Теодосије и НАТО представници у Дечанима
Plan za proglašavanje srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji kosovskom baštinom bio je godinama brižljivo pripreman u
+++
američkoj ambasadi pri Unesku, pokazuju depeše koje je ovih dana objavio sajt „Vikiliks“.
Srećom, takav pokušaj završen je krahom lobista iz Amerike i Francuske na 35. zasedanju Komiteta Uneska u Parizu krajem juna ove godine.
Eh, Srbi imaju previše prijatelja
Amerikanci su se, jasno je iz dokumenata koje je objavio „Vikiliks“, nadali da će dobiti podršku zemalja koje su već priznale Kosovo, ali su sa žaljenjem konstatovali da Srbija, jednostavno, ima „previše prijatelja“ u Unesku. To se i videlo tokom 12-dnevne drame i teške diplomatske bitke u Parizu ove godine, kada je srpska delegacija uspela da osujeti planove da se srpske svetinje proglase – kosovskim.
U „osetljivoj“ depeši koja je poslata u Vašington 8. februara 2010. iz Pariza opisuje se prvi susret ambasadora Dejvida Kiliona sa Zoricom Tomić, srpskim ambasadorom pri Unesku. Jedina tema razgovora bila je srpska kulturna baština na KiM, a Amerikanci su bili zapanjeni što je Tomićeva žustro branila Amerikancima, očigledno, nerazumljiv stav da su svetinje na Kosovu – Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška – pravoslavna srednjovekovna baština Srbije, a ne „srednjovekovna dobra Kosova“.
Primetili su i da je to najveći prioritet Zorice Tomić.
– Zorica Tomić je tražila našu podršku da Unesko ostane politički neutralan – piše u dokumentu koji je objavio Vikiliks. – Kazala je da Srbija želi da sačuva svoje korene i svoje nasledstvo, i dodala da je za Srbiju ono što je Jerusalim za Jevreje, i da ne može da zamisli da Kosovo ne bude u sastavu Srbije.
Tomićeva je Amerikancima kazala da predsednik Boris Tadić čini sve da se pronađe „zajednički i civilizovani pristup“ kosovskom problemu, i da je srpska vlada veoma zainteresovana za dijalog sa Prištinom.
Entitet, koji nije ni država, neće razgovore
– Ali, taj takozvani entitet, to što nije ni država, jasno nam stavlja do znanja da ne želi razgovore. To uopšte nije dobro za region – ocenila je ona.
U trenutku razgovora uveliko su tekle pripreme za 34. zasedanje Komiteta Uneska, održanog u julu prošle godine u Brazilu. Amerikanci su predviđali da na tom zasedanju neće uspeti da Srbiji otmu pravo na srpske manastire.
– Prioritet srpskog ambasadora je da ne dozvoli promenu stava Uneska oko srpskih zahteva na Kosovu – kaže se u depeši. – Verovatno će ona biti uspešna jer Srbija ima određenu podršku u Unesku. Iako je novi predsednik Uneska Bugarin, čija je država priznala Kosovo, naši podaci kažu da su mnogi članovi Sekretarijata naklonjeni Beogradu.
Uzaludne (trenutno) nade SAD-a
Američke diplomate sa žaljenjem navode da će predsedavajući 35. zasedanja Komiteta biti Brazil, koji ne priznaje Kosovo.
– Za povoljnije stavove moraćemo da sačekamo 2011, kada će Bahrein, koji priznaje Kosovo, biti predsedavajući Komiteta – zaključuje ambasada SAD pri Unesku.
31. 08. 2011. 09:38h | Press
преузето са портала ВЕСТИ
илустрација новинар.де
Публиковано на новинар.де порталу 01.09.2009
Mnoge vlade Zapadnih drzava kao prestavnici lazne demokratije oduvjek su bile i ostale neprijateljski nastrojene prema Istini i Pravdi Bozijoj, pa zato u celini i prema SRBskom narodu kao istinskom cuvaru svih Bozanskih vrednosti i ljudskih dragocenosti u danasnjem rodu ljudskom. To se najbolje vidi iz mnogih dogadjaja tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kao i poslednjeg u Bosni i na Kosovu, kada su prestavnici Zapadnih zemalja u nemogucnosti da mirnim putem uniste SRBstvo, u kome je kroz Svetosavlje kao vrhunac hriscanske pravoslavne nacionalne ideologije, postignuta punoca Istine i Pravde Bozije, iskoristili novonastalu medjunarodnu situaciju i slabost Rusije, i poveli otvoreni rat protiv svega sto nosi obiljezje SRBsko. Taj prljavi rat protiv Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, u novom obliku i dalje traje. On se vise ne vodi javno uz pomoc bombi i topova, vec podlo i podmuklo menjanjem ljudske svijesti preko stampe i drugih sredstava javnog informisanja. Na taj nacin, ispiranjem mozga kod neobavestenih i neutvrdjenih u vjeri Hristovoj, kod svih onih koji ne umiju pravilno da misle, preko lazne propagande koja se nalazi u sluzbi ostvarivanja postavljenih ratnih ciljeva, vrsi se veoma uspjesna zamjena istine sa lazju, i satanizacija SRBa i svega sto je SRBsko i Pravoslavno. Zato ovaj sadasnji rat protiv Boga i covjeka, Pravoslavlja i Svetosavlja, nesmanjenom zestinom i dalje traje. On je SRBima i cijelom slobodnom covjecanstvu prisilno nametnut, jer kroz njega slelbdenici paloga andjela Lucifera ili Satane, zeli da stvori Novi svetski kolonijalni i robovlasnicki sistem i poredak, u kome nece biti mjesta za Boga: Istinu i Pravdu Njegovu.
SRBska nesreca nalazi se u njima samima. Ona se sastoji u tome, sto SRBi kao narod nemaju dugo pamcenje. Pravoslavni SRBi kao pravi i istiniti hriscani, u svojoj naivnosti koja cesto puta prelazi u glupost, svojim zakletim neprijateljima sve prastaju i uvjek se dobru nadaju, sto neprijatelji njegovi naveliko zloupotrebljavaju. Mnogi se vise i ne secaju i ne znaju kako je junacka SRBska vojska tokom Prvog svetskog rata, desetkovana u mnogim borbama, od tifusa i drugih bolesti, danima uzalud cekala na danasnjoj albanskoj obali da je „saveznici“ brodovima svojim prebace u Grcku na oporavak. Da nije bilo Ruskokog Cara Nikolaja, da „saveznicima“ postavi ultimatum „ili ce oni da prihvate i pomognu SRBsku vojsku, ili ce on sa centralnim silama da sklopi seperativni mir“ SRBski junaci sa Drine, Kolubare i Cera pomrli bi tada na obali jadranskoga mora od iscrpljenosti: gladi i bolesti, pred ocima „saveznika“ koji su posle Prvog svetskog rata svaku svoju pomoc SRBima naplatili zlatom iz Bora i drugih rudnika zlata.
„Zahvalnost“ za KRV koju su SRBi prolili tokom Drugog svetgskog rata, vadeci kestenje iz vatre za svoje „saveznike“ Engleze, Amerikanace i druge, usledila je odmah tokom rata nasilnim uspostavljenjem bezboznickog komunistickog rezima u Jugoslaviji i ostalim Slavenskim zemljama, a zatim pedeset godina kasnije zlocinackim ratom protiv SRBai na Balkanu, vodjenim sa blagoslovom rimskog pape od 1991 do 1995 godine, njihovim bombardovanjem sa osiromasenim uranijom u Bosni i Krajini, i samoj SRBiji 1999 godine, nasilnim cepanjem SRBskog drzavnog i nacionalnog jedinstva, i otimanjem Kosova i Metohije kao najsvetijeg dijela Svete SRBske zemlje.
Takvom svojom politikom prema SRBima, vlade zemlja zapadne „demokratije“ samo su potvrdile na djelu, da njima kao laznim hriscanima nista nije sveto, da oni po rijecima britanskog Premijera Vinstona Cercila „nemaju ni vecitog prijatelja, ni vecitog neprijatelja, vec samo vecite interese“ koji se poklapaju sada u Novom svetskom poretku sa interesima samog Antihrista. Zato, moj bi savjet i pouka bila – „CUVAJMO SE LUKAVIH LATINA, I KADA NAM POKLONE DONOSE“ i svih drugih Zapadnih „hriscana“. Nas Bog: Istine i Pravde, bratske ljubavi, jedinstva, mira i sloge, i njihov Bog: lazi i obmane, mrznje i zavisti, rata i prevare – nije i nikada ne moze biti,jedan te isti Bog, Gospod nas Isus Hristos!