
Станка Пауновића 70, 11090-Београд, тел. 011-3511829; Моб.тел. 064-3095176; Pokret@eunet.rs; Лични web- www.tomislavkrsmanovic.com , ВИКИПЕДИЈА , www.isil.org.
Илустрација са интернета (лого сајта http://www.psihijatrija-ubija.info/)
Jos jedan strasni zlocin nad SRBskim narodom i svim gradjanima Srbije, cini se pred ocima javnosti od strane rezima Borisa Tadica i njegove izdajnicke vlade. Svi oni koji su znali za zloupotrebu psihijatrije nad neistomisljenicima u SRBiji pocinili su u „ime demokratije i slobode“ saucesce u tim sdtrasnim zlocinima, na jedan najgori moguci nacin. Zato je zalosno cuti da se niko u SRBiji i svijetu, osim Pokreta za zastitu ljudskih prava nije nasao da javno podigne svoj glas u odbranu nemocnih ljudi, koji su iz politickih razloga proglaseni „ludim“ od strane rezima Borisa Tadica, i da tim izdajnicima Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja,Istine i Pravde Bozije, javno poruci i kaze: BORKA, STOP ZLOUPOTREBI PSIHIJATRIJE U POLITICKE SVRHE!
Psihijatrija je stalno zloupotrebljavana u Sovjetskom Savezu i ostalim socijalistickim zemljama, kao i Jugvoslaviji. Medjutim, malo je poznato da je psihijatrija takodje zloupotrebljavana i na Zapadu u tzv. Slobodnim zemljama, ali to je bila tema o kojoj takodje ni tada ni sada nije smio niko da govori i pise. Takav najpoznatiji slucaj u SAD, jeste zatvaranje jednog od najpoznatijih americkih pisaca i pjesnika u 20 vijeku iz politickih razloga u ludnicu, poslije njegovog povratka iz Italije, a slicnih primjera ima jos puno sirom svijeta, od Engleske pa do Kine, od Amerike do Sovjetskog Saveza, ni broj im se nezna.
Zato, nije moguce da niko od predstavnika nadleznih organa vlasti u SRBiji, nije znao sta se dogadja po ludnicama, i kako se one koriste od drzave i pojedinaca za obracun sa neistomisljenicima. Medjutim, kao i mnogo puta do sada, vecina onih koji su znali i bili upoznati sa pravom istinom o tome strasnom zlocinu nad nemocnim gradjanima SRBije od strane drzave, „mudro“ cute, isto kao i za vreme Josipa Broza Tita.
Oni se prave „ludi“ i nece zato o tome strasnom i sramnom zlocinu koji po svojoj okrutnosti nimalo ne zaostaju za Hitlerovim i nacistickim u Njemackoj i porobljenoj Evropi, ni da pricaju, jer te zlocine sada u SRBiji cini „nova“ vlada zagrnuta ruhom demokratskim. Zato mnogi cute iz straha, da ne izgube posao ili zbog nekih drugih sitnih ljudskih interesa. To je zbog toga sto narod nije svestan da postoji mogucnost, da ista sudbina gore imenovanih mucenika i boraca za Istinu, Pravdu i Slobodu, sutra moze da snadje svakog gradjanina SRBije, koji se pobuni protiv nepravde koju cine sadasnje vlasti u SRBiji, koje ponizno i odano sluze SRBskim neprijateljama iz Novog svetskog poretka.
Drugi cute zbog toga, sto zajedno sa predstavnicima sadasnjih vlasti u SRBiji, u ime Novog svetskog poretka duvaju u istu tikvu, i rade u ime demokratije kao izdajnici naroda svoga sve sto znaju i mogu protiv Boga i SRbstva: Pravoslavlja i Svetosavlja. Takvim svojim ponasanjem oni su postali saucesnici u tim strasnim zlocinima, za koje ce morati odgovarati prije ili posle pred Sudom Pravde. Ako nekim slucajem izbjegnu drzavni sud buduce Slobodne Srbijeni, pravednom Sudu Bozijem sigurno izbeci nece, i njima cijela vecnost nece biti dovoljna da se pokaju za pocinjene grehe svoje.
Zato smatram da gornje Saopstenje Saveta Pokreta za zastitu ljudskih prava, treba odmah prevesti na engleski i druge poznate jezike u svijetu, i poslati svim medjunarodnim oraganizacijama u Evropi i sirom svijeta, jer samo se na taj nacin mogu da zaustavi i sprece sadasnja i nova nasilja i zlocini od strane rezima Borisa Tadica, nad SRBskim narodom i svim drugim gradjanima SRBije!