Identičan stav prema srpskoj dijaspori: Ratko Dmitrović
U srpskom novinarstvu, otadžbinskom i dijasporskom, nema slobodnijeg medija (ni štampanog ni elektronskog) od „Vesti“.
+++
Ovo nije ocena ni menadžmenta „Vesti“ ni moje malenkosti, urednika „Vesti“ (sa tom ocenom se, razumljivo, slažemo) već jednodušan stav bezbroj puta do sada iskazan, svakoga ko ima uvid u spomenute medije i ko je u tom gledanju realan i iskren. Uostalom, lako je proveriti. Danas laž ima kraće noge nego ikada.
„Vesti“ su poligon slobodnog mišljenja, list na čijim stranicama defiluju i iznose svoje stavove i oni koji, u privatnom životu, ne bi pristali da sednu ni u isti autobus. „Vesti“, u političkom smislu, ne forsiraju ni levicu, ni desnicu, ni centar, već daju mogućnost i levičarima i desničarima i centristima da kažu šta misle, a na čitaocima je da prosude ko laže a ko govori istinu, čija je priča utemeljena a čija prazna, ko je iskren a ko demagog.
„Vesti“ imaju identičan stav prema srpskoj dijaspori, bila ona u Norveškoj, na Kipru, u Kanadi ili na Novom Zelandu.
Gde god ima srpske dijaspore ima i „Vesti“, a nema nijednog ozbiljnijeg dijasporskog problema koji nije otvoren na stranicama „Vesti“.
„Vesti“ jedino nisu neutralne kad je u pitanju Srpska pravoslavna crkva (SPC). I osnivači „Vesti“ i njeni novinari, saradnici, urednici… znaju koliki je značaj SPC u Srbiji, izvan Srbije i posebno tamo gde je sveštenstvo i verujući narod Srpske crkve hiljadama kilometara udaljen od Patrijaršije i prestonog Beograda, sa tog osnova imamo vrlo tolerantan odnos prema SPC i upravo to nas obavezuje da reagujemo na lekcije i uvrede koje je na račun „Vesti“ uputio episkop australijsko-novozelandski Irinej.
Pre svega neobično je da jedan episkop ocenjuje pisanje dnevnih novina (verovali smo da je on visoko iznad toga) a još je neobičnije da to radi upuštajući se u nešto što je daleko od njegovih spoznaja. Novinarstvo, ako je slobodno, ako nije diktirano, može da bude novinarstvo samo ukoliko prati sva društvena kretanja i o njima informiše javnost.
Srpska pravoslavna crkva nema ni jedan jedini razlog da se požali na „Vesti“. Naprotiv, često nam prebacuju da SPC tretiramo kao da nas Srpska crkva plaća.
Niko nas ne plaća, ali se neki, na žalost, ponašaju kao da nas baš oni plaćaju.
Episkop Irinej traži ekskluzivitet, traži od „Vesti“ da ignorišemo one Srbe u Australiji koji su iz razloga o kojima „Vesti“ nisu i nikada neće suditi, napustili organizacioni okvir Srpske crkve u Australiji.
Da li su ti i takvi Srbi manje vredni od ovih drugih? Neka Irinej presudi.
Da li je pripadanje Srpskoj crkvi – onom njenom delu koji pokriva episkop Irinej – garancija časti, morala, istine, čovečnosti… Neka Irinej presudi.
„Vesti“ čitaju i preko „Vesti“ se informišu o svemu što se tiče srpskog naroda i događanja u svetu i oni koji slede episkopa Irineja i oni koji za njim neće da idu. „Vesti“ ne presuđuju ko je u pravu, već informišu šta se događa.
Ako smo u „Vestima“ episkopa Irineja stavili na istu stranicu sa „raspopom“ , to ne znači da mi iz „Vesti“ episkopa Irineja i tog „raspopa“ stavljamo u istu ravan i u životu, u veri, religiji… To nije naš posao.
