Као верник који се не мири са неким дешавањима у нашој Светој Цркви, иако невичан писању, покушавао сам
Славко Радовановић из Лучана, електронском поиштом 24.07.2011
да своја размишљања, износим јавно. То сам до сада чинио преко сајта Борба за веру.
Како је у последње време овај сајт увео цензуру, па је почео моје мишљење, потписано мојим именом и презименом, да прилагођава својој „уређивачкој политици“, након мог задњег објављеног текста упутио сам им следеће писмо:
+++
ПИСМО УРЕДНИШТВУ САЈТА «БОРБА ЗА ВЕРУ»
Поштована браћо у Христу,
Ја који нисам вичан писанијама реших да Вам се лично обратим са надом да ми то нећете узети за зло. Наиме, мој последњи текст објављен на Вашем сајту на Петровдан, под насловом «Ништа ново у Епархији Жичкој», је недопустиво измењен и у најважнијим стварима се не слаже са изворним текстом.
Ја сам се потписао пуним именом и презименом, чак сам Вам раније доставио и број личне карте. Спреман сам да поднесем пуну одговорност за сваку изговорену реч и пред Господом и пред људима. Ја сам желео да Ви објавите мој лични став а не Ваш. Ја нисам хтео да се потписујем као на пример Стари Београђанин или Радован Селић и слично (премда немам ништа против тога).
Имало је раније мојих текстова где сам Вам дозвољавао благе корекције, како Ви рекосте, где ми је реторика прилично оштра. После тих исправки, наравно, сваки од тих текстова био је превише благ и превише жут и помало неутралан. Ја сам ипак по убеђењу монархиста па са жутим немам ништа заједничко. Али због превелике љубави према Вашем мисионарском раду сматрам и даље да нам је потребна непрекидна борба против зла у нашој Светој цркви стога сам толерисао Ваше превише академско и благо писање. Веровао сам да је мудрост на Вашој страни. И даље то верујем, али Вас молим да моје писмо објавите у целости и у изворном облику јер сам њиме хтео да истакнем ужасне неправилности у нашој Светој СПЦ које се више не смеју гурати под тепих.
Зарад таквог мишљења ја сам Вам цитирао Светог Николаја шта он каже о неутралним. А ако, не дај Боже, дође до неслагања међу нама, ја ћу га, иако нерадо, објавити у неким другим средствима јавног информисања.
Још једном Вас молим да ми не замерите на овој невештој писанији, уздам се у Вашу љубав према истом циљу, а то је бескомпромисна борба против зла у нашој Светој СПЦ, односно, борба за православље (по многим Владикама откуд нама право да се ми мешамо у живот СПЦ!) Најбоље (за њих) да нисмо ни живи. Докле се год будемо оглашавали сведочићемо да смо још увек живи у вери православној.
Праштајте љубљена браћо у Господу Исусу Христу!
На многаја љета
Раб Божији Славко Радовановић
Лучани
+++
Од Борбе за веру сам добио следећи одговор:
Поштовани у Христу брате,
Дубоко поштујући Вашу ревност за свето Православље, увек смо се старали да Ваши текстови, после наших корекција, задрже своју изворну ревнитељску оштрину. Тако смо поступили и са Вашим последњим текстом из кога смо уклонили само оно што је недоказиво и нетачно, као и оно што за наше посетиоце, који нису довољно утврђени у вери, може бити саблажњиво (а ми не желимо да саблазни долазе преко нас). Зато сматрамо да Ваш текст у „најважнијим стварима“ није измењен. Тешке речи и квалификације верујемо да и Ви не држите за „најважније“.
Било је случајева када смо примали оправдане критике читалаца због неких писама које смо објавили (до чијег мишљења веома држимо), а оштре критике и укоре добијали смо и од нашег духовника (чија је реч за нас светиња). Дакле, пре него што неки текст објавимо, морамо га добро извагати многобројним разлозима „за“ и „против“. Уколико, међутим, Ви не желите да уважите наше разлоге, ми ћемо, уколико тако одлучите, повући Ваш текст са нашег сајта.
На жалост, због својих разлога, од којих неке наведосмо, у изворном облику Ваш текст не можемо објавити.
И без обзира што сте нас у свом последњем писму помало извређали (додуше, на „фин“ начин), што сматрамо да је безразложно и непотребно, ми Вас и даље исто ценимо и уважавамо, а такође ћемо и у будуће објављивати оне Ваше текстове који буду у складу са уређивачком концепцијом нашег сајта.
Просимо Ваше молитвено помињање, и желимо Вам свако добро од Господа!
Ваша браћа у Христу са „Борбе за веру“
+++
Моја жеља је била да укажем на појаве које, по мом скромном мишљењу, штете угледу наше Свете Цркве и нашим душама, а не да покажем своје лицемерје, нити да се додворавам било коме. Ја сам из средстава информисања сазнао да је наш Патријарх изјавио да је екумениста (што ме саблазнило и бацило у грех очаја), из новина сам сазнао многе неприличне ствари о патријарху Иринеју и појединим епископима – које нико није демантовао, нити су писци тих текстова изведени пред Црквени суд.
Ја не желим да се мирим са неправдом, већ хоћу да се борим против ње. Пошто Борба за веру више не објављује моја размишљања која нису у склaду са њеном политиком то сам управо разумео зашто у задње време тамо нема текстова отаца Жарка Гавриловића, Матеје Матејића, Душана Кулунџића, Симеона, Бенедикта, као ни текстови Једног од Лазаревих, др Миодрага Петровића, Грешног Милоја, Жељка Которанина, др Марка Павловића и др.
Наравно ја не оспоравам право Борби за веру да иде својим путем.
Вама се обраћам зато што сте без икаквих корекција објавили моју оштру али искрену изјаву коју сам дао на дан Св. Петра Коришког (објавили сте је 21. јуна 2011.г.а под насловом:„Љубав према истини – Господу Исусу Христу и Светом Сави“), са жељом да текст који сам упутио Борби за веру (ако можете без усклађивања са било каквом „политиком“), објавите.Тај текст гласи:
+++
+++
+++
Ништа ново у Епархији Жичкој
Много пута је писано о смутњи, о поделама, о нехришћансконм понашању многих свештеника и монаха у епархији Жичкој.
Бројне су неправилности и насиља у нашој Светој Цркви, почевши од Душковаца где удара народ у службеним одеждама Дмитар Луковић: извођење специјалаца на верни народ у селу Тулеж од стране владике Јована и бив.еп. Атанасија Јевтића; у Дечанима поломише ногу оцу Сименону Виловском; нападоше монахе из Црне реке монаси из Високих Дечана на челу са Теодосијем Шибалићем;свештеник Лукић из Саборног храма у Београду удари верника; наоружани телохранитељи владике Хризостома претили верном народу у храму светог Успенија у Чачку… Многи страшни примери су најружнија слика тренутног стања у нашој Цркви. Ако би овде придодали морални кредибилитет појединих свештеника а такође и владика требала би нам једна дебела књига да то све стане. Да ли ћутати о свему томе и даље ?
Повод за ово моје обраћање је немио догађај у манастиру свето Јовање у овчарско-кабларској клисури који се десио баш на празник Св. Јована Претече (Јовандан 07.07.2011.). Врхунац бестијалности, подмуклости, обести и насилништва од стране јеромонаха Макарија према брату у Христу Милану Лукићу, кога је на један зверски начин претукао усред Божијег храма, испред царских двери, које су заправо самовољом Макаријевом скинуте. Зар на свети празник Св. Јована Претече?
Где лежи позадина оваквог понашања свештеника, монаха, владика ?
Сви свештенослужитељи који служе свету Литургију на незаконит начин супротно светим канонима, прописима и одлукама Светог Архијерејског Сабора о непроменљивости богослужбеног поретка су у ствари разбојници. То су вукови у јагњећој кожи. У њима је дух човекомрзитеља. То се јасно види из њихових дела, од којих нека горе наведох.
Задојени су папизмом и идејом о апостолском примату папе, односно „светог оца“ како га још називају носиоци његовог напрсног кста и прстења. Задојени су мржњом према свему што је светосавско,светоотачко. Скидају распеће са иконостаса (типично за масоне). Ништа им више није свето(типично за језуите). Саслужују са јеретицима. Када улазе у свете манастире спадају цигле и камење са улазних капија(манастир Раковица), падају звона са звонаре(манастир Ћелије) и још стотину других чудеса.
А када би им неко, са разлогом, указао на њихово безакоње, кидишу као гладни вукови, не презајући ни од крајње насилничког, односно разбојничког понашања.
Нико нормалан не може остати равнодушан према овим страхотама у нашој Цркви.
Постављао сам питања многим свештеницима, честитим људима, шта се ово ради у нашој цркви, шта се ово ради конкретно у нашој епархији жичкој?
Код великог броја, у њиховим очима видео сам страх од владике (СТРАХОПОШТОВАЊЕ). Додуше, то су неки и јавно потврдили пред десетинама сведока, правдајући се тиме да имају породице и децу. Видео сам жељу да у оваквом времену остану неутрални односно чекају да се замућена вода избистри.
Сетих се речи равноапостолног Св. Николаја свесрпског (беседа о неутралним): “Страх и рачун ствара од људи НЕУТРАЛЦЕ. Луд страх и погрешан рачун, као и Вуков. Лудим страхом за себе и своје сроднике и погрешним рачуном они навлаче проклетство Божије и народно на себе и на децу своју баш исто онако као и неутрални Вук Бранковић. У једном времену као што је наше, када се води гигантска светска борба између вере и безверја, и када организовани атеизам устаје свим снагама против Христа, против 10 Божијих заповести, против породице, душе и човекољубља, и то не само у комунистичким државама већ и, више мање, у свим земљама НЕУТРАЛНОСТ ЈЕ ИЗДАЈА ХРИСТА. Јер ко може да помогне истину против лажи а не помаже, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже напревду. У борби истине и лажи, и правде, НЕУТРАЛНОСТ ЗНАЧИ ПОМАГАЊЕ ЗЛА.
Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: ’Ко није самном, против мене је’. Они који нису ни врући ни хладни, дакле неутрални, њему су одвратни.“’ (Подвлачења С.Р.)
Стање у нашој Светој Цркви је забрињавајуће:једног владику оптужише за педофилију; другог за хомосексуално понашање; трећег да је екумениста односно свејеретик; четвртог да има жену и децу; петог да као професор учи да је душа смртна и да нема васкрса ; поједини епископи где год да крену воде наоружану армаду, чак их уводе и у свете храмове. Чега се плаше?
У Светом Писму стоји: Безбожник се и своје сенке плаши. Да ли је могуће да на челу епархије стоји безбожник ? Али је такође и речено: По плодовима њиховим ћете их познати. А ти плодови су веома горки.
Ниједан од ових силеџија у свештенослужитељским одеждама није позван на одговорност иако црквени канони јасно налажу да се такви расчине и уклоне.
Шта раде црквени Судови?
Изопштавају најбоље од најбољих, великог србина, пре свега хришчанина, добротвора, великог приложника СПЦ, успешног привредника, доброг оца својој деци, доброг деду својим унуцима, брата у Христу господина Милоја Стевановића.
На монтираним процесима, по налогу светских моћника(добро су нам познати из новије историје) без суђења, без права на одбрану изопштавају најсветијег владику Артемија са стотину монаха, монахиња и искушеника, Божијих молитвеника, које бих, ја грешни назвао равноанђелима.
“Једне одбацујете, друге искључујете тиме сте показали да сте расколници. Узимате на себе најстрашнији грех, покушавате да својим судовима замените Божији суд и да одређујете шта је тачно а шта не. Како слеп човек може да говори о лепоти шумских цветова ?! Може ли онај који је погружен у грех да процени праведност?“- рече свети човек, отац Антоније Рус.
Где лежи позадина оваквог свеукупног стања у нашој Светој Цркви ?
Лежи у екуменизму а то је поган, збир свих јереси, свејерес која би да опогани све што је свето.
И за крај бих подсетио на свете речи светог Марка Ефеског. “До сада ми смо имали веру која ниучему нема недостатака и ми немамо потребу ни за сабором ни за актом неке уније, да би се научили било чему новијем, ми који смо синови и ученици Васељенских Сабора, и на њима и после њих прослављених Отаца наших. Са том вером ми се надамо изаћи пред Бога и добити отпуштење грехова а без ње ја незнам каква ће нас праведност ослободити од вечног мучења.
Онај који хоће и покушава да ми одбацимо ову веру и уведемо другу, новију , макар он био и анђео с неба нека буде анатема, и нек исчезне сваки спомен о њему и пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у нашој вери ни цар , ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само једини Бог, који нам је и Сам и кроз Своје ученике предо ту веру.“
Његовим светим молитвама, Христе Боже наш сачувај Цркву Твоју свету у православној вери и исповедништву, а кривоверце наше, који се опоганише екуменизмом и папизмом, заустави и врати на пут вере наше православне.
На Многаја љета
Раб Божји
Славко Радовановић из Лучана
Илустрација и наслов урадио новинар.де
Да би сте послали коментар морате бити улоговани