logo logo logo logo
Рубрика: Аустралија, Религија, Друштво    Аутор: Преузето    1.199 пута прочитано    Датум: 15.08.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Иринеј Добријевић је духовник темпларског Реда Љиљана (новинар.де)

Kada Vesti objave intervju srpskog pravoslavnog Episkopa,

епископ Иринеј Добријевић

+++

a onda na taj intervju nadovežu pamfletski tekst “Vladika se krije iza naroda”, nije li jasno da su se time izjednačili sa najnižom vrstom tabloida?

Crkva Hristova već je ušla u XXI vek svog postojanja. Oduvek se postavljalo pitanje njene uloge u društvu i to najčešće iz perspektive socio-političkih odnosa, pa ono već odavno nije novina te se ni mi ovde nećemo njime baviti u tom smislu, već radije svoju pažnju okrećemo ka pitanju profesionalne etike u odnosu samoproklamovanog sekularnog društva prema Crkvi.

Crkva je oduvek bila i biće stožer etičke svesti svakog društva u kome se nalazi i u kome dejstvuje, jer je Crkva iznad institucije. Ona je Telo Hristovo i toga radi sama Crkva je i izvan i iznad svake institucije.

Ovaj odnos između Crkve i društva je naročito značajan u odnosu

na nas u dijaspori, gde je Crkva centar pažnje i gotovo svakog sabiranja našeg naroda, bilo to crkvene prirode ili pak društvene. U okviru ovoga nije zanemarljiva činjenica da se oko Crkve okupljaju ne samo oni koji pohađaju bogosluženja i učestvuju u ostalim priredbama iz čisto verskih potreba, već i oni koji samo koriste sabiranja oko naših hramova za ispunjenje svojih socijalnih potreba.

Odgovornost štampe u dijaspori

Srpska dijaspora u Australiji i Novom Zelandu je relativno mlada. Nove zemlje u kojima se nalazimo predstavljaju oštar kontrast koji se, upoređujući ih sa starim, ratom i ideologijama opterećnim krajevima, ogleda u vitalnosti i mladalačkoj energiji njihovih nacija. Upravo tu, gde postoji tendencija da se neskrupulozno zamenjuju principi jerarhijskog ustrojstva sa principima demokratije, sama priroda Crkve se narušava.

U dijaspori se takođe pojavljuje i fenomen suštinske utkanosti našeg naroda u samu materiju ovih poletnih novih nacija među koje smo se doselili. Međutim, po rečima Ive Andrića, u odnosu na one koji su bili izloženi ideološkim apsolutizmima i pokušavaju iste da prenesu, svesno ili nesvesno, na novu sredinu: “Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopire. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete.”

Dakle, u kontekstu takvih, posebno osetljivih okolnosti, u dijaspori srpska štampa nosi utoliko veću etičku odgovornost što mora da održava ravnotežu između slobode štampe s jedne strane i umesnog predstavljanja naročito osetljivih tema, predmeta i situacija s druge strane, te u svemu pridržavati se samo istine. Jer za nas koji smo u Crkvi, Istina nije prazan filosofski koncept niti relativan pojam, već suština, pošto je ovaploćena Istina sam Hristos.

Savremena štampa i mediji uopšte teže ka konceptiranju javnog mnjenja. Bilo da je to pod banerom objektivne neutralnosti, koja se najčešće pretvara u dijagonalno sagledavanje materijala te se time gubi na uzvišenosti vertikale i širini horizonta; ili pak pod okriljem realističke fleksibilnosti, u kojoj se predmet sagledavanja gotovo pretvara u jednu karikaturu i izopačenu sliku koja banalizuje svaki racionalni argument.

Objektivna neutralnost Vesti

Pitamo se stoga, kada novinari, kao na primer u nedavnom slučaju sa frankfurtskim “Vestima”, dopuste sebi pravo da prikažu razne nedavno održane proslave Dražinog dana u Sidneju i Kanberi i to pod jednom te istom rubrikom u kojoj “ravnopravno” prikazuju zvanične manifestacije jedne, jedine kanonske Srpske pravoslavne crkve pored onih koji su napustili Srpsku crkvu i pravoslavlje u korist raskolničkih pseudo-crkava; kada se na primer tekst ilustruje fotografijama kanonskog sveštenstva uporedo sa fotografijama jednog raspopa; kada se beseda pravoslavnog episkopa izdvaja iz njenog duhovnog konteksta i pretvara u maltene političku izjavu, dok se pored iste navodi pozdrav raščinjenog, samozvanog “episkopa raško-prezrenskog u egzilu”; da li je to, čak i novinarski gledano, objektivna neutralnost ili već vešta manipulacija čitaocima?! Da li je ovo objektivna neutralnost ili pokušaj konceptiranja javnog mnjenja, i u čiju korist, a na čiju štetu?

Zatim, kada ista novinska kuća dozvoli sebi, pretpostavljamo opet u ime “ravnopravnosti”, da objavi intervju srpskog pravoslavnog episkopa, a onda na taj intervju nadoveže jedan pamfletski tekst pod skaradnim naslovom “Vladika se krije iza naroda”, nije li jasno da se ona time izjednačila sa najnižom vrstom tabloida? Pri tome taj isti dopis, odnosno jednostranu izjavu, očigledno prepunu neistina, potpisuje osoba iza koje još uvek stoji otvoreno pitanje značajne sume novca koja je nestala iz blagajne tadašnje Crkvenoškolske opštine kojoj je on pripadao, a koju je kasnije iz svog džepa nadoknadio i tako spor, putem vansudskog poravnanja, izmirio.

Sloboda zahteva red i disciplinu

 

Između ostalog, u pomenutom paškvilu neiskreno se tvrdi da je samo sadašnjem srpskom episkopu u Australiji zabranjen pristup manastiru Sv. Save izvan Kanbere, kada je i te kako poznato da je pre autora ovih redova iz istog manastira, tj. u to vreme iz svoje sopstvene rezidencije, nemilosrdno izbačen sada već pokojni episkop Vasilije (Veinović). Izbačen je i pored toga što je tadašnji Eparhijski savet redovno uplaćivao 1.000 dolara mesečno imovinskom povereništvu.

Gde je pravda? Gde je istina? Gde je episkopu zabranjeno, zabranjeno je i svom njegovom sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu. Jer, po učenju Svetih otaca Pravoslavne crkve, navodeći samo reči Sv. Ignjatija Bogonosca: “Gde je episkop, tu je Crkva.”

Moguće je i da su ove nedavne “vratolomije” uređivačke politike “Vesti” bile nekakav plemenit novinarski pokušaj nekog objektivnog svenarodnog, religijskog pomirenja koje mi nismo kadri niti shvatiti niti prihvatiti, a arhipastirska dužnost nam nalaže da ne smemo ćutati niti popustiti eklisiološkom neznanju ili subjektivnim medijskim manipulacijama.

U slobodnom svetu ljudima je, u okviru zakona, mnogo šta dopušteno u ime ljudske slobode i vajnih ljudskih prava. Međutim, ko god se ozbiljnije pozabavio tim pitanjima, savršeno dobro zna da suštinska sloboda zahteva disciplinu, red i poredak. Bez ovih bitnih elemenata, sloboda iščezava i pretvara se u golu anarhiju. Reče Sv. apostol Pavle da nije Bog, Bog nereda, nego mira (1. Kor. 14, 33) i zato, i samo zato sve nam je dato u slobodi, ali nam nije sve na korist (1. Kor. 6, 12 i 10,23). Tako i novinske kuće koje se bave istinskim novinarstvom moraju da snose odgovrnost za sva svoja izlaganja. Inače, prva žrtva savremenog sveta i njegovog ubrzanog toka života, preko izgubljene uzvišenosti žurnalističkog istraživanja, biće Istina.

извор епархија аустралијско-новозеландска, епископ Иринеј Добријевић

12. 08. 2011. 16:10h | Vesti




3 коментара у вези “Novinarska etika, crkva i društvo”
  1. Vladika misli da je iznad svih.Preteruje po obicaju.Ko je u ostalom on da daje ocene o novinama.Njemu odgovaraju samo novine koje objavljuju njegove slike a podsecaju na zidne novine od pre 100 godina.

  2. Kada su te iste novine pisale laz protiv mene a koje je Irrinej poslao ,bilo je sve dobro.Neka vidi kako to izgleda kad se o njemu i to istina pise.

  3. Kada su izlazile slike u Vestima kako se zatvaraju srpski hramovi a ponaredjenju Irineja ,Vesti su bile dobre.Kad je trebao da obmanjuje narod i tada su Vesti dobre.Kad pijani popovi u Manastiru Kalenic tuku narod i tada su vesti bile dobre.E sada vise nevaljaju.Imas Srpski Glas i Beraka.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo