Вести

Малинари (фото:В.Новости)

Лето, десет сати ујутру а сунце већ упекло ко у подне, ја у једном реду а мајка у другом реду малина. Иза нас обрано

Весна Веизовић, 11.09.2011

+++

само седам редова а испред нас још седам и сваки по двадесет метара дуг ред. Не морам да будем ту , дошла сам из другог града на одмор , могла бих да одем на плажу или негде да пијем кафу са другарицама али ако ја одем моја самохрана мајка ће цео дан остати и сама брати и на 40 степени на сунцу. Погледам њене руке некад беле и младе а сада поцрнеле и грубе од тешког рада. Малине  су посађене још док је отац био жив пре десет година, мајка их је све ове године одржавала и повремено мењала, немајући никога да јој помогне а ни довољно новца да плати некоме сама их је садила, чупала, подвезивала и окопавала, и по сунцу и по киши , сваке године надајући се да ће род бити добар , да ће имати икакве зараде. Међутим како је време пролазило цена је из године у годину опадала , ако је неке године био добар род цена је била ниска а ако је цена била иоле добра род је био никакав. Прошле године мајка је засадила нове малине и проширила редове , узела је квалитетније ђубриво од хладњачара , који би јој то одбили од наплате. Пролеће јој је прошло у копању и подвезивању а лето у брању. Њени дани , као једне самохране мајке која је одшколовала мене и моју сестру , сада када треба да ужива у пензији се своде на тежак физички рад. Жена која је у свом животу превалила преко својих леђа , много више него већина мушкараца не може да ужива у својој пензији јер је та пензија свега десет хиљада динара месечно, не може да ради ништа друго јер иако тек у педесетим годинама за њу нема посла. Зашто вам ово причам?

Ево одговорићу! Зато што моја мајка није једини пример у овој Србији је оваквих мајки на стотине, оваквих очева, којима није тешко што ће брати малине на 40 степени или по киши, ни што ће копати стотине хектара, ни што ће им руке бити крваве као после битке, ни жуљеви , ни болови, њима је тешка само једна ствар то што је сав тај труд и рад узалуд. Што су направили бренд који је у свету цењен и прескуп и што је тај исти бренд код нас потцењен и са ко зна чијом намером одбачен.

Ови људи , ови малинари не само да су понос и пример поштеног света, већ су поред осталих пољопривредника и једини који раде на производњи нечега што се извози а да је тај производ тражен и цењен.

Е том народу је данас забрањен скуп из следећих разлога : због ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала и безбедности људи и имовине.

На који начин би група људи која само тражи да им се омогући да настави да ради угрозила било чије јавно здравље, морал или имовину. Ова држава угрожава њихову имовину. Док су доносили нове законе о порезима те људе није нико питао имају ли, сада када они траже оно што им припада и оно што су са тешком муком зарадили , шта се дешава, та иста држава која тражи, сада им окреће леђа , као и о све и од њих пере руке , али са пуним џеповима наравно, назива их неморалном скупином која не зна шта ће од досаде.

Ако у Шпанији сто грама наше извезене малине кошта скоро два евра, килограм би био двадесет евра, онда само замислите колико држава убира на тим малинама при извозу и колико је потребно бити бестидан и изаћи пред те људе који одлично знају вредност свог производа и рећи им да држава нема пара да им доплати.

На зноју, муци и тешком раду туђем , ови министри и влада зарађују новац, на пољопривреди коју из године у годину намерно поткопавају истим оним темпом који је и комунистичка власт радила после другог светског рата, ипак у то време су и сељаци могли да зараде а данас више нико. Изгледа да у Србији једини за које има седе већ у фотељама.

Исти дан када је полиција издала срамно образложење зашто не дозвољава да се малинари упуте ка Београду и одрже миран протест, Ивица Дачић је издао саопштење да неће забранити геј параду.

„Нећу да то уради полиција, нек уради влада Србије,јер она је за то задужена. Полиција је задужена за спровођење закона, а по закону они имају право да тај скуп одрже.“ изјавио је Ивица Дачић, министар полиције и први подпредседник владе.

Ово је један у низу све тужнијих парадокса. И опет ко је понос и ко је оличје морала ове државе, ако ће малинари да угрозе јавно здравље, морал, безбедност и саобраћај својим мирним скупом, потражујући нешто мизерно али своје,шта у том случају тражи групица апсолутно не нормалних и не моралних особа због које ће бити блокирано пола Београда ако не и цео, због које се и њихови родитељи стиде, групице која је синоним за полне болести и због чијег парадирања ће опет бити повређених и полицајаца и не задовољних грађана и групице безБожника због које ће опет пола Београда бити порушено.

Ко је овде у Србији луд а кога праве лудим. Од тог новца , од тог пореза и тих пара којима се пуни буџет и који је дошао баш од тих малинара, сељака и осталог поштеног света биће одржана парада срама , биће подељене дневнице учесницима, полицији, надокнадиће се штета које ће сасим сигурно бити, што се јасно види и из речи Дачића који свесно указује на немире а опет је дозволио параду срама а забранио миран протест поштених људи.

Неко каже па нису хомосексуалци највећи проблем наше земље. И нису , највећи кривци су наша власт која ту скупину ставља испред свега. Тако и сада и поред свих ових наведених разлога зашто треба дозволити протест малинара и зашто им треба помоћи а са друге стране зашто треба забранити параду срама , они су изабрали уместо малине да геј популација буде бренд наше државе.

Можда је ово ипак крај, почетак апокалипсе, где је све изврнуто и наопако, где се поштује не морал и не рад а најмање цени и још и прогони зној и рад поштеног човека. Ако је тако , онда могу само рећи нека нам је Бог у помоћ.

„Таква је судбина браћо нашег рода , да се најбољи у њему морају жртвовати, да би мањи и лошији могли живети.“

Весна Веизовић, 11.09.2011