Вести

На званичној презентацији СПЦ у Аустралији, налази се фотографија новокалендарца, архиепископа Стилијаноса,

Прота Драган Сарачевић

+++

и вест од 18/5 јула, под насловом: Сиднејски расколници тзв. „Старокалендарци“ вратили се у окриље Цркве“. Ова вест већ три недеље изазива пажњу јавности, будући да је пренета са званичне презентације српске патријаршије, где је објављена 6. јула ове године, по новом календару. У тексту саме вести, цитира се да је информација пренета са веб-портала „Амен“.

У међувремену смо у нашој Црквеној Општини, добили велики број електронских порука и телефонских позива, са питањем; о коме, и о којој се Црквеној Оштини у овом случају ради. Поред свих настојања, нисмо успели да сазнамо и пронађемо одговор, што више него јасно упућује на закључак, да се ради о лажној вести, која је осмишљена у пропагандне сврхе.

На овај закључак упућују и чињенице, да се не наводи ни назив Црквене Општине, што би било основно, а ни локација, будући да је Сиднеј са великим бројем својих предграђа врло широк појам, а исто тако нема ни приложеног линка од веб-портала Амен, на коме нисмо успели да пронађемо било какве инфромације, везане за овај случај.

У самом наслову ове „лажне“ вести, доминира неколико детаља на које смо принуђени да се посебно осврнемо. Њени сачинитељи, требали би да нама објасне, како су то Старокалендарци „такозвани“, и по ком основу тврде да су они „расколници“?

Одговор би могли да потражимо у следећим питањима: Ако су за њих старокалендарци „такозвани“, логично би било запитати се, дали је и српска православна црква „такозвана“ црква, будући да је и она „старокалендарска“, а са њом заједно и руска, украјинска, белоруска, грузијска, јерусалимска патријаршија…? Не испада ли по овој логици, да су оне као „старокалендарске“, исто тако „такозване“ цркве?

Одговор на друго питање, ко је заправо „расколник“ и ко је у расколу и ко је изавао раскол, требао би да буде једноставнији.

Свето Православље није прихватило такозвани нови календар онда када су га прихватили латински јеретици, како их је Свети Сава називао. Кад смо код термина „нови календар“, треба објаснити да је и овај назив подметачина, јер он није „нови“, него папин, или по папи Григорију, за чије време је устројен, григоријански, који је назив општепознат. Свето православље је по питању календара, одолевало папистима пуних триста педесет година, све док цариградски екумениста и осведочени масон, „патријарх“ Мелетије (Метастакис), није успео је да грцима прода „веру за вечеру“, и уз помоћ дакле масонерије и репресивних мера грчке владе, уведе папин календар у грчко православље.

Тако нам и сама историја православља недвосмислено даје и одговора на суштинско питање; „ко су изазивачи и творци раскола, односно ко су прави расколници у овом случају“?

Када је до ове друге „погибије“ Цариграда дошло, савременик збивања, Свети Отац Јустин Ћелијски је писао и сведочио, искључиво о „новокалендарском расколу“, а не о старокалендарском, што је историјска чињеница, а што је у његовим списима остало да нам светли као звезда водиља, во вјеки вјеков.

И још нешто, што многи незнају: На томе „свеправославном конгресу“, дакле не Сабору, како га је масонски патријарх Мелетије крстио, учествовала је и делегација Српске Цркве која је била прихватила да пређе на папин календар. Мало је исто познато, да је од ове погибељи Српску Цркву спасао лично Свети Владика Николај Жички. Још онда је „екуменска краљевина“, гурала Српску Цркву у екуменизам, о чему сведочи и нешто мало касније, и конкордатска борба, и опет њен одлучни предводник Свети Владика Николај.

И тако сада, захваљујући масонима и њиховом „патријарху“ Мелетију, широм васељене слушамо како једна звона са православних храмова позивају једне православце – „новокаледнарце“, да са папистима, односно латинским јеретицима славе Рођење Христово, док је свето православље још у Божићном Посту. А тако исто, и за остале светитељске празнике.

И кад смо код овога, било би добро да нам ови који су ову вест објавили, а који су исто као што смо видели, формално старокалендарци, или „канонски“, како то објашњавају, објасне исто, како саслужују са осталим новокалендарцима, и служе Свету Литургију рецимо на Никољдан, када је код њих Свети Никола тринаест дана раније!?

На ово питање, није био у стању да одговори ни „свети“ патријарх Павле, који је годинама давао одговоре на разна питања, која су се тицала наше вере. Наиме, десет година је прошло од када је тај исти, „свети“ патријах Павле, на несрећу служио две Свете Литургије, и то на два „Божића“; једну у Цериграду 25. децембра по папином календару, а другу у Београду 25. децембра по старом – православном календару.
Требало би да нам на питање, како то да у православљу постоје „два Божића“, одговоре и ови канонски мудраци, који шире овако „лажне“ вести и збуњују народ.

Овим поводом, остао је, опет за историјско сведочанство, забележен и интервју самог патријарха Павла за Радио Телевизију Србије, у коме му је било постављено ово питање, са мобом да одговори и објасни како је то могуће, да служи Божићну Свету Литургију два пута у једној православној црквеној години, која се завршава 13/1 јануара.

Пошто је у питању колизија, и пошто је ово немогуће оправдати ни са еклесиолошке, а ни са канонске тачке гледишта, он је на врло препреден и примитиван начин, пред телевизијским аудиторијумом, избегао да директно одговори на постављено питање. Уместо одговора, почео је да објашњава астрономске „заврзламе“, и да говори о сунчевим и месечевим годинама…

Наравно да позитивног одговора на ово питање није било, нити га може бити. Био је то још један у низу, од прилично бројних падова патријарха Павла.

И још нешто, од настанка, као што смо видели новокалендарског раскола, није у историји православља забележено да је неко од оних који су остали старокалендарци прешао на нови календар. Дешавало се само обрнуто, да се они, који сагледају суноврат, и погрешан пут, врате изворном православљу и славе онако како су наши свети оци и учитељи православља славили, хајде да кажемо од Првог Васељенског Сабора, када су донесене и прве уредбе о празницима.

Тако и овога пута. Уколико се испостави да је ова вест лажна, и она ће бити још једна у низу, која ће сведочити искључиво о њеним сачинитељима.

Мојим парохијанима, које је ова вест забринула и збунила, посебан поздрав и одговор: Никада нећемо ногом својом крочити на пут екуменистички и папистички, а ако би смо прешли на папин календар, била би то издаја светог и слатког православља, вере наших отаца и праотаца, коју су они сведочили, и за коју ни животе своје нису жалили.

Прота Драган Сарачевић
Канбера,
На дан светих мученика Киријака и Јулите 2011