Вести

У глуво доба ноћи 29. јула, око 2 часа после поноћи, монахиње које живе у Белој Паланци биле су изложене

„Не бојте се оних који убијају тело,а душе не могу убити“ (Мт 10, 28)

+++

двочасовном психичком малтретирању и покушају застрашивања.

Око два сата ноћу једна од сестара се пробудила и чула мушке гласове који су језиво изговарали „Десет Божијих заповести“. Пробудила је и остале сестре које су се престравиле када су чуле демонизоване гласове како у глас вичу: „Не убиј“, „Не прави себи идола нити каквог лика немој им се клањати, нити им служити“. Било је очигледно да их је више напољу.

Сестре су на тренутак помислиле да су то неки сатанисти који врше неки ритуал, јер су звучали тако. А онда су се прибрале и схватиле да су заправо „посетиоци“ ту због њих, и да покушавају да им науде. Драма се и даље наставила, а сестре су позвале полицију у Нишу, који су проследили позив полицији у Белој Паланци. Уједно су монахиње позвале и јеромонаха Агапита који се налази у Нишу, да га обавесте шта се дешава испред њихове куће.

Од Беле Паланке па до њихове куће има свега пет километара, али је полиција дошла тек после 40 минута. У међувремену драма се наставила. Вика и бука је била још већа, вероватно су схватили да су постигли циљ, да су преплашили немоћне монахиње. У неколико наврата они су ућутали да би оставили утисак да су отишли, а онда су настављали. Били су ту, а монахиње саме и немоћне у кући. Нису смеле да изађу напоље, и мислиле су да ће разбојници да провале у кућу. Једна од сестара се попела на столицу и кроз шалоне бацила поглед напоље. Видела је јасно два мушкарца како прилазе њиховом аутомобилу. Били су крупни и високи. Јасно је било да су дошли циљано и смишљено да преплаше монахиње. Од таквих крикова би се преплашио свако жив, да их чује у два сата по поноћи у свом дворишту, а камоли монахиње саме и незаштићене.

Када је око 4 ујутру стигла полиција, једна од сестара је већ истрчала напоље јер није могла више да поднесе тај психички терор. Сусрели су се сестре, полиција и разбојници. И ако су сестре рекле полицији да упале ротациона светла, да би оне знале да су стигли, полицајци ипак то нису учинили. Веома занимљива чињеница је да полиција није реаговала сходно закону (није узела изјаве од разбојника, нити од сестара), већ је тројици разбојника само узела податке и пустила их. Рекли су да их познају. Полицајац је рекао сестрама: „Па шта ако су говорили Десет Божијих заповести, па Вама то не би требало да смета“. И ако су сестре покушале да им објасне шта се заправо дешавало, и да је ово застрашивање трајало више од два сата, полицајци нису имали обзира према монахињама. Ставили су се на страну разбојника, са речима: „Ово није Америка“, „они нису прекршили закон“, итд.

Ујутру је мати Митродора са јеромонахом Агапитом отишла у СУП Бела Паланка, где су их дочекали нељубазни полицајци. Нису узели изјаву од мати, нити су били заинтересовани за тако нешто. Данас је изгледа напад на монахе постао помодарство, а монаси остају без наде у заштиту, закон и правду.

Ово је трећи случај покушаја застрашивања монаха. Први се десио у Житковцима и Жеровници код оца Евтимија бацањем „Молотовљевих коктела“, затим баченом бомбом код оца Небојше, а сада и покушајем застрашивања монахиња. И ако је доста разлога да се свако од њих заиста уплаши, па и оде из тога места, нико од њих то није учинио нити ће учинити. Само нека они раде свој посао, а ко је на путу истине и очувања своје вере њега сам Господ чува и штити.

Инфо служба

Епархија рашко-призренска и косовско метохијска у егзилу