logo logo logo logo
Рубрика: Религија, Србија    Аутор: новинарство    692 пута прочитано    Датум: 20.07.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

свештеник Илија ЈокићВАША СВЕТОСТИ, ВИСОКОПРЕОСВЕЋЕНИ МИТРОПОЛИТИ, ПРЕОСВЕЋЕНИ АРХИЈЕРЕЈИ, ЧАСНИ ДУХОВНИЦИ,

Протонамесник Илија Јокић 20.07.2011

+++

БРАЋО СВЕШТЕНИЦИ И ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ

У овом ПРЕДМЕТУ (погледати предмет у наставку), по обећању вам уз доказни материјал предочавам не допустиве поступке којима се уз сарадњу појединих свештеника и епископа бавио Епископ шумадијски Јован,чега ради сам без икакве основе стављен под забрану свештенослужења на годину дана, коју ми је Епископ шумадијски Јован против канонски и против уставно, дана 3.  фебруара 2011 године продужио са објашњењем: “…. до окончања срквеносудског поступка”, који никако не отпочиње а ја сам још увек под казном.

Како је то могуће и на основу чега се може тако нешто радити у Цркви, ви просудите сами.


С поштовањем, у окове безакоња Епископа шумадијског Јована,
окован: Српски Православни свештеник
Протонамесник Илија Јокић

+++

+++

+++

АКО НЕ ВЕРУЈЕТЕ МЕНИ, ВЕРУЈТЕ ДОКАЗИМА КОЈЕ ВАМ ПРЕДОЧАВАМ

Собзиром да САС-од и епископи СПЦ и даље ћуте ( ништа не предузимају ), да на основу доказа које им предочавам, преиспитају рад ЕУО Епархије шумадијске и Епископа шумадијског Јована, у народу познатог као Деспот шумадијски или Јохан Силни ( да остале надимке не помињем ), не преостаје ми ништа друго него да на основу доказа, широј јавности предочавам његове кабадахијске радње, којим доказујем да он као такав није да чува овце, а камо ли да било кога кажњава па и мене. Изношење доказа настављам са намером да код чланова САС-да и епископа СПЦ пробудим савест, да се на њиховим лицима појави црвенило, а широј јавности предочим ко се то све крије под мантијом и ко злоупотребљава службени положај на коме је, а самим тим и Цркву Божију.

Као што сам већ рекао; у жељи да ми се освети, што сам стао у одбрану свештеника, монахиња манастира Грнчарице и што нисам потписао ИЗЈАВУ ( петицију ), а након Комисијског извештаја није имао основа да ме казни, Владика шумадијски Јован са својим разбојницима је брчкао по мојој прошлости, само да би нашао разлог да ме казни.

Знајући да Фонд Св. Јована Милостивог ( измишљени дуг ), киоск у Крагујевцу ( о овоме ће тек да буде речи ), не може да прође, Епископ шумадијски Јован уз помоћ својих разбојника измишља допис Велибора Милојевића ( никада ми га и на основу моји молби није дао на увид ), којим му се наводно Велибор Милојевић обраћа и саопштава да сам га преварио за имање које ми је поклонио. У шта се све ђаво може претворити, произилази из следећег:

Знајући да је ту све чисто као бели дан ( да није, о овоме би расправљао надлежни Суд у Крагујевцу а не Владика Јован-да није знао да је све чисто не би чекао ни трена одмах би надлежни суд радио свој посао ) свештеник Милован Антонијевић у сарадњи са Владиком Јованом, плете паучију мрежу тако што знајући да је Уговор о доживотном издржавању поништен, а самим тим и не може бити предмет разматрања, хвата се Уговора о поклону и самовољно га наслања на Уговор о доживотном издржавању, само да би се могао ухватити за одлуке ПУО-ра бр. 42/ зап. 5 од 30. јануара 1997 године и Ебр. 77. од 14. фебруара 1997 године. На овако нечему би им и сам ђаво позавидео.

