Вести

Догађања све одвратнија… Речи које их прате све бесмисленије…Тако нам изгледа, али… ипак… са временом које протиче

Часлав М. Дамјановић; СРПСКЕ НОВИНЕ – Торонто 12.08.2011

+++

догађа се уствари нешто сасвим супротно и од одвратности и од бесмислености… нешто што чини Време… све племенитијим:

Под поднасловом “Саборно заташкавање истине“ у “Осврту на минуло заседање “Сабора“ СПЦ“, у извештају о редовном окупљању Светосаваца пред београдском Патријаршијом, читам умне и духовне речи оца Антонија:

“Сабор епископа, који је био тешко обремењен обавезом решавања тешких рак рана Цркве је заседао, и гле чуда, на те ране се ни осврнуо није, већ се бавио само спољашњим декорисањем и… “другарски“ је изјавио, о лицемерја, да “одавно оваквог мира и јединства међу браћом није било“!?“

И заиста… Време не мари за одвратности, не мари за бесмислице… и доиста нумитно рађа неку другачију стварност… што схватих када у истој проповеди мирног и умног монаха прочитах и Реч:

“Црква гори, а многи се лицкају“(1)

А и зато, што у другом једном спису, прочитах да је ову “аксиому“ већ уобичајене одвратности и бесмислице, свакако ишчашене од Неумитности Времена и супротне рађању те другачије и племените стварности… чак је “потврдио тада и “епископ нишки, а сада патријарх српки г. Иринеј, и то на самом заседању Црквено Народног Сабора, једноставним пљувањем у лице Слободним Србима, рекавши им“:

“Нека свако узме своју циглу, и нека је носи кући“!?!(2)

И без обзира што су догађања све одвратнија… и речи које их прате све бесмисленије… далеко од Дубоког потока, далеко од Љуљака, далеко од катакомби… на аеродрому… далеко од забране Владики Артемију да у Канади очита парастос на Дражином Дану, далеко од судова фарисејских који се претварају да су суђаје, далеко од Хага и Синода и Ада, далеко од прогонства са Косова…

…деца руска испраћају Владику Артемија:

…зато јер Време нису цигле… зато јер је Време Божије…. зато што нити је стварност полиција која штити Патријаршију… нити су стварност судови фарисејски… зато јер једина стварна стварност – јесте Стварност Божија.

И тако… и зато… зато што једина стварна стварност – јесте Стварност Божија… зато у ускомешању у којем нам се причињава да живимо, долазе на памет мисли Светога Козме Етолског:

“Доћи ће време кад ће вам непријатељи
узети и пепео са огњишта,
али ви немојте издати и променити веру вашу.“
“Доћи ће време да ће се хришћани клати између себе…“
Зато вам “…препоручујем слогу и љубав.“
“Доћи ће време кад неће бити ове слоге
између свештеника и народа.“
И “зло ће вам доћи од начитаних.“
А “свештеници ће постати гори и безбожнији од свих.“
Зато “папу да проклињете јер он ће бити кривац…“

И доиста… пророштвo се обистини у стварност… али… у коју стварност?

Обистини се у ону стварност која је накарадна “аксиома“ већ уобичајене одвратности и бесмислице… обистини се у ону стварност која нам се само причињава… обистини се у привид ишчашен од Неумитности Времена, обистини се у илузију супротну рађању једине стварне стварности – рађању Стварности Божије… у илузију супротну од оног стварног Божијег Времена, вечитог… којим су грмеле речи светог Владике Николаја Велимировића:

“Зашто лажете људе, лицемери једни?“
“Гле, ви не поштујете ниједно убеђење,
иако метанишете и кадите пред сваким.“
“Гле, за вас свако убеђење и свако безубеђење
има једну исту вредност.“
“Зашто збуњујете људе, који траже поучења у вас,
ви, самозвани учитељи?“
“Како се усуђујете да седите
на узурпираној учитељској столици,
кад гладни и жедни правде
и ништи духом и чисти срцем
ништа од вас не могу добити осим несвестице?“

И тако… док полиција чува Патријаршију, питам се… не да ли је могуће да смо се догегали до такве скарадности, не… него се питам зар не схватамо да не схватамо… зар не схватамо да се то узурпатори и администратори обезбеђују полицијом… зар не схватамо да они себе обезбеђују од Вере?

И тако… док гледам како деца на аеродрому са љубављу испраћају племенитост Владике Артемија на његово прекоокенаско путешествије, питам се, како то да после пријатељске посете Владики Артемију, поштовани Митрополит Иларион јавно каже “Амфилохије је на челу једине признате Цркве“?(3) Не питам се зашто сам напис “Аутокефалност за Митрополију Црногорску“(4) прокоментарисао “Амфилохије не прави раскол – Амфилохије цепа Цркву у парампарчад“! Не питам се зашто Вера Петровић изрече – “Шта рећи! Баш немамо среће с нашим коментаторима црквеног живота“!(5)

Не… него се питам:

Чујемо ли Проповед?

Та фраза “морате да прихватите реалност да…“ – редовно значи “реалност“ која се “мора прихватити“!
“Ту дискусији нема места“!
Та фраза “захтева од друге стране да заборави чињенице“!
Зашто?
Зато што када су чињенице заборављене – “друга страна мора да чини оно што се од ње захтева“.

Испирањем мозга народ се подмукло унакажује да ову присилу “призна као морално супериоран појам у односу на ма какву алтернативу“!

Тако се постиже да “ови креатори “реалности“ (стварности) морају да буду признати не само као они који су у праву када је реч о њиховом схватању света и идеологије“ – већ морају да буду признати и као некакви “честити браниоци истине“!

И иако је то “другим речима – још један начин изражавања ароганције и силеџијства“ – и иако је то “начин на који актери скривају своје морално лицемерје и незаконито понашање“ – чињеница је да га скривају зато јер ти “носиоци те нове идеологије – желе“:

“Да буду господари “реалности“ коју стварају и контролишу.“(6)

Ова Проповед о господарима реалности једна је од Проповеди Владике Артемија… Као Син Господов некад на Брежуљку недалеком од лихварских тезги… тако данас Владика Артемије недалеко од Дубоког Потока… где је Проповед започео… одржа Проповед исту:

O јединој Истини фарисејства – да “сила представља закон“!

A Проповед јесте иста јер је Проповед о Стварности:

Није стварност она стварност која нам се само причињава… није стварност онај привид који је ишчашен од Неумитности Времена, није стварност никаква реалност наметнута ни од каквијех господара, јер… није стварност нити иједна илузија која је супротна рађању једине стварне стварности…

…јер једина стварна Стварност јесте непрестано и вечито рађање Стварности Божије… у оном стварном, вечитом Божијем Времену.

Зато питам… чујемо ли Проповед… јер:

Стварност је Божија – Илузија је Ђавоља

Прадавна пословица америчких индијанаца каже просто народски:

Губимо само оно што не негујемо…

Зар то није разлог Проповеди на Брежуљку поновљене у Дубоком потоку? Зар то није одговор због чега је слобода људске психе срозана у каљугу некакве наводне заосталости? Не питамо се наравно зато што нам се забрањује да схватимо да се над људском психом спроводи контролисано испирање мозга – лоботомија којом се из људске психе покушавају да ликвидирају Оплођење Божијим Духом и комплетна човекова моралност која произилази из тог Оплођења…

Зашто? Зато да би губили оно што не негујемо… зато да би исцеђени од морала сами себе намагарчили “убеђењем“ да “сила представља закон“ као да није илузија… него некаква стварност којој морамо да се повинујемо… наравно господарима. И наравно да такво црвоточно стање доводи психу до очајања (despair), због којег разлог животне активности постаје некакво избегавање (escapizam) – или… такође наравно – сваком Православцу који поштено верује са пошетном одговорношћу Истини – јасно је да је у питању:

“Добро оркестрирана фарса“

„Носиоци те нове идеологије желе да буду господари “реалности“ коју стварају и контролишу.“ А “да би то учинили неопходно је да убеде све, а пре свега себе, да заиста не постоји избор или алтернатива “реалности“ коју нуде.“ Њихова “рачуница је проста: ако нема избора, онда, по дефиницији, нема ни одговорности. Ако нема алтернативе“ њиховој “реалности“ – “онда они нису одговорни ни за шта што раде или одлуче да учине“.(7)

Можда баш ова Реч Владике Артемија најизразитије обнавља Суштину Проповеди коју је Господ одржао на Брежуљку, јер…

…по чијој то “дефиницији“ некакво “немање алтернативе“ наводно ослобађа од “одговорности“? По “дефиницији“ “аксиоме“ већ уобичајене одвратности и бесмислице ишчашене од Неумитности Времена и супротне вечном и незаустављивом непрестаном рађању племените Божије једине стварне Стварности… по “дефиницији“ диктатора и расиста, лакеја и пузаваца… свих оних који се по “дефиницији“ Зла “лицкају“ Злом, свих оних прелесно посрнулих у злоби очајања сопствене немоћи да је Црква некакве “цигле“ које они могу да арче… да жаре… да пале… да они могу да Веру конфискују, да Веру прописују… да они наводно могу да из Вере… чак верне да анатемишу… “лицкају“ се Злом ти прелесно посрнули у злоби по “дефиницији“ којом су сами себе из Вере прогнали… зато “Родни Еткинсон у својој књизи „Зачарани европски круг – Корпоратне елите и нови фашизам“ указаује да Хитлер није био случајна појава западног капитализма“ јер… “многе његове идеје живе и данас, пре свега приликом стварања ЕУ“:(8)

И досита, у “Саопштењу за јавност СА Синода СПЦ“ – са потписом “Синодска саопштења“ – “поводом боравка монаха Артемија, рашчињеног епископа, у неким српским срединама у Сједињеним Америчким Државама“, натопљеном уобичајеном демагогијом “администратора“, да се Владика Артемије “лажно представља као епископ“, да је “посета“ САД “наметљиво најављена“ – иако уопште није најављивана – да “у нашој помесној Цркви нема јереси“ – јер “господари “реалности“, у реалности коју намећу, намећу себе као некакве “честите браниоце истине“, што је у свим диктатурама обмана како прикрити “своје морално лицемерје и незаконито понашање“ – да су Владика Артемије и монаси наводно у “слободно изабраном “егзилу“, да је егзил “такође лажан“ јер су наводно “у својим луксузним “катакомбама“ – изгледа – само изгледа – као да се своди на сомнабулну лаж да “канонска и кривична одговорност“ Владике Артемија, “као и одговорност његових саучесника, за“ наводно “нечувену пљачку новца намењеног страдалном српском народу на Косову и Метохији“ – као “постоји“ – и да је као “доказана“ – исто као и његова наводна “канонска кривица за рушење вековног црквеног поретка“.

Међутим, осим ове склеротичне демагогије администратора, која само изгледа као да је поента – у овом Саопштењу појављује се и један нови акорд, који, мора се нажалост истаћи – по својој безкрупулозности јесте врло типичан за удбашко интригарење, и још је типичнији за униформисану антисрпску пропаганду деведесетих, чији фанатизам, коликогод лажан, и дан-данас још траје као некакво званично глобално тумачење свега српског:

Бламирајући Владику Артемија као да је некакав “несрећни, заблудели, прелашћени човек“ и “вођа парасинагоге“ који “улаже напор да створи и прави раскол“, и то “нарочито у нашем трагичном времену, у којем многе силе зла са свих страна, споља и изнутра, кидишу на Српску Православну Цркву…“ помаља се стварна поента Саопштења – да наводно “транформацији парасинагоге у прави раскол треба да послужи и његов “поход“ на Српство у Америци“ јер наводно “његова данашња антиамеричка реторика – још лажљивија него његова некадашња проамеричка и натовска реторика – не укида чињеницу да он, као мало ко од Срба, уствари као бивши фаворит Олбрајтове, Холбрука и других српских “добротвора“ у САД, има трајну визу за улазак у САД“ из чега стварни издајници закључују “издајник је остао издајник“ – који је “у међувремену од лажног ревнитеља и лажног родољуба еволуирао у правог разбијача црквеног јединства и српске слоге.“(9)

Ова подлост – “издајник је остао издајник“ – назвао сам удбашком по стилу, зато јер злонамерно сврставање у “фаворитe Олбрајтове и Холбрука“ не само Владике Артемија“ већ и других “српских “добротвора“ – јесте директан покушај “нечувене пљачке“ Истине – да је наводно Удба здружена са сарадницима окупатора бранила Нацију од Слободне Цркве која је, као и поштено избеглиштво – по лажним клеветама Удбе – била издајничка!

Логично је наравно да попут давних Меклинових проусташких фатаморгана Хилари Клинтон данас организује још подлију пљачку Истине – наравно у дослуху са стварним издајницима Нације, заостацима Удбе и сарадника окупатора, који настављају да узурпирају и СПЦ, и постојање Србије и постојање Срба.

Али…

Чињенице Чистоте Вере су неумитне:

“Зашто лажете људе, лицемери једни?“

Јер свака ваша “оркестрирана фарса“ – јесте фарса!

Јер свака ваша илузија – јесте илузија!

Јер једино Истина и Правда Божије Стварности

јесте једина стварна Стварност

Проповед Дубоког Потока живи Чистоту Вере Православља… и Реч Православаца Чистоту Вере исказује сваког часа све масовније и све моћније:

“Пре свега, Владика Артемије није бивши владика, но још већи у делима и вери светосавској… Погледајте ту скромност и чистоту вере која хода за њим, без свиле и кадифе, без милиона и лимузина, без одежде од златних нити“, без “ципела од змијске коже“ за Владиком Артемијем “хода сиротиња а не милионери попови и епископи СПЦ.“

“Шунд, кич, лаж и зло хода са новим патријархом и броји себе као већину која побеђује и којој треба веровати“ – потсећам: “nосиоци те нове идеологије желе да буду господари “реалности“ коју стварају и контролишу“ – “…веровати исто онолико колико и оној већини која разапе Христа“, јер “да, и тада и сада зло је било у већини…“(10)

Или… пошто се “не ради се о “бившем владики“, онда, “не ради се ни о “следбеницима владике Артемија“ јер владика Артемије није никакав “гуру“ нити ишта слично. Ради се о Православцима, припадницима и поштоваоцима Српске Православне Цркве, који истрајавају на поту Светог Саве, боре се против јереси, свејереси, и чувају чистоту вере, заједно са владиком Артемијем, и многим верницима широм света… срцем присутних…“, и завршава поштено: “С вером у Бога“.(11)

Тако говоре Хришћани…

Тако говоре стварни Хришћани… тако говоре одувек јер тако говори Чистота Вере. У стварном Хришћанину је стваралаштво, радост, оптимизам… зато што је Чистота Вере непрестано рађање – зато су у стварном Хришћанину вечити поштење и одговорност према поштењу… зато стварни Хришћанин сматра лажним разне “утехе“ да се “не бојимо“ јер је “већ било“ – јер нас том “утехом“ управо убеђују да наводно “Цркву нико није срушио“(12) – а стварном Хришћанину никакве такве утехе нису потребне јер није очајан, јер стварни Хришћанин зна да ни Црква ни Вера ни Бог – нису никаква магија – и зато одбија да некакав “основни став Православне Цркве јесте: магија постоји“ – јер, иако јесте истина да “силе озлобљене људске воље удружене са демонском силом могу чинити зло другом човеку….“(13) – одговор се своди на питање – где дела демонска сила?

Демонска сила дела у испирању мозга обмањивањем! У коришћењу људске слабости! У изграђивању људске слабости! У слабљењу Вере и Поштења! У продубљивању прелести! Једном речју, магија јесте фарса зла, јесте илузија – а Чистота Вере Православља “са себе састружује рђу порока“(14) не ни у каквој “заједници спасених“, нити “заједници оних који се спасавају“(15) – јер свејереси Ватикана и екуменизама јесу заједнице, и јер илузија јесте илузија… и јер фарса јесте фарса – али стварно Хришћанство јесте једина стварна Стварност јер јесте Божија Стварност.

И зато хвала Господу на благодати коју дариваше Србима озрачивши Дубоки Поток својом љубављу и упутивши срце и душу Владике Артемија вечитом стазом Господњом.

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com

_________________

(1) “Беседа оца Антонија на скупу пред Патријаршијом 2. јула 2011.“, Борба за веру, 07/05/11 Подељак – “Саборно заташкавање истине“

(2) “Српска правопславна Црква и такозвана “међународна заједница“, Прота Драган Сарачевић, Новинар.де, 07/05/11

(3) “Иларион: Амфилохије на челу једине признате Цркве“, Борба за веру, 07/21/11

(4) “Аутокефалност за Митрополију црногорску?“ Борба за веру, 0621/11

(5) Вера Петровић, Коментар на “Протест СПЦ Ватикану због Степинца“, Јелена Чалија, Политика, 06/07/11,17:55

(6) “Владика Артемије: “Реалност“ – Нови термин у животу СПЦ“, Епархија Рашко-призренска у егзилу, 07/22/11, 19:22

(7) Исто

(8) “Владимир Димитријевић: Нацизам за неупућене (1)“, “Хитлер се поново рађа“, “Борба за Веру“, 07/17/11

(9) Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве – у потпису “Синодска саопштења“ – Поводом боравка монаха Артемија, рашчињеног епископа, у неким српским срединама у САД, 08/03/11, 15:54, http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost)

(10) Ђурђа, Коментар на “Катакомбе“ уместо Газиместана“, Новинар.де, 07/03/11, 13:32

(11) Бобан f4, Бобан Филиповић, Коментар на “Катакомбе“ уместо Газиместана“, Новинар.де, 07/04/11, 07:51

(12) “Не бојмо се, већ је било! – 1. део“, Владимир Димитријевић, Борба за веру, 06/21/11

(13) “Владимир Димитријевић: Постоји ли магија?“ Борба за веру, 06/20/11

(14) Свети Григорије Богослов, Беседа 3. стр. 50, Извор Владимир Димитријевић

(15) Епископ Михаил Семјонов, Изабрани чланци из часописа „Црква“ за 1908-1915. годину, Петроград, 1998. стр. 169, Извор Владимир Димитријевић