Kad odlučujemo o tome treba li nečije reagovanje, pismo, mišljenje da uđe u „Vesti“ onda se rukovodimo istim principima; ljude ne delimo po veri, naciji, političkom ili bilo kom drugom uverenju. Svako reagovanje naših čitalaca, ako je civilizovano, bez uvreda, pretnji, omalovažavanja, naći će mesto u „Vestima“.
Mi samo informišemo svoje čitaoce i ne delimo ih onako kako to, očigledno je, čini episkop Irinej. „Vesti“ su medij onih koji kupuju i čitaju „Vesti“. Naravno, zato što nam veruju. Mi drugih izvora finansiranja nemamo. Nas ne plaća ni država, ni crkva, ni tajkuni. Zato će „Vesti“ ostati kakve su bile i kakve jesu. Šta god o tome mislio episkop Irinej. Ili bilo ko drugi.
15. 08. 2011. 12:00h | R. Dmitrović – Vesti
U pravu je urednik Vesti ne moze se ignorisati cinjenica da u srpskoj sredini postoje oni koji ne podrzavaju Vladiku iz ovih ili onih razloga.Predstavnici Slobodne su neumoljivi ali su stariji ljudi i trebao bi Vladika sa vise respekta da se ponasa prema njima.Ne bi bilo lose da sedi i da razgovara , a ne da izdaje naredjenja i smatra da je to demokratija ili nekakva etika.O tome kako se ponasaju svestenici najbolje pokazuje podatak da ih narod ignorise i da su crkve sve praznije a sve ih je vise.Po desetak vernika nedeljom je zaista malo u odnosu na to da nas ima sigurno preko 100.000.videcemo kakao ce se sve zavrsiti ali narod surovo kaznjava one koje ne voli.Jednostavno ne ide u crkvu i ceka neka nova vremena.
Dragi gospodine Petrovicu,
Jednom prilikom su Vesti, verovatno iz razloga nedovoljne ovavestenisti objavile sledece:
“Ono sto brine jeste da nijedna strana u raskolu u ovom trenutku ne pokazuje dobru volju za kakvim takvim razgovorima…”
Pod punom moralnom odgovornoscu tvrdim, a za sta posedujem i pismene dokaze, kako licne, tako i opste prirode, da ova tvrdnja ne odgovara cinjenicnom stanju. U prilog tome navescu samo par karakteristicnih primera, koji je demantuju.
1.Ja sam licno pokusavao da pitanje moje parohijske sluzbe resim redovnim administrativnim putem, za sta nije bilo dobre volje. Cak i kada je moj slucaj eskalirao, trazio sam od episkopa Irineja pismeno, i to TRI puta sastanak i MOLIO za razgovor u cilju resavanja konflikta, sto je ostalo bez odziva.
2. Kljucno pirtanje; Properti Trast (Imovinsko Poverenistvo – vlasnici manastirsskog poseda), je odmah po njegovom dolasku u Australiju, zvanicnim svojim aktom izvestio episkopa Irineja o svojim regularnim aktivnostima, koje su se neometano od bilo koga obavljale godinama unazad, dostavilo mu je spisak direktora i Upravnog Odbora, sto je on jednostavno IGNORISAO i sa Properti Trastom prekinuo ne samo saradnju, nego i svaki kontakt, proglasivsi ovu ustanovu za “nakanonsku” i “protestantsku tvorevinu”.
3. Srpska Narodna Odbrana – Centralni Odbor, pokusala je da posreduje u sporu izmedju episkopa Irineja i CSO i Nacionalnih Organizacija koje su mu otkazale poslusnost. U tome cilju pozvala je i organizovala jedan sastanak, na koji se za razliku od CSO episkop Irinej nije odazvao, a na sastanku u Sidnej bili su dosli prdstavnici CSO iz Melburna i Kanbere. Nije se cak oglasio ni posle toga sastanka, kada su prisutni predstavnici tih CSO i Organizacija, izabrali jedan uzi odbor za razgovore, i kada mu je upucen poziv da on sam odredi mesto i vreme za sastanka sa njima u cilju resavanja konflikta. Naravno episkop Irinej se nije odazvao.
4. Posle neuspelih pregovora pred drzavnom sluzbom za resavanje problema – konflikata, (Conflict Resolution Service) u CSO Sveti Velikomucenik Georgije u Kanberi, u kojima sam licno ucestvovao, upucen je poziv episkopu Irineju da ukoliko on zeli da se pitanje ovog zarista resi u obostranom interesu, a prvenstveno u interesu Crkve, da je on dobrodosao i da su mu vrata ove CSO uvek otvorena. Ovo je isto bilo i objavljeno u zvanicnom saopstenju ove CSO, a koje je istovremeno objavljeno i kao placeni oglas u Vestima. Odziva nije bilo.
5. Jos jedan primer je slucaj CSO u Sveti Petar i Pavle, gde sam licno prisustvovao razgovorima u policijskoj stanici u Vodongi, a gde je sef policije pokusao da pomogne u resavanju konflikta na obostranu korist. Na tome sastanku predsednik Slobodne CSO predlozio je da se stanje u CSO vrati na decembar 2009, i da se uputi poziv svim clanovima, ukljucujuci i one koji su nepravilnim nacinom ekskomunicirani, i da se odrzi zajednicka skupstina. Umesto prihvatanja predloga i primanja svih vernika pod “krov” ove ionako malene CSO, predsednik koji uziva podrsku episkopa Irineja, izjavljuje pred sefom policije, da on sutra ide da “provali” na crkveno imanje.To su kasnije ucinili, a provali je prisustvovao i sam episkop Irinej, pod cijom je komandom i izvrsena, cak i uz prisustvo drzavne televizije.
Dakle, vise je nego ocigledno da jedino episkop Irinej i oni koje on podrzava, ili svejedno, oni koji njega podrzavaju, ne zele da razgovaraju, a kao neminovnost ostaje vrlo poznata cinjenica, da tamo gde prestanu razgovori, na scenu stupaju advokati i sudovi.
Protojerej Dragan Saracevic
Ako se radi o „Vestima“ koje se stampaju svakim radnim danom i koje skoro redovno citam, generalno sam zadovoljan sa vestima.
Ipak imam primedbu bar za nas u Kanadi kada se donose razno-razne informacije i clanci. Ustvari sve zavisi koji ih vas saradnik pise,a cini mi se da ih imate troje u Kanadi.
Elem, onaj vas saradnik koji inace zivi u gradu Kitchineru je dosta pristrasan u svom pisanju i u svojim izvestajima.Narocito kada se tice dogadjanja u vezi nase crkve u Kanadi i srpskih organizacija. Covek jednostavno zauzeo stav u odbrani v. Georgije bez razlike da li je njegov rad ispravan ili ne isprivan. Jednostavno, ne dozvoljava da se iznese istina ili suprotno misljenje sto veoma iritira vecinu citalaca „Vesti“.
Takodje se secam pre par godina da sam tom vasem saradniku preko e-mejla i faksom poslao (bar za mene) vrlo interesantan clanak koji nije trebao mnogo da se obradi,a tice se jednog nase mladog srbina sa svojim uspesima u skoli,sportu i privatnom zivotu…
Jednostavno se pravio lud,kao da nista nije primio.
Sreo sam ga na „Srpskom Danu“ u Nijagari Falsu gde je dosao inkognito jer on inace ne voli srbe Nijagare Falsa,a to sve potice od onda od kada su se oni odvojili od Eparhije Kanadske tj. vladike Georgija. Tada mi rece da nema sanse da takva vest udje u „Vesti“ jer njegov otac je „veliki mason“ i nije sa vladikom Georgijem. Zaista sramota za jednog vaseg saradnika da tako govori i nagadja sta je ko u svom privatnom zivotu.
Isti (slican) clanak izasao je u jednim drugim srpskim novinama.Znaci za „Vesti“ ova vest nije bila dobra,a za druge novine je bila?!
Jedna lasta ne cini Prolece, pa se nadam da ce i ova moja kraca primedba doci do usiju Urednika (i vlasnika) „Vesti“ da bi bar vesti Kanade bile verodostojnije.