Како је то изгледало и које све глупости у виду наредби су ти зликовци издавали, мислим да не би ни најокорелији безбожници тако нешто чинили. Уосталом да погледамо како је то изгледало:
Дописом К Ебр. 283 од 26. фебруара 2008 године ( Прилог бр. 1. ), Епископ шумадијски Јован, без икакве провере ( с неба па у ребра-хајдучки ), издаје наредбу да вратим имање које ми је поклоњено и још да тим потврдим да сам га на превару узео. Овај допис, као и сви остали дописи на које сам одговарао и са образложењем указивао на не могућност поступања по њима, у ОПТУЖНИЦИ која је подигнута против мене ће бити приказани као одбијање послушности . Замислимо да ми је тај Владика Јован наређивао да скочим у провалију, убеђујући ме да ће ме анђели Божији дочекати на својим крилима, а ја не кушајући Господа Бога свога, одбијем такву наредбу, будем оптужен за одбијање послушности. Тако нешто заиста могу само фанатици.
Знајући које су му намере, мојим дописом бр. 32. од 3. марта 2008 године ( Прилог бр. 2., 3., 4., 5., 6. и 7. ), предочавам шта се уствари десило и како је дошло до закључења Уговора о доживотном издржавању и Уговора о поклону као и о прекиду Уговора о доживотном издржавању, што сам поткрепио прилозима које сада предочавам под прилозима: бр. 8., 9., 10., 11., 12., 13., 14., 15., 16., 17., 18., 19. и 20., и пристајем ако заиста постоји наводни допис да се са господином Велибором договорим и да му уз одређене услове вратим поклон који ми је поклонио.

Место да је, пре свега свестан да Уговор о доживотном издржавању не може да падне под лупу одлука: ПУО-ра бр. 42/ зап. 5 од 30. јануара 1997 године и Ебр. 77. од 14. фебруара 1997 године, јер је раскинут, или да тај мој допис проследи господину Велибору Милојевићу и да истог упути на надлежне, не достављајући ми наводни допис господина Велибора Милојевића, Владика Јован шумадијски тренира строгоћу, и актом К Ебр. 307. од 4. марта 2008 године ( Прилог бр. 21. ), на основу одлука ПУО-ра бр. 42/ зап. 5 од 30. јануара 1997 године и Ебр. 77. од 14. фебруара 1997 године, које везе немају са поклоном, него са доживотним издржавањем, чувајући свој ауторитет ( баш га је сачувао ), а рушећи мој и црквени, поново наређује да вратим поклон који ми је на законит начин дат.

Свестан да све ово ради не би ли ме изнервирао и било на који начин добио доказ да сам непослушан, мојим дописом бр. 38. од 17. марта 2008 године ( Прилог 22. и 23. ), поново објашњавам оно што сам већ рекао, достављајући доказ да ја фактички од имовине ништа и немам ( Прилог бр. 24. ).

Опет наводећи црквене прописе који везе немају са поклоном, али оптужујући ме тешком оптужбом, актом К Ебр. 384. од 24. марта 2008 године ( Прилог бр. 25. ), поново наређује да вратим поклон и тиме признам да сам га, иако нисам, заиста на превару добио. Овако нешто ни ђаволу не би пало на памет. Мојим дописом бр. 45. од 3. априла 2008 године ( Прилог бр. 26. ), Епископу шумадијском саопштавам да је Велибор Милојевић преминуо и да му никакво „овоземаљско имање , сем добри дела није потребно“, и од њега поново тражим допис који му је наводно доставио Велибор Милојевић.

Не обзирући се на чудне околности, које су му се саме предочавале Епископ шумадијски Јован, актом К Ебр. 465. од 10. априла 2008 године ( прилог бр. 27. ), тумарајући као слепац завезани очију по магли, поново, иако не зна, тврди да сам на основу Уговора о доживотном издржавању склопио Уговор о пклону ( на ово посебно треба обратити пажњу ), и да поклон вратим његовој ћерци Весни. Имајући у виду да се све ово смишљено ради и да се од мене тражи, не да вратим имање, него да оставим писани траг којим би потврдио да сам заиста урадио оно што ми ни на крај памети не би пало, тј. да сам на превару узео имање, и ја сам неке ствари држао у тајности и испитивао докле Епископ шумадијски Јован може да иде у освети према мени. Мојим дописом бр. 52. од 21. априла 2008 године ( прилози бр. 28., 29. и 30. ), поново образлажем зашто не могу да поступим по његовим актима и при томе поново потражујући наводни допис Велибора Милојевића и другу документацију и изјаве које сам пре тражио, јер сам знао да сам их фактички натерао да против мене подигну оптужницу и да ће ми све то трабати за одбрану.

Собзиром да су и сами свесни да ако одустану од оптзужнице ( предмет је започет 4. јула 2007 године и у истој години предат СЦ епархије шумадијске ), да тиме признају своју кривицу и лажне оптужбе којим су ме оптуживали, актом К Ебр. 536. од 22. априла 2008 године ( Прилог бр. 31 ), и изврашава оно што сам очекивао, да не кажем прижељкивао, и предмет доставља ЦС Епархије шумадијске на разматрање.

Право своје лице Владика Јован показује потписом на акту ЦС бр. 42. од 2. децембра 2008 године ( Прилог бр. 32. ), на основу кога ми протојереј-ставрофор др Зоран Крстић ( познати канониста ), у име Владике Јована 8. децембра 2008 године, за дивно чудо, нуди опроштај „свих моји грехова“ ( није тражио да Велибору Милојевићу вратим имање-појела га маца ), стим да се ја покајем за измишљене грехе које су они сами измислили. Моје одбијање да на такав начин прихватим не истину је довело до тога да је против мене, дана 9. марта 2009 године ( Прилог бр. 33., 34. и 35. ) , подигнута оптужница, у којој поред осталог стоји: Да сам са господином Велибором Милојевићем супротно одлукама: ПУО-ра бр. 42/ зап. 5 од 30. јануара 1997 године и Ебр. 77. од 14. фебруара 1997 године, склопио Уговор о доживотном издржавању и да сам по основу овог споразума од господина Милојевића стекао право својине …….. ( погледати прилоге бр. 33. и 34. ). Знајући да то заиста није тако, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, да би оптужницу учинио веродостојнијом, у прекршаје уврштава акте: К Ебр. 283 од 26. фебруара 2008 године ( Прилог бр. 1. ),К Ебр. 307. од 4. марта 2008 године ( Прилог бр. 21. ),К Ебр. 384. од 24. марта 2008 године ( Прилог бр. 25. ), што заборавом акта К Ебр. 465. од 10. априла 2008 године ( прилог бр. 27. ), и сам потврђује ( нема га, међу прекршајним актима у прилогу бр. 34. ), моје дописе: бр. 32. од 3. марта 2008 године ( Прилог бр. 2., 3., 4., 5., 6. и 7. ), бр. 38. од 17. марта 2008 године ( Прилог 22. и 23. ), бр. 45. од 3. априла 2008 године ( Прилог бр. 26. ), стим што је допис бр. 52. од 21. априла 2008 године ( прилози бр. 28., 29. и 30. ), само њему из знани разлога изостављен, наводећи да су по кривичним делима ( прилог бр. 34 ), одбијање послушности, тј. да сам одбио да одговарам на горе поменуте акте, а не да предузмем кораке у исправљању почињени преступа. Која самовоља и који безобразлук!

Одмах по пријему ОПТУЖНИЦЕ, а пошто, иако сам у више наврата тражио да ми се да на увид или достави допис господина Велибора Милојевића и многа друга документа ( Прилог бр. 30. ) , коју никад нисам добио, писмом се обраћам Епископу шумадијском ( Прилог ПИСМО ), којим и поред тога што га упозоравам на подносиоца ОПТУЖНИЦЕ и многе друге радње, од њега поново тражим све оно што сам тражио дописом бр. 52. од 21. априла 2008 године ( прилози бр. 28., 29. и 30. ), ради моје одбране пред ЦС Епархије шумадијске. Место да поступи по канонима, па чак и као човек, да ми омогући правилно и фер суђење, Владика Јован моје писмо проглашава претећим и доставља га надлежнима ( Прилог бр. 36. ).

Не имајући куда, моју ОДБРАНУ ( Прилог ОДБРАНА –погледати под тачком 14. Одбране и тачком 5. доказа ) сам углавном заснивао на њиховим актима руководећи се логиком здравог ума и живим сведоцима. Као што Владика Јован није испоштовао мене као оптуживаног, тако сам и ја неке ствари ( доказе ), држао у строгој тајности, знајући да ће ми у датом тренутку итекако требати, да се разоткрије та банда. Подносећи у мојој ОДБРАНИ доказ да је Уговор о поклону ( Прилог бр. 37. ), сачињен пре Уговора о доживотном издржавању ( Прилог бр. 38. и 39. ), је и за иоле нормалног човека, побио тврдње Владике шумадијског Јована и протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића да сам на основу Уговора о доживотном издржавању остварио Уговор о поклону, а самим тим, одлуке ПУО-ра бр. 42/ зап. 5 од 30. јануара 1997 године и Ебр. 77. од 14. фебруара 1997 године, собзиром да је Уговор о доживотном издржавању прекинут пре оптужби и подизања ОПТУЖНИЦЕ против мене ( Прилог бр. 17. ), па чак да сам био и упознат са тим одлукама, изгубиле своју важност, срушио сам, собзиром које су лажи и измишљотне изнешене, не само ову тачку по којој сам оптужен, него и саму ОПТУЖНИЦУ.

Место да се уразуми и схвати да су се о мене огрешио, Епископ Јован скупља свештенике који ће аминовати на његове лажи, што ће ми потврдити протојереј-ставрофор Милутин Петровић из Баточине, који је исто ангажован у то друштво, а који је по његовој причи измислио болест само да у томе не би учествовао, ти свештеници ( имена су им у прилогу бр. 33. ), поред јасног доказа да је све режирано, без мог присуства, без позива да присуствујем, ако већ нисам учествовао на суђењу, бар на пресуди, једногласно ме по свим тачкама у ПРЕСУДИ ЦС Епархије шумадијске ( Прилог ПРЕСУДА ), проглашавају кривим. Међутим ова ПРЕСУДА у којој сем покајања нема наређења да се поклон врати, сама по себи потврђује да је све изрежирано да би поменуте акте:

К Ебр. 283 од 26. фебруара 2008 године ( Прилог бр. 1. ),К Ебр. 307. од 4. марта 2008 године ( Прилог бр. 21. ),К Ебр. 384. од 24. марта 2008 године ( Прилог бр. 25. ), подвалио као одбијање послушности. Толико дакле аката, који хронолошки иду један за другим, који да нисам одговарао на њих не би ни видели светлост дана, на које одговарам на лажне оптужбе, се у замотаној форми, подваљују као одбијање послушности. Е за овакве је ђаво заиста обични шегрт. Човек једноставно да се запита; боје ли се ти свештеници Бога и да ли се плаше за своје потомство?
Пошто ми је у ПРЕСУДИ, за дивно чудо, дата могућност да се на основу ПРЕСУДЕ ЦС Епархије шумадијске обратим ВЦС СПЦ ( стиче се утисак да су мислили да нећу ), ЖАЛБОМ ( прилог ЖАЛБА ), 10. јуна 2009 године то и чиним. Одмах након доставе ЖАЛБЕ Архијерејском намеснику лепеничком, као члану САС-да, обраћам се тадашњем Епископу нишком Иринеју, садашњем Патријарху (Прилог ЕПИСКОПУ НИШКОМ ), указујући му на проблеме који могу настати поводом моје ЖАЛБЕ (Прилог бр. 40.). Шта се на линији Ниш-Крагујевац-Београд дешавало то само знају они који су у томе учествовали, али да су постојале сметње да моја жалба дође до Великог црквеног суда, најбољи показатељ је лажирана Пресуда ВЦС СПЦ бр. 15/09 од 25. децембра 2009 године ( Прилог 41. и 42. ), у којој у десном горњем углу, односно у левом, је фотокопија штамбиља а са леве стране, односно са десне, оригиналног меморандума ВЦС, испод којих је куцан текст, што значи да је неко узео А 4 формат са меморандумом ВЦС, на њега у десном, односно левом углу са бројем и датумом пренео ( фалсификовао ), штамбиљ ВЦС и испод откуцао текст. То исто се појављује на другој страни прилога бр. 42., само стим што је овде куцан текст чак и титуле потписника, а онда испод пренешени ( фалсификовани ), потписи и печат ВЦС. Поред ове могућности исто тако постоји могућност да је неко у рачунару избрисао тектст са неке друге пресуде ( на тако нешто се чекало од 10. јуна до 23 децембра 2009 године- дуго се чекало ), која је под истим бројем али од неког мањег значаја и откуцао текст који је предочен. Да свега тога није било, односно да је ПРЕСУДА донешена на легалан начин, собзиром на тежину, кроз Црквени Гласник би морала да прође, што се није десило, а што такође баца сумњу да је све рађено на не легалан начин.

Имајући све то увиду, након што сам поступио и по таквој ПРЕСУДИ каква јесте, редовним путем се преко ЦС Епархије шумадијске обраћам Великом црквеном суду СПЦ ( Прилог бр. 43. ), од кога тражим увид у црквеносудски поступак или да ми се достави комплетна документација о вођењу црквеносудског поступка против мене. Место одговора, на седници црквеног одбора која је одржана дана 6. марта 2010 године у Цветојевцу, Архијерејски Намесник лепенички протојерејставрофор Саво Арсенијевић пред одборницима износи; да је Митрополит Амфилохије рекао да сам луд што тражим увид у црквеносудски поступак.

Након што сам добио обавештење о свему шта се на седници дешавало 18. марта 2010 године ( Прилог 44.), обавештавам Епископа шумадијског о свему шта се дешава, потражујући изјаве, као и одговор за потраживање увида у црквеносудски поступак. ( Прилог КЛЕВЕТА ). Пошто на моје дописе није било никаквог реаговања, а свестан да собзиром на безакоња и не може бити, не стајем, него се редовним путем обраћам САС-ду и самом Патријарху ( Прилог бр. 45. ), кога хронолошки обавештавам о свему шта се десило, тражећи од њега да реагује ( Прилог ПАТРИЈАРХ ). Иако моја инсистирања да ми се дозволи увид у црквеносудски поступак или да ми се доставе фотокопује аката везани за њега, нису уродила плодом, ипак се десило то да је Велики црквени суд СПЦ, односно чланови истог, сачинили записник ( Прилог бр. 46. ), и ПРЕСУДУ ( Прилог бр. 47. и 48. ), којим су потврдили лажирану ПРЕСУДУ ( Прилог бр. 41. и 42. ).

Зашто се све ово десило?

Као што сам унапред рекао; Епископ шумадијски Јован није имао никакав разлог да ме било за шта казни ( то потврђује распон времена од 4. јула 2007 године, када је почео прогон, па до 9. марта 2009 године, када је подигнита оптужница- Прилог бр. 33.-читаво то време су тражени неки докази ), па је онда уз помоћ свештеника Милована Антонијевића, Архијерејског Намесника лепеничког Саве Арсенијевића и други измишљао доказе на основу којих сам наводно крив. Пошто је кроз ту силну проверу и сам закључио да нема основе да ме за било шта казни, лукаво са свештеником Зораном Крстићем долази до закључка да ми опрости све те моје „силне грехе“, само да се ја покајем. Пошто им ни то није пошло за руком, нису имали другог решења него да подигну ОПТУЖНИЦУ али стим да будем оптужен па иако нисам крив. Замислимо који би то био блам за Владику Јована и његове сараднике да су правично судили и да сам на ЦС Епархије шумадијске ослобођен било какве одговорности. То би за Владику Јована био знак да поред остали зала која је нанео Епархији шумадијској, пакује кофер и да иде у неки од манастира. Ради тога је ПРЕСУДА била каква је била, али када сам се обратио ВЦС онда настају проблеми, јер мој доказни предмет је требао да дође пред неке друге људе, бар један од њих па је довољно, који не суде по власти него по части и правди, тј. по канонима и Уставу СПЦ. Знајући да ако се тако нешто деси, да Владика Јован али сада и сви они који су му помагали у безакоњу морају да пакују кофере, прибегло се лажираној ПРЕСУДИ ( Прилог бр. 41. и 42. ). Након мог инсистирања да ми се дозволи увид у црквеносудски поступак или достави тражена документација, да се не открије већа превара од прве у хајку се укључују дужници, тј. они за чија безакоња Владика Јован зна и путем уцене их, не откивајући им шта се десило, приморава да сачине записник и потврде његову ујдурму тј. лажирану ПРЕСУДУ ( Прилог бр. 46., 47. и 48. ). Међутим, тај ЗАПИСНИК и ПРЕСУДА, собзиром да потписницима није на увид дата лажирана ( фалсификована ) ПРЕСУДА, сем тога што доказује да је уз лажирану пресуду требао да буде такав ЗАПИСНИК ( нисам га добио, а нисам ни могао јер га нема ), као и ПРЕСУДА, са оригиналним печатима, штамбиљима и потписима, исто тако потпис В. Д. Референта ( ради се о истом човеку –погледати у прилозима 41., 46. и 47. ), на лажираној ПРЕСУДИ ( погледати Прилог бр. 42. ), нема никакве везе са потписом на ЗАПИСНИКУ ( погледати Прилог бр. 46. ), и на ПРЕСУДИ ( погледати Прилог бр. 48. ). Такав потпис се за дивно чудо не појављује ни на једној пресуди пре, нити после лажиране ПРЕСУДЕ, који се тичу други предмета а у којима је учествовао исти тај човек.

Ето докле иде помрачени ум Епископа шумадијског Јована и због чега је омражен у народу и због чега га народ назива погрдним именима. Све ово вам дакле предочавам и предочаваћу много тога, све дотле док САС-од и архијереји СПЦ, пред ноторним чињеницама, не престану са забијањем главе у песак и не подигну свој глас. Ако вас све ово храни, и ако умишљате да се вас све ово не тиче, онда се не бојте, јер ја те хране имам на претек.

У окове безакоња Епископа шумадијског Јована и његових слугу оковани:
Српски Православни свештеник
Протонамесник Илија Јокић

+++

Сви прилози (48) као пдф документ од 48 страна) (Прва страна = Прилог бр. 1 … )

Предмет као пдф документ можете преузети ОВДЕ.

+++

+++

+++




1 коментар у вези “Pismo jerarhiji SPC”
  1. Оче Илија,има још један страдалник у вашој епархији а то је отац Младен Ђурановић,који већ неколико година болестан и сатрвен на правди Бога од овога Деспота и разрушитеља Цркве Христове,човек који је остао без икаквих приднадлежности и као просјак је приморан да у овим тешким временима школује двоје деце и своју попадију која је такође без посла.Верујете ли да сам потпуно свестан речи које цу написати у овом коментару,али као човек уопште невидим никакво друго решење,осим да набавите једну добру бомбу,да нађете оца Младена и да заједно пратите могућност и прилику када Деспот буде у својим одајама и да онда баците бомбу на њега и тако диктатора и срамоту за народ раѕрешите живота.Ја сам потпуно свестан да ви као свештеник то не треба да радите,уосталом то нетреба нико да уради,али хајде које је то решење које ће ствари покренути.Преседан мора да се направи другог избора нема.Ово је време голе силе безобразлука и крајњег цинизма који се све више умножава.Ја могу да разумем да се тако понасају шефови директори и разни светски људи,али да се тако понаша један епископ који на глави носи круну Византиских царева и који је позван и призван да буде пастир стаду Христовом,да га лјуби да праста да се моли да се стањ реши у миру и у радости Божијој,то је само нажалост на папиру и теориски могуће,практично из приложеног види се све.Бог нека ми опрости што овако писах али невидим да оваквој дрскости и суровости може да се стане на пут.И Велики Апостол Павле у почетку свом бијаше крвник и мучитељ док не дође тај дан кад му се Спаситељ јави.О Господе и Боже наш пошаљи нам Савла да овај проблем решимо у Цркви Твојој коју си Ти основао на чврстој вери која је вечито била са народом,а народ ће је и одбранити.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo