Вести

Izjave i tvrdnje episkopa Irineja u australijskom izdanju „Vesti“ od 9. jula 2011, izazvale su različite, burne i oprečne reakcije srpskog javnog mnjenja, ne samo u Australiji, već širom dijaspore.

Budući da smo direktno napadnuti i prozvani, a zbog objektivnog i istinitog informisanja, prinuđeni smo da se ovim putem obratimo srpskoj javnosti, kaže se na početku odgovora koji je sa potpisom Ratomira Nešića, predsednika, uputilo Imovinsko povereništvo i Upravni odbor manastira Novi Kalenić.

Irinejevo izlaganje ne odgovara istini. Nije istina da su episkopi Luka i Sava tražili osnivanje mitropolije. To su tražili sveštenici naše „sestrinske“ eparhije još za vreme episkopa Longina. O tome posedujemo punu korespodenciju, u kojoj je i odgovor Sinoda, da mitropolitanski sistem nije praksa u SPC, i da ondašnja crkvena vlast iz Beograda nije odobrila osnivanje mitropolije u Australiji. To je svakako bio i razlog, da episkopi Nikanor i Milutin to pitanje nisu ni pokretali.

Episkop Irinej

Što se tiče mitropolitske titule vidimo da je Irinej formirao ‘Mitropoliju bez mitropolita’. Irinej tvrdi da on navodno „nije tražio da bude mitropolit“ što je suprotno samom njegovom „ustavu“, koji upravo predviđa titularnu vlast nadležnog mitropolita, a ne vlast episkopa.

Onda, da bi stvar još više komplikovao, iznosi pitanje episkopa Longina kao presedan, kako je on bio na čelu Novogračaničke mitropolije, ali samo kao običan episkop. Međutim, to su dva potpuno različita slučaja, koji jedan sa drugim nemaju nikakve veze.

Irinej kaže, što se u naslovu intervjua potencira: „Manastir vratiti narodu“, ali nema odgovora: „Kojem narodu?“ Imanje manastira su kupili, manastir podigli, i na njemu sagradili najlepši i najveći srpski sveti hram, Novi Kalenić, Slobodni Srbi, a osvetili su ga mitropolit, episkopi i sveštenici, pripadnici Slobodne Srpske Crkve, Eparhije za Australiju i Novi Zeland. To su bili srećni dani, kada su episkop, sveštenici i narod, složno, bratski, zajedno radili i gradili.

Zato su nas božji blagoslov i sreća pratili na svakom koraku, pa smo uspeli i toliko najlepših srpskih svetinja na ovome kontinentu da sagradimo i otplatimo. Bilo je to vreme kada su episkop i sveštenici verni narod u crkvu pozivali i blagosiljali, a ne kao danas, gde vidimo da episkop i sveštenici, verni narod iz Crkve proganjaju, proteruju i ekskomuniciraju.

Irinej je zapravo taj koji je preko 400 Srba, vernika, patriota, i to graditelja srpskih svetinja iz Crkve proterao. Još toliko i više, među njima i sveštenike, drži pod kontrolom, pretnjom i strahom, da će ih iz Crkve poizbacivati, ako mu ne budu poslušni u sprovođenju njegove ekumenističke politike, oličene u autokratiji i novotarenju.

Drugim rečima, nagoni ih da se odreknu svoje svete pradedovske, svetosavske vere. Irinej je taj koji je vernom narodu manastir zaključao, igumana preko noći uklonio, i ostavio Novi Kalenić bez svete liturgije, pričasnike bez svetog pričešća, i to baš u toku Božićnog posta. Ovu su bruku na celoj stranici, u nedeljnom izdanju sa fotografijom velikog formata, objavile novine „Kanbera tajms“. Na njihov poziv da on kaže svoju reč, nije ni odgovorio. Irinej je taj, imamo i svedoke, koji je lično naredio da se policija pozove, da verni srpski narod iz manastira istera!

On je pismenim aktom dao nalog i odobrenje, njegovim pristalicama i bespogovornim poslušnicima, da u nekoliko navrata razbijaju vrata na prostorijama dečjeg kampa i prostorijama koje su date pod zakup.

Neistinita je i Irinejeva izjava, koja je data u svrhu propagande, gde kaže: „Znam za konkretan slučaj gde se čovek zadužio i stavio drugu hipoteku na kuću kako bi kupio zvona i priložio manastiru, i taj čovek ne sme da uđe u manastir da se Bogu pomoli.“

Posedujemo vrlo preciznu evidenciju, ko je zvona priložio, ali ne znamo o kome to „čoveku“ Irinej govori. Zvona su priložena sledećim redom: najveće je poklon Slobodne srpske pravoslavne CŠO „Sveti Đorđe“ iz Kanbere. Drugo zvono po veličini, poklon je saveznog Kola srpskih sestara. Treće je poklon SNO i četvrto i najmanje, poklon dve porodice iz Sidneja.

Ove njegove neistinite izjave jasno govore da on pokušava da se krije iza „nekog“ naroda. Nikome u Australiji, i da ponovimo nikome i nikada, izuzev njemu lično, nije bio niti je zabranjen prilaz i dolazak u manastir. Manastir je podignut za sav verni srpski, svetosavski narod i ostaće da u njega taj narod i dalje dolazi.

I pored te zabrane, septembra meseca prošle godine članovi Imovinskog povereništva, u dogovoru sa policijom, dozvolili su mu da uđe u episkopsku rezidenciju, da u crkvi odsluži i svetu liturgiju, ali sa ograničenim kretanjem, na šta je on i pristao. Međutim, posle 24 sata, on je pogazio reč koju je dao policiji, pa su bili primorani da ga udalje.

Njegova pretnja, da će da otpočne sudski proces protiv manastirskog Imovinskog povereništva, i da navodno manastir „povrati Srpskoj crkvi“, nije nikakva novina. To je tvrdio prošle godine u maju mesecu, a isto tako i u aprilu ove godine, kako je objavio i preko štampe. On u sudskom procesu ima pravo da se žali na neku eventualnu nepravdu, i to samo ako je učinjena prema njemu lično. I opet samo u svoje ime, a ne u ime bilo kog naroda.

U slučaju sudskog procesa, mi ćemo se legalnim dokumentima i sredstvima braniti do kraja, a na osnovu našeg legitimnog prava, da manastir Kalenić, ponos Srba Australije, ostane našem srpskom i svetosavskom narodu, koji ga je gradio, za koga je građen, i kome pripada, a posebno da on ostane u nasleđe našem svetosavskom naraštaju.

Irineju na kraju možemo da poručimo, da ima puno pravo da „prisvaja“, i u svoju kompaniju upisuje i registruje crkve i manastire, koje je on svojim znojem podizao i gradio. U tom slučaju, on bi svoje ekumenističke službe ili mise morao služiti pod vedrim nebom, budući da novotarcima više nisu potrebni ni ikonostasi, ni svete dveri, kaže se, između ostalog u pismu upućenom Redakciji „Vesti“ u Sidneju.

23. 07. 2011. 12:00h | E. V.

izvor: VESTI

Ilustracija novinar